6 načina da budete digitalni mentor svojoj deci

6 načina da budete digitalni mentor svojoj deci

Šta znači biti digitalni mentor?

Umesto da se fokusiramo na to kako da svojoj deci ograničimo korišćenje tehnologije ili da ih, naprotiv, puštamo da je koriste kako i kada oni žele, moramo da budemo digitalni mentori koji će deci pomoći da nauče ne samo tehničke već i ljudske veštine koje omogućavaju smislenu interakciju i iskustva na internetu.
Pa ipak, nije uvek jasno kako možemo biti onlajn mentori svojoj deci. Digitalni jaz postoji, ne samo između porodica koje imaju pristup internetu i onih čija deca internet imaju samo u školi ili u bibliotekama već i u resursima koje porodice mogu da odvoje za onlajn obrazovanje svoje dece. Nije svaki mentor kompjuterski ekspert. Digitalno mentorstvo je strategija koju može da primeni svaki roditelj. Evo šta ona podrazumeva.

1. Budite uzor

Izrazito je teško odupreti se želji da proverite svoju poštu na telefonu nakon što čujete onaj dobro poznati zvuk, čak i ako ste usred razgovora sa svojim detetom. (To je još jedan od razloga zbog kojeg je pametno ugasiti notifikacije kako biste proverili poštu onda kada to vama odgovara, ne dozvoljavajući da vas novi imejl prekine u onom što radite.)
Najznačajniji način na koji možemo naučiti decu da tehnologiju koriste smisleno i umereno je da im pružimo primer.

Ipak, biti dobar uzor ne podrazumeva samo da razborito koristite dugme za gašenje telefona već i to da budete posvećen i informisan korisnik raznih tehnoloških alata kako biste imali iskustvo i intuiciju u pogledu različitih vrsta onlajn interakcije. Ne, ne morate redovno da koristite Snapchat ili igrate World of Warcraft, ali je pametno naći neki način da učestvujete u društvenim mrežama (kako biste videli granice društvenih odnosa na internetu) i oprobati se u onlajn gejmingu (kako biste razumeli dominantni medij zabave koji koriste mlade generacije). Uistinu, digitalni mentori su, u celini, blago skloniji većini oblika onlajn zabave u poređenju sa ostalim roditeljima.

2. Negujte digitalno učenje

Ključni deo mentorstva je aktivno podsticanje dece da razviju kompjuterske veštine koje će im pomoći u digitalnom svetu. To ne znači da morate i sami biti kompjuterski stručnjak: možete potražiti dopunske aktivnosti, ili se obratiti svojim prijateljima kompjuterašima koji će rado uroniti u štreberski svet sa vašom decom. Četiri od pet roditelja-mentora upisuje svoju decu u kompjuterske kampove, vanškolske programe i druge vidove učenja, u odnosu na svega polovinu roditelja koji svojoj deci dozvoljavaju ili ograničavaju upotrebu tehnologije; posledica ovoga je da će njihova deca daleko češće posedovati značajne kompjuterske veštine na kraju svog adolescentskog perioda. I dok postoji živa debata oko toga da li je zaista potrebno da se deca bave programiranjem, izuzetno je važno da svi razumemo osnove logike programiranja, jer ona danas pokreće sve – od toga koje oglase ćete videti, do toga koje vam prijatelje preporučuje Facebook.

Ukoliko škola koju pohađa vaše dete ne nudi programiranje, a ne možete da pronađete prigodan ili povoljan vanškolski program, postoji hrpa sajtova i aplikacija uz pomoć kojih vaše dete može da nauči osnove programiranja. Proverite Scratch, Tinker, Khan Academy ili Code Academy.

3. Neka vreme provedeno ispred ekrana bude stvar dogovora, a ne zabrana

Kako roditelji-mentori ređe brane deci korišćenje platformi, moraju da nađu druge načine da oblikuju gde i na koji način njihova deca provode vreme na internetu.
Šta je alternativa? Porodični dogovor o vremenu provedenom ispred ekrana. Ovaj dogovor nije nešto što svojoj deci namećete, već nešto što ćete osmisliti zajedno. On može da pokrije stvari poput toga koje će uređaje deca koristiti u određeno doba dana ili nedelje; koje aktivnosti treba ograničiti vremenski, a koje aktivno podsticati; i kako ćete dogovor sprovesti u delo (jedan od načina je softver za roditeljsku kontrolu). Ovo nije jednokratan posao, već živi dokument. Porodični dogovor modifikujete ili ponovo pišete na svakih 6 do 12 meseci.

4. Budite digitalni detektiv

Mentori shvataju da različite aktivnosti za kompjuterom različito utiču na decu. To ima smisla, zar ne? Bavljenje umetnošću na kompjuteru stimuliše dete, ali ga previše vremena na Tumblr-u čini nervoznim.
Kako biste razumeli na koji način različite onlajn aktivnosti utiču na vašu decu, morate biti svojevrstan digitalni detektiv. Čak i ako vaš klinac nestane na nekoliko sati u ekranu, možete ga pitati šta radi. Prateći kako onlajn aktivnosti vaše dece utiču na njihovo raspoloženje, energiju i/ili uspeh u školi, možete steći uvid u to koje aktivnosti aktiviraju njihovu kreativnost, a koje ih čine mrzovoljnim ili neprijateljski raspoloženim. Imajući u vidu da većina nas ima snažna uverenja o tome koje aktivnosti su manje-više smislene, korisno je nekoliko nedelja beležiti onlajn aktivnosti i raspoloženje vašeg deteta kako biste bili sigurni da je taj odnos stvaran.

