Primer dobre prakse Erasmus projekta „Connection between

fairytales and STEM”

Bajke su neobilazan deo svakog detinjstva. One su i deo svakodnevice rada vaspitača sa predškolskom decom, jer je ključno razdoblje za njihovo čitanje od četvrte do sedme godine.

Nemački pesnik Šiler je rekao da dublje značenje leži u bajkama koje nam pričaju u detinjstvu nego u bilo kojoj istini koja se uči u životu. One sadrže životne lekcije, bude nadu, razvijaju kritičko mišljenje, proširiju vidike… Svet bajki je čaroban. Pripovedač je uvek želeo da pronikne u tajne prirodnih i društvenih sila. Tu su i mitološki elementi, ali i realnost života. STEM kao disciplina svoje osnove temelji baš na problemima realnog života. Ali kako povezati ta dva relativno nespojiva pojma?

U početku je možda najlakše koristiti popularne Grimove bajke ili basne i deci predstavljati neke realne probleme i situacije iz tog čarobnog sveta: 

• da li je zaista moguće izgraditi kuću od medenjaka („Ivica i Marica”);
• kako se spustiti iz visokog tornja („Zlatokosa”);
• kako sagraditi kuću da ona odoli vremenskim neprilikama („Tri praseta”);
• kako se popeti uz čarobni pasulj („Jaša i čarobni pasulj”).

Ovi i slični primeri u bajkama kreću od dobro postavljenog pitanja i tu je uloga vaspitača veoma značajna. Vaspitač treba da postavi pitanje koje će zagolicati maštu i pokrenuti točkiće STEM mehanizma u deci. Pitanje pokreće „brainstorming” i deca isprva često daju veoma interesantna rešenja. Predškolci umeju da iznenade svojim idejama, koje uvek zabeležimo i o kojima uvek raspravimo i tek onda kreće razrada. Na primer, na pitanje vaspitača kako neki glavni lik bajke može da pređe reku deca su dala sugestije: da se izgrade most, žičara ili splav, ali imala su i ideje da se zaledi voda, da se isuši korito reke i sl. Kad dobijemo ovakvo izobilje ideja, komunikacija i kooperacija preuzimaju važnu ulogu. Treba da sednemo, da se dogovorimo, da planiramo i često glasanjem odlučimo koje ćemo ideje prvo istražiti (nauka iza ideje), koje ćemo alate (tehnologiju) koristiti i kako ćemo našu ideju realizovati (matematička merenja i inženjerstvo).

Ali zašto bismo koristili samo klasične bajke? Srpske narodne pripovetke, savremene priče, pa čak i namenski napisane kratke STEM priče, mogu biti pokretači STEM radionice predškolaca. U projektu „Connection between fairytales and STEM” deci smo čitali bajke iz zbirke Vuka Karadžića „Srpske narodne pripovjetke”. Ponudili smo im tri priče: „Čardak ni na nebu ni na zemlji”, „U cara Trojana kozje uši” i „Tica djevojka”, a deca su izabrala bajku „Tica djevojka”. Ova priča sadrži sve klasične elemente bajke: carevog sina koji traži sreću, vešticu, mudraca, potragu za devojkom… Tu su i prepreke koje glavni junak treba da pobedi u ime ljubavi. Ali kako jedna pripovetka postaje STEM bajka?

Prva stranica naše STEM avanture je tako počela da bajku nismo čitali samo iz knjige, nego smo pomoću njihovih crteža sastavili elektronsku knjigu (Storyjumper). Od dece smo tražili da se postave u ulogu glavnog junaka i da zamišljaju kako bi se oni osećali, kako bi razmišljali i na koji način pobedili prepreke bez čarobnog štapa? (REALNI PROBLEMI)

• Како bi prešli preko visokih stena?
• Како bi prešli duboku reku?
• Како bi pobegli od vukova? 

Svakom rešenju prethodi planiranje. Deca su svoje ideje nacrtala i predstavljala ih svojim drugarima. Držali su prezentacije kao pravi mali naučnici i inženjeri, a vršnjaci su im postavljali pitanja. Dogovorili smo se da realizujemo sledeće:

• izgradićemo žičaru da pređemo stene;
• reku će glavni junak preći pomoću splava;
• napravićemo vozilo pomoću kartona i balona da glavni junak pobegne od vukova. 

U proces rešavanja problema smo uključili i tehnologiju: računar i podne robote. Rešavanje putanje glavnih junaka do cilja preko prepreka bio je svojevrstan algoritam i jedna vrsta razvijanja računarskog razmišljanja. Bee bot nam je služio i za pričanje priče uz slike.

U ovom slučaju, kao i u svim STEM projektima, proces je važniji od samog proizvoda. Nije bio naglasak na tome da splav ili vozilo budu estetski prijatni za oko. Bilo je važno da eksperimentišemo sa materijalima, da isprobavamo, da ne odustanemo zbog neuspeha, da umemo da sarađujemo, komuniciramo i kritički razmišljamo!

Kao što smo videli, i kada je reč o bajkama, STEM na interdisciplinaran način ima svoju jasnu i merljivu primenu, koristeći znanje iz svih ovih područja. Sve karike ovog lanca mogu se uključiti u bilo koju dobro osmišljenu aktivnost u vrtiću ili školi, pa tako i u obradu tradicionalnih pripovetaka. O rezultatima projekta je još rano govoriti s obzirom na to da projekat još traje i tek se sada upoznajemo sa bajkama partnerskih zemalja. Ali nastavićemo rad kroz dobro postavljene STEM sadržaje i kroz izazovne zadatke. I dalje ćemo podsticati strpljenje, upornost, preciznost i usmerenost ka rešavanju problema.  

Autor rada:

Edina Đorović je vaspitač Predškolske ustanove „Naša radost” u Subotici, gde je i diplomirala na Višoj školi za obrazovanje vaspitača. U Predškolskoj ustanovi „Naša radost” je koordinator projekta „Razvoj računarskog razmišljanja i digitalne kompetencije kod predškolske dece”. U sklopu ovog projekta drži radionice i predavanja vaspitačima o STEM pristupu, kodiranju, korišćenju podnih robota u vaspitno-obrazovnom radu i sl. Cilj joj je da deca već na ovom ranom uzrastu razviju ljubav i interesovanje prema nauci, ali i takođe da zainteresuje i druge vapitače za STEM pristup i metodu rada.

Edina je nosilac evropske i nacionalne oznake kvaliteta za eTwinning projekte, specijalne nagrade u okviru „Digitalne tematske nedelje 2019” u Mađarskoj, pobednica „STEM Discovery Week 2019”, „STEM Discovery Campaigne 2020”, Dana inteligencije 2020, Microsoft Innovative Educator Expert 2019–2020. Aktivno učestvuje i u „Nedelji kodiranja (Codeweek)”, a učestvovala je i u projektu EdTech Centra „Evropska nedelja programiranja u predškolskim ustanovama Srbije”.

STEM je takođe u fokusu Erasmus projekta u kom trenutno učestvuje: „Connection between fairy tales and STEM”. Veliki je zagovornik STEM obrazovanja predškolske dece, jer smatra da su deca već u ranom detinjstvu sposobna savladati koncepte STEM područja. Ona je i nacionalni Science on Stage Srbija ambasador i član Instituta za moderno obrazovanje.

Ukoliko želite uvek da budete u toku sa aktuelnim događajima koji dolaze sa Instituta za moderno obrazovanje pridružite se našoj Viber zajednici.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs, edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.