EnglishNaučni rad čini završnu fazu svakog istraživanja i služi za deljenje i promociju dobijenih rezultata i zaključaka. Njegov cilj, kao i cilj samog istraživanja, jeste da se dobiju novi i originalni rezultati, te služi i kao merilo doprinosa naučnika, koji se ne iskazuje samo naučnim doprinosom rada već i brojem publikacija koje je svaki pojedinačni naučnik objavio, i to pre svega u međunarodnim naučnim časopisima s visokim faktorima uticajnosti, dok je za procenu kvaliteta naučnih radova važna njihova citiranost.
Doprinos svakog naučnika nije doprinos samo naučnoj zajednici već i celom društvu!
Kako da budemo uspešniji u pisanju naučnih radova?
Tajna je u izboru optimalnog članka.
Nauka ima svoje određene zakonitosti, kao i samo bavljenje naučnoistraživačkim radom. Kada je reč o vrstama članaka koje pripremate za časopise, važno je da znate da ih prepoznate kako biste pratili smernice za njihovo pisanje.
Aktuelni Pravilnik o kategorizaciji i rangiranju časopisa razlikuje sledeće članke u časopisima:
Naučni članci
- Originalni/izvorni naučni rad (rad u kome se iznose prethodno neobjavlјivani rezultati sopstvenog istraživanja sprovedenog naučnim metodom) – pogledajte primer.
- Pregledni rad (rad koji sadrži originalan, detalјan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos) – pogledajte primer.
- Kratko ili prethodno saopštenje (originalan naučni rad punog formata, ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera) – pogledajte primer.
- Naučna kritika, odnosno polemika (rasprava na određenu naučnu temu zasnovana isklјučivo na naučnoj argumentaciji i korišćenjem naučne metodologije) i osvrti – pogledajte primer.
Stručni članci
- Stručni rad (prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne prakse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu) – pogledajte primer.
- Informativni prilog (uvodnik, komentar i sl.) – pogledajte primer.
- Prikaz (knjige, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja i sl.) – pogledajte primer.
- Stručna kritika, odnosno polemika i osvrti – pogledajte primer na str. 256.
Čestitamo našim nastavnicima i saradnicima Svetski dan nauke za mir i razvoj
Svetski dan nauke za mir i razvoj, koji se svake godine obeležava 10. novembra, naglašava ulogu nauke u društvu i važnost uključivanja šire javnosti u debate o novim naučnim pitanjima. Pored toga, naglašava vrednost i relevantnost nauke u našem svakodnevnom životu.
Usled klimatskih promena, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po život velikog broja ljudi, ali i pretnju našoj planeti, proslava 2021. naglasiće prirodu „izgradnje zajednica spremnih za klimatske promene”.
Cilj Svetskog dana nauke za mir i razvoj jeste da informiše građane o naučnim dostignućima, kao i da jača vezu između nauke i društva. Pored toga, naglašava se uloga naučnika u širenju granica našeg razumevanja izuzetne, krhke planete koju nazivamo domom, kao i u negovanju „održivijih” društava.
Svojim radovim prezentujete i sebe i svoju obrazovnu ustanovu
Uvek imajte u vidu da će kroz naučni rad koji napišete širokoj akademskoj javnosti biti prezentovani rezultati vašeg istraživanja, ali ćete prezentovati i sebe, kao i obrazovnu instituciju iz koje dolazite. Zbog toga uvek budite originalni, etični i neka vaši radovi budu zasnovani na naučnim činjenicama!
CNIR vam u promociji naučnih dostignuća predstavlja sigurnu podršku. Kontaktirajte sa Centrom putem imejl-adrese cnir@institut.edu.rs i saznajte kako vam može pomoći u pisanju određenog tipa članka.