Zašto je razvojni mentalni sklop nastavnika ključan za uspešno učenje i podučavanje

 

Jedan od glavnih zadataka nastavnika kao pedagoga sigurno je pomoći učenicima da prevaziđu prepreke u učenju i pronađu motivaciju da napreduju, tj. naučiti ih kako da uče. Okruženje u kom živimo i kom će neke nove generacije tek živeti i raditi podrazumeva ubrzano pojavljivanje novih zanimanja, konstantno inoviranje i veliki stepen promena, a to znači da se od ljudi očekuje da konstantno rade na unapređivanju postojećih veština ili razvijanju nekih novih. Upravo zbog toga se psihologija i pedagogija intenzivno bave pitanjem šta je to potrebno razviti kod dece da bismo ih što bolje pripremili za ovakvu budućnost.

 

Teorija psihologa Karol Dvek sa prestižnog Univerziteta Stanford o osnovnim ljudskim osobinama koje su povezane sa učenjem poslednjih godina postala je izuzetno prihvaćena u podučavanju. Naime, njena ideja je da inteligencija nije nepromenljiva. Prema ovoj teoriji postoje dva mentalna sklopa i upravo oni utiču na postignuća. Prvi je trajni mentalni sklop (fixed mindset) i osobe s takvim mentalnim sklopom veruju da su im karakteristike urođene, nepromenljive. Prepoznaćete to u rečenicama kao što su „Meni ne idu jezici”, „Nikad nisam znao matematiku”, „Ne mogu ja ovo”, ali i „Engleski mi je odličan, ne treba da učim više”. S druge strane je razvojni mentalni sklop (growth mindset) i ljudi s takvim mentalnim sklopom smatraju da se mogu menjati i otvoreni su za učenje i napredovanje. Možda će vam ove rečenice zvučati poznato: „Uvek može bolje”, „Ako vežbam, rezultat će doći”, „Učim na svojim greškama”. 

 

Brojna istraživanja pokazala su da razvojni mentalni sklop utiče na veću motivaciju ka postignućima, bolje prilagođavanje novim uslovima, emocionalno dobrostanje učenika, a posebno na rezilijentnost i istrajnost koje učenje zahteva. Naime, upravo ove dve osobine izdvajaju se kao stubovi na kojima treba graditi ličnost mlade osobe kako bi izrasla u samosvesnu, vrednu, jaku i upornu individuu.

Međutim, da bismo razvijali ovakve mlade ljude, od krucijalnog je značaja da imamo razvojnu kulturu, a odakle krenuti u edukaciju nego od edukatora. Zato je neophodno da razvojni mentalni sklop izgradimo kod profesora na prvom mestu, a potom i kod svih ostalih koji su uključeni u vaspitavanje i odgajanje deteta (roditelji, treneri, bake, deke itd.). 

 

Šta ovo znači za profesore? Za one koji već imaju razvojni mentalni sklop znači da treba da to osveste i da o tim vrednostima komuniciraju sa svojim učenicima, te kod njih podstiču takav način razmišljanja. To su oni profesori koji nisu završili sa svojim obrazovanjem kada su završili fakultet, koji zaista pokušaju da primene u praksi ono što čuju na stručnom usavršavanju, koji umeju da daju povratnu informaciju, ali i da je prime, koji pred učenike stavljaju ne teške, nego izazovne zadatke, koji podstiču kritičko mišljenje i rešavanje problema, i, možda najvažnije, to su oni koji kod učenika hvale uloženi trud, koji rezultira napretkom, a ne samo učenika ili samo trud. 

 

Bilo bi divno da su svi profesori u svakoj školi na svetu ovakvi. Nažalost, realnost nije tako sjajna, ali (da upotrebimo razvojni način razmišljanja) ono što svako može jeste da osvesti svoju ličnost i sopstvenu praksu i pokuša da primeni neke savete i unapredi svoje stavove i način rada. Ovde je vrlo važna i uloga školskog pedagoga, koji radi sa nastavnicima. Važno je osnažiti ih i dati im alate koje mogu koristiti u radu, kako sa mladim kolegama, kojima treba ukazati na nove tendencije i važnost razvojnih pogleda, tako i sa onim iskusnijim kod kojih prepoznamo karakteristike trajnog mentalnog sklopa. Ukoliko nastavnici, čak i ako nešto ne uspeju iz prve,  na usavršavanje gledaju kao na kontinuirano unapređivanje sebe, a ne kao na nove prepreke kojih se plaše ili ih zaobilaze iz straha od neuspeha, onda imamo osnovu za stvaranje i negovanje kulture učenja i napredovanja. Takvi nastavnici učenike vode svojim primerom. Oni preuzimaju odgovornost za sopstvenu praksu, prepreke vide kao priliku da nešto novo nauče, proaktivni su kada je reč o novim izazovima, postavljaju optimistična i visoka očekivanja i koriste jezik koji je u skladu sa razvojnim mentalnim sklopom. Kako kaže profesorka Dvek – ključ je u tome kako učeniku date povratnu informaciju. Upravo ovo može biti prvi korak koji ćete preduzeti kao nastavnik i umesto „Nije tačno” ili „Nisi ovo naučio” reći „Nisi JOŠ”. Na ovaj način učenik dobija povratnu informaciju da može, ali da treba da nastavi da pokušava. 

Naravno, sve je ovo lakše reći nego učiniti. Istraživanje u finskim školama pokazalo je da čak i uz strukturiran rad sa profesorima ima onih koji izgrade takozvani lažni razvojni mentalni sklop, koji primenjuju samo u toku istraživanja, ali ne i u svojoj svakodnevnoj praksi. 

Ipak, nastavnici i stručni saradnici koji već rade na sebi, pa, između ostalog, čitaju i tekstove na ovom sajtu, svakako predstavljaju lidere u obrazovanju i treba da budu ambasadori ovih i sličnih vrednosti koje treba promovisati, podržavati i nagrađivati kako bismo naš obrazovni sistem podigli na viši nivo, učenicima pružili okruženje u kom mogu da razvijaju svoje talente, ali i steknu brojne veštine za dalji život, a roditeljima bili najbolji partneri u poduhvatu obrazovanja i vaspitanja novih generacija.

 

Za kraj navodimo jednu misao profesorke Dvek: „Zašto traćiti vreme na dokazivanje iznova i iznova kako ste u nečemu sjajni, kada biste za to vreme mogli da postanete još bolji?”

 

 

Izvori:

Mindset: How You Can Fulfill Your Potential Paperback – International Edition, January 1, 2012

by Carol Dweck

Implementing and Evaluating Growth Mindset Pedagogy – A Study of Finnish Elementary School Teachers, Front. Educ., 29 September 2021, https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/feduc.2021.753698/full 

 

 

Milica Aleksić, profesorka engleskog jezika, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Engleski jezik i književnost, i stekla diplomu koja je izjednačena sa master diplomom. Iskustvo u pedagoškom radu stekla je u više privatnih škola kroz podučavanje dece i odraslih. Posebnu pažnju posvećuje stilovima učenja i razvijanju materijala i kurseva sa posebnim fokusom na komunikacione veštine i praktičnu upotrebu jezika. Pored nastave, svoje vidike proširuje i znanjima iz oblasti ljudskih resursa, čime se bavila izvesno vreme. Postaje sertifikovani tumač Facet 5 testova ličnosti i radi na proceni potencijala i razvoju zaposlenih. Veoma je ponosna na svoje petnaestogodišnje volontersko angažovanje u Crvenom krstu, kao edukator na teme prve pomoći, komunikacije, humanih vrednosti, tolerancije, pisanja projekata itd. U Savremenoj gimnaziji želi da svojim učenicima prvo predstavi važnost koju engleski jezik ima kako za njihovo dalje obrazovanje, tako i za karijeru, a zatim i da ih motiviše da jezik uče izlažući se njemu i okružujući se njime. Milica veruje da je najvažnije naučiti kako se uči, i zato želi da razvije kritičko mišljenje kod učenika kroz interaktivnu i interdisciplinarnu nastavu.