Istražujemo, dogovaramo se i stvaramo zajedno

Čini se da su digitalne veštine učenika nerazvijene, uprkos činjenici da imaju povećan pristup kompjuterima, tabletima, pametnim telefonima i digitalnim tehnologijama. Povećana upotreba tehnologije se uglavnom odnosi na društvene medije i komunikaciju.  

Postavlja se pitanje koji je to apsolutni minimum i koji su osnovni ishodi znanja na kraju osnovnog školovanja od suštinskog značaja za njihov budući uspeh?

Samo zato što deca znaju da koriste ove uređaje ne možemo uzeti zdravo za gotovo da ona imaju dublja znanja i da uče sofisticiranije veštine. Velika je zabluda misliti da samo zato što su deca sve vreme za uređajem, ona zapravo nešto rade i da su digitalni znalci. To ipak eksplicitno zahteva nastavu tj. nastavnika.

Deca koja danas dolaze u školu  su „tehnološki urođenici“ u smislu da su rođeni u vreme kada je kompjuterska tehnika opšte prisutna, da su imali prilike da se sa njom redovno sreću i imaju neke digitalne sposobnosti. Mi u školi treba da to unapredimo i da ih pripremimo za poslove budućnosti.

Naravno, veliki je izazov naći način da deca svoje uređaje koriste za rad u školi, a ne za pregledanje sajtova društvenih mreža.

Učenici dosta vremena kod kuće troše na konzumiranje digitalnih sadržaja, igranje video-igrica, gledanje YouTube kanala. Ali kada ih zapitate da sami naprave neki video-materijal i podele ga onlajn sa prijateljima, nastaju problemi. Bez obzira na želju da to urade imaju nedostatak razumevanja kako da to postignu. Problem je u nedostatku razvojnog načina razmišljanja (growth mindset) i nemogućnosti da reše osnovne digitalne probleme. Takoda, bez obzira na stvarnu želju da nešto postignu, njihovi napori će propasti.

Tu nastupamo mi, nastavnici da:

• naučimo učenike da razviju svoje veštine, spretnosti i vičnost za rešavanje problema, ne da mi to uradimo umesto njih;
• sistematski dodajemo nove veštine u njihovu kutiju sa alatima;
• ostavimo po strani našu potrebu da sve kontrolišemo i omogućimo učenicima da sami razviju svoje sopstvene veštine koje će prevazići naše sopstvene veštine;
• uvodimo koncept razvojnog načina razmišljanja tj. verovanja da svoj intelekt, razum možemo povećati radom i učenjem i da samim tim možemo poboljšati sticanje znanja;
• postavimo sistem gde učenici mogu da dele svoje znanje sa drugima dok uče.

U svetlu gore rečenog, kada god je moguće kroz predavanja provlačim i priču o mogućnostima i načinu upotrebe IKT-a za datu temu.

Matematika je među učenicima bauk i to sve veći što su stariji. Pošto je ovo izgleda jedna neizlečiva bolest, pokušavam da barem umanjim simptome nečim što volim da zovem „promena ritma u nastavi“. Šta to znači? Kada pad koncentracije, zainteresovanosti i entuzijazma postane primetan, primenjujem odvraćanje pažnje i vraćanje motivacije uz malu pomoć IKT-a.

U osmom razredu se iz matematike obrađuje oblast pod nazivom „Grafička obrada statističkih podataka“. Čime god se bavili u budućnosti, ovo će morati da koriste.  Danas je to nezamislivo raditi bez upotrebe IKT-a, pa smo tako i radili. Ovo sam shvatio kao poseban izazov, jer se radilo o odeljenju gde je većina učenika na osnovnom nivou znanja.

Učenici su dobili zadatak da:

• istraže i nađu na internetu podatke o nečemu što misle da bi bilo interesantno da prikažu;
• kreiraju grafički prikaz tih podataka u obliku stubičastog ili kružnog dijagrama upotrebom nekog programa za tabelerni proračun (recimo Excel, OpenOffice);
• obrade dijagram pomoću nekog programa za obradu slika (recimo Paint) tako što će dodati svoje ime, šta prikazuje dijagram i slično;
• postave to na Facebook grupu gde ćemo komentarisati izbor podataka i grafičku obradu;
• postave svoje radove na Padlet tablu;
• naprave video-materijal od dijagrama i slika nastalih tokom ovih časova. Pošto su maturanti, ovo može biti „umesto maturske slike na panou u nekom izlogu na lokalnom korzou“.

Mada ovde pričamo o primeni na časovima matematike, alati i način rada su sasvim primenljivi za većinu predmeta. Na časovima je, uz ono što je predviđeno nastavnim planom i programom na svakom času, rađen i deo koji se odvijao „u oblaku“.

Pošto nisu imali svoju zatvorenu Facebook grupu, jedna učenica je prvo napravila grupu i sve nas priključila kao članove. Tamo su postavljani radovi, diskutovano je o izboru podataka, načinu obrade i izboru dijagrama.

Pri izboru programa za obradu podataka i pravljenje dijagrama učenici su pokazali kreativnost i većina je koristila onlajn program za obradu podataka Meta-Chart. Prvo je jedan učenik iskoristio ovaj program i podelio sa ostalim učenicima svoje znanje. Ovo vršnjačko učenje je dalo rezultat, jer je većina onda koristila upravo ovaj alat. Vrlo je jednostavan, dostupan i intuitivan za korišćenje.

Ovaj distribuiran način rada uz mogućnost da rade kad, gde i koliko hoće se pokazao kao vrlo efikasan. Skoro svi učenici su uzeli učešće i na svom nivou uradili predložene zadatke. Angažovanost je bila daleko veća od uobičajene.

Učenici su učili da traže podatke na internetu (istraživanje), naprave od tih podataka dijagrame (kreiranje), podele svoje radove, alate koje su koristili i diskutuju o tuđim radovima (komuniciranje). Cilj (ovih časova) je postignut.

 

Danilo Borovnica

profesor matematike

OŠ ,,Sveti Sava“ Kikinda