Alati Veb 2.0 kao motivaciono nastavno sredstvo za izgradnju funkcionalnog znanja

 

Formalno obrazovanje veoma često ne stvara funkcionalno pismene individue. Da bi osoba bila delotvorna na svom radnom mestu i da bi mogla da da maksimum zajednici kojoj pripada, potrebno je da poseduje izgrađeno funkcionalno znanje. Da li primenom alata Veb 2.0 u obrazovanju pomažemo izgradnji funkcionalnih znanja naših učenika? Da li oni motivišu učenike da iskažu svoju kreativnost, komunikativnost i entuzijazam u obrazovnom procesu? Može li se primenom IKT-a u nastavi promeniti struktura tradicionalne nastave i može li se ona približiti savremenoj nastavi?

U članu 4 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao jedan od ciljeva navodi se razvijanje različitih vrsta pismenosti neophodnih za život i rad u savremenom društvu. Biti funkcionalno pismen znači protumačiti kontekst u okviru kog je neki podatak dat, shvatiti i dovesti stvari u određenu vezu, koristiti naučeno znanje u različitim situacijama. 

Promena načina učenja i sticanje većeg funkcionalnog znanja predstavljaju imperativ današnjeg obrazovanja. Poslednjih godina su naši učenici na internacionalnim PISA proverama funkcionalnog znanja bili veoma loše rangirani. Njihovo reproduktivno znanje je na zavidnom nivou, ali ne i funkcionalno, a od funkcionalnih znanja zavisi bruto društveni proizvod jedne zemlje. 

U okviru formalnog obrazovanja glavnu ulogu u podsticanju razvijanja funkcionalnog znanja ima nastavnik. Neke od aktivnosti kojima se to postiže su:

• usmeravanje učenika na razumevanje značenja reči i izgradnju mreže pojmova; 
• povezivanje sa prethodnim znanjem na smislen način; 
• obezbeđivanje uslova učenja tako da budu što sličniji uslovima u kojima treba primeniti ono što je naučeno; 
• obezbeđivanje jasnoće u izlaganju i predstavljanje strukture sadržaja koji treba savladati; 
• povezivanje gradiva sa iskustvima koja učenik već poseduje;
• obezbeđivanje horizontalnog učenja tako što se učenik stavlja u ulogu onoga koji podučava;
• kontinuirano davanje povratne informacije učeniku o njegovom postignuću i sugestije šta treba uraditi da bi se ono unapredilo;
• nagrađivanje svakog odgovara koji ukazuje na to da učenik razume gradivo i njegovu primenu.

Učenici često govore da ne razumeju zašto nešto uče, što ih čini pasivnim, nezainteresovanim i nemotivisanim za školske sadržaje i aktivnosti. Ako im pokažemo da se znanja i veštine koji su stečeni u školi mogu primeniti van škole, u rešavanju problema u realnom životu, u zadovoljenju sopstvenih želja i ciljeva, podstičemo njihovu motivaciju i aktivnost. 

Danas je nemoguće zamisliti funkcionisanje savremenog čoveka, pa i učenika, bez korišćenja veb-tehnologija. Elektronska komunikacija, pronalaženje informacija, razmena dