11 najznačajnijih načina na koje je tehnologija promenila proces učenja

11 najznačajnijih načina na koje je tehnologija promenila proces učenja

U 21. veku, tehnologija menja način na koji komuniciramo i živimo. Veoma mali broj edukatora se ne bi složio sa tvrdnjom da je tehnologija dramatično promenila nastavu i proces učenja.

Ovo je lista 11 najznačajnijih načina na koje je tehnologija promenila obrazovanje:

1. Širenje publike

Poimanje publike kod učenika se sasvm izmenilo. Nekada je nastavnik bio publika. U 21. veku – to je ceo svet. Blogger, Twitter, Facebook i druge onlajn platforme promenile su naše poimanje publike.

2. Zbogom registratorima

Više nema potrebe nositi debele registratore. Kompjuteri i tableti drže sve fajlove u urednim folderima. Jedna web 2.0 alatka, LiveBinders, omogućava korisnicima da naprave onlajn registrator.

3. Interaktivni udžbenici

Način na koji razmišljamo o udžbenicima menja se u potpunosti. Više nisu ograničeni na tekst i slike. Današnji udžbenici su često sajtovi koji sadrže provere znanja, animacije, dodatne materijale, video-klipove i druge materijale za učenje novog sadržaja.

4. Proboj e-knjiga

Kada govorimo o udžbenicima, e-knjige postaju sve rasprostranjenije u školama zahvaljujući razvoju e-čitača i tableta. U bliskoj budućnosti učenici više neće nositi glomazne rančeve pune teških udžbenika.

5. Nestanak table za pisanje kredom

Dosta se govori o interaktivnim igrama kao moćnoj platformi koju đaci koriste za učenje. Novi programi i onlajn alati svakodnevno se koriste za podučavanje umesto papira i table za pisanje kredom.

6. Asistivna tehnologija za bolju komunikaciju

U poslednjih nekoliko godina, softver za prepoznavanje glasa je značajno napredovao i postao dostupniji. Deca sa specijalnim potrebama i ograničenim znanjem engleskog mogu bolje da komuniciraju u kontekstu zasnovanom na jeziku.

7. Ajped: sasvim nov pristup stvarima

Ajped je izrazito prilagodljiv i moćan alat za nastavu i učenje. Iako se koristi u razne svrhe, Ajped je najsnažniji i najuzbudljiviji aspekt unapređenja procesa učenja za učenike sa specijalnim potrebama, naročito onih koji su u spektru autizma.

8. Proširenje odeljenjskih zajednica

Tehnologija nam olakšava da proširimo odeljenjsku zajednicu kroz upotrebu internet platformi kao što je Edmodo. Nastavnici i učenici koriste ovu platformu za razgovor o domaćim zadacima, zaduženjima, kao i za interakciju sa vršnjacima koji rade na projektima.

9. Uspon onlajn istraživanja

Iako i dalje koristimo biblioteke, veliki deo naših istraživanja i procesa učenja se sada odvija na internetu. Ono što smo nekada satima tražili u biblioteci sada pronađemo za tren oka. To je dovelo do toga da moramo efikasno da baratamo ogromnim količinama informacija. Umemo da pronađemo i iskoristimo informacije. Upravo zato što nam je potrebno manje vremena da pronađemo neki podatak, provodimo više vremena u razmišljanju i učenju o novim saznanjima.

10. Odgovaranje na potrebe svih učenika

Kao eduktaori, svesni smo snage koju ima teorija višestruke inteligencije Howarda Gardnera. Nove teorije zahtevaju od profesora otvorenost za nove načine razmišljanja i učenja. Tehnologija olakšava našu sposobnost da odgovorimo na potrebe svih tipova učenika.

11. Promena uloge nastavnika

Postavlja se pitanje da li nastavnik danas može učeniku ponuditi nešto čega već nema na Guglu. Nastavnikova uloga se menja, on uči učenike da internet koriste na konstruktivan način, pokazujući im neograničene mogućnosti istraživanja.

Dete na aktivan način upoznaje svet i zato je istraživanje suština učenja. Klasična nastava je učenicima dosadna, reprodukcija im je odbojna, zelene table neinventivne.
Zašto se onda okreću onlajn svetu?

Zato što jedino surfujući internetom deca imaju šansu da nešto otkrivaju.

Jedino im internet pruža šansu da svoj potencijal aktivno koriste.

Stoga, treba iskoristiti prednosti savremenog doba, fokusirati se na pozitivnu stranu tehnoloških dostignuća i olakšavajuće okolnosti koje ona nose, bez straha od promena i procesa koji su neminovni.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.