Pravi učitelj

Pravi učitelj

Učitelj je produžena ruka onih sila univerzuma koje presudno utiču na naš rast i razvoj. Oni su savladali mnoge životne lekcije, pročitali mnogo knjiga, naučili razne veštine, posvećeno se bavili svojim zanatom, ispravljali svoje greške i nemaju čega da se stide. Svojim postojanjem, delovanjem i pečatom koji ostavljaju na svom putu, učitelji postaju zamajac naše volje, oslonac životne snage, inspiracija za naše izbore i stožer duhovne vertikale.

Svi veliki ljudi koje srećemo na svom životnom putu mogu biti naši učitelji – i roditelji, i vaspitači, i nastavnici, i slučajni saputnici na putovanjima, i naše komšije, i kolege i direktori, i naši prijatelji… Mogu biti, ali NISU… Retki su oni kojima u svom zrelom životnom dobu ili na kraju životnog puta možemo dodeliti ovu titulu. Nekada ih i ne prepoznamo, ali to je do nas, a ne do njih… Međutim, samo se jedna vrsta ljudi upravo ovako zove – po svom obrazovanju, vokaciji, ulozi koju ima u našem životu. I samo oni među njima koji u sebi gaje lepotu, znanje i dobrotu, i neštedimice dele darove svog bića drugim bićima da bi čovečanstvo raslo – i u širinu i u visinu – s pravom nose ime učitelj.

Kao roditelji i kao deca, kao nastavnici i kao ljudi, treba da naučimo da pravimo razliku između pravih učitelja i onih koji se samo tako zovu. Zato pravimo ovu kratku listu za lakše raspoznavanje:

• onaj koji sa našom decom provodi najviše njihovog budnog vremena, čuje njihove najveće brige i tajne, dužan je da ih u svakom trenutku usmerava i vodi i to rado čini;
• onaj koji podučava toplom rečju bez tona koji vređa i ko uvek ima primeren odgovor na bilione dečjih radoznalih nedoumica i ne stidi se da uči i da pita pametnije, pa tako i deci daje dobar primer o učenju;
• onaj koji je učitelj u učionici, školskom dvorištu, na ulici, u svojoj kući, u parku i u pozorištu… ko je uvek isti, jer ne postoji ništa bolje u šta bi se pretvorio, a ne može da bude loš, čak i kad bi hteo – to je najbolji vodič za naše dete;
• vaspitač i onaj koji podučava, brižan pedagog i savetnik kad ustreba, prva pomoć u teškim situacijama, neko sa kim se deca rado smeju i pevaju, čak i kad nisu sigurni u svoju muzikalnost.

Neko sa kim se uči kako se čita život i kako se pišu stranice ljubavi i poverenja, neko koga i u poznom životnom dobu još uvek možemo nazvati tim imenom – to je PRAVI UČITELJ.

Da li se pravi učitelj postaje ili se neko rađa sa takvim osobinama, teško je pitanje. Potrebno je da postoje osobine i sklonosti koje vode čoveka na ovaj put i koje su urođene i čine deo karaktera. Važno je i iskustvo u primarnoj porodici i sopstvenom školovanju, ali edukacija sigurno doprinosi povećanju nivoa kompetencija i znanja potrebnih za bavljenje ovim pozivom. Pogotovo ako je edukacija permanentna, kvalitetna i motiviše nas da primenjujemo naučeno. Jer, sve veštine se vežbaju, pa i one koje se tiču metodike i pedagoških postupaka.

U vezi sa svim ovim što smo do sada napisali o pravom učitelju, može se na drugačiji način posmatrati dilema kada je reč o autoritetu i socijalnom statusu učitelja u Srbiji danas, ali i u bliskoj i daljoj prošlosti. Socijalni status nije se značajno promenio, ali situacija sa autoritetom učitelja jeste mnogo lošija nego u prošlom vremenu, a to je posledica mnogih okolnosti koje su doprinele da se poštovanje prema vaspitačima i edukatorima dece uruši ili nestane, kao i preokrenutog sistema vrednosti i stava samih učitelja prema svom pozivu i prema životu.

Ono što nas zanima jeste odgovor na pitanje da li deca, roditelji i društvo danas mogu da poštuju i uvažavaju učitelja u Srbiji. Sigurna sam da mogu! Deca i roditelji prepoznaju i poštuju trud i znanje. Što se tiče društva, tu bi se dalo štošta popraviti… Ali, veliki ljudi nikada nisu radili stvari zbog javnog priznanja ili povlastica. Sreća jeste u tome da čovek radi ono što voli i da vidi rezultate svog rada. U ovom slučaju, to su zadovoljna, obrazovana deca koja usvajaju pravilne moralne norme i veštine za život. I ako jedno dete dobro usmerimo, dovoljno je da kažemo da je naš život imao smisao i svrhu. Kada ih ima na hiljade, svrha je ispunjena u potpunosti.

To je onaj izvor sa koga teče motivacija za prave učitelje. Izvor koji nikada ne presuši. Gejzir koji nas greje i čini da naše ambicije rastu i da sanjamo sve smelije snove – da decu što bolje podučimo, pripremimo za život, usmerimo na pravi put, objasnimo im otkuda sumnje i nemiri i šta znače padovi i usponi. To što nam vraćaju svojim toplim osmesima i vedrinom u očima, zahvalnošću u srcima i odlukama koje donose za svoj dalji život – to nikada nije imalo, niti će imati cenu. A što nema cenu, ne može se ni kupiti, tako da pravi učitelj dobija ono što drugi ne mogu ni da kupe…

Imate li nekoga na umu dok čitate ove redove? Koliko pravih učitelja poznajete, po čemu ih prepoznajete i da li mislite da ste jedan od njih? Pišite nam o tome na office@institut.edu.rs.

Autor: Jasmina Franolić, direktor Osnovne škole „Savremena“ i saradnik IMO, diplomirala je na smeru Jugoslovenska književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Više od dvadeset godina radila je u prosveti, kao nastavnik i direktor osnovne i srednje škole. U poslednje četiri godine, u kompaniji LINK group obavlja važne poslove na poziciji menadžera za razvoj partnerstava sa drugim institucijama iz oblasti obrazovanja.