Ovo možda izgleda kao mnogo posla, ali je vredno truda ako vaše dete ima socijalne, bihevioralne ili akademske probleme za koje smatrate da su povezani sa vremenom provedenim ispred ekrana. Postoje aplikacije koje pomažu s obe strane ove jednačine: alati za roditeljsku kontrolu poput Disney’s Circle pružaju parametre o tome kako vaša deca provode vreme na internetu; aplikacije poput We Feel ili MoodMeter vam pomažu da pratite raspoloženje ili nivo energije vašeg deteta. Idealno bi bilo uključiti vaše dete kao partnera u ovom procesu: špijuniranje deteta (naročito ako je malo starije) najvervatnije neće dovesti do otvorene komunikacije o njegovim/njenim aktivnostima na internetu.

5. Zaštitite privatnost dece

Posao zaštite onlajn privatnosti vašeg deteta ne počinje onog trenutka kada ih uhvatite da dele provokativne fotografije na Instagramu ili kače porodične tajne na Facebooku. Zadatak izgradnje kulture privatnosti u porodici počinje rođenjem vašeg deteta: ukoliko kačite obaveštenje o rođenju svog deteta (zajedno sa datumom!), slatke fotografije svog klinca u kadi ili verbalne bisere svog predškolca, nemojte se buniti ako izrastu u tinejdžere kojima nedostaje osećaj granice na internetu.

Još jedan način koji mnogi mentori koriste da prate onlajn kretanja svoje dece jeste upotreba pseudonima ili nadimaka. Stalan onlajn nadimak ili pseudonim je način da vaše dete razvije prisustvo i odnose na internetu bez izlaganja pravom maltretiranju ili dugoročnim posledicama. Razmišljajte o digitalnom nadimku kao igralištu na kojem vaše dete može da uči o identitetu, istražuje različita interesovanja i vidi vezu između onoga što delite sa drugima i toga kako drugi vide vas; potom ga ohrabrite da razmisli da li želi da započne novi digitalni identitet nakon što zađe u pozne tinejdžerske godine ili odraslo doba.

6. Razgovarajte sa svojom decom o tehnologiji

Poslednja, najvažnija stvar: razgovarajte sa svojom decom o njihovom onlajn životu, kao i o svom. U poređenju sa roditeljima koji svojoj deci dozvoljavaju i ograničavaju vreme pred ekranom, mentori će daleko češće razgovarati sa svojom decom o odgovornoj upotrebi interneta; pokazati svojoj deci kako da koriste neki novi program ili sajt; igrati video-igre sa decom, te istraživati uređaje ili aplikacije za svoju decu. Razgovaranje sa decom je ključno za njihovu onlajn dobrobit, što ima smisla, imajući u vidu koliko je važno za oflajn dobrobit. Godine 2011, u okviru istraživanja koje je obuhvatilo preko 5.000 mladih Škotlanđana (dečaka i devojčica uzrasta 11, 13 i 15 godina) istraživači su, na osnovu podataka iz 2006, ispitivali zadovoljstvo životom među decom (na skali do 10 su ocenjivali „najbolji mogući život” i „najgori mogući život ”) kako bi ustanovili šta utiče na nivo sreće među decom.

Pored strukture porodice, imućnosti i zdravstenih rizika (poput pušenja, maltretiranja ili nedostatka fizičke aktivnosti), posmatrali su i ulogu komunikacije između deteta i roditelja tako što su gledali način na koji deca ocenjuju svoje roditelje i roditeljske figure (npr. očuh i maćeha) u odgovoru na pitanje: „Koliko ti je lako da razgovaraš sa navedenim osobama o stvarima koje te zaista tište?” Zaključak na osnovu rezultata je da komunikacija između roditelja i deteta predstavlja veći indikator zadovoljstva životom u odnosu na strukturu porodice i imućnost.
Ako znamo da je razgovor najveća oflajn podrška koju možemo da pružimo svojoj deci, onda je vreme da vidimo kako razgovor može da im pomogne i onlajn. Tehnologija može da ošteti našu decu ukoliko sprečava komunikaciju između roditelja i deteta koja je neophodna za napredak dece. Roditelj koji je neprestano na mobilnom telefonu po svoj prilici nije roditelj sa kojim se „lako razgovara.”

Međutim, ne mora da bude tako. Tehnologija nam može pomoći da ojačamo komunikaciju sa svojom decom na načine koji našoj deci pomažu kako onlajn, tako i oflajn. Igranje igrica sa decom vam može pomoći da stvorite opuštenu atmosferu u kojoj će se vaše dete otvoriti. Neka deca lakše komuniciraju sa svojim roditeljima o problematičnim pitanjima putem imejla. Možda je i Snapchat način na koji će vam vaš tinejdžer reći šta radi ili kad mu/joj treba vaša pomoć. Onog trenutka kada prestanete da gledate na tehnologiju kao na nešto što vas sprečava da komunicirate sa svojim detetom, otvarate mogućnost da ona postane sredstvo za jačanje te komunikacije.

I, naravno, tehnologija može biti deo onoga o čemu razgovaramo sa svojom decom. Taj razgovor možete započeti već danas, tako što ćete pitati svoje dete šta radi na internetu.

Izvor:

JSTOR daily

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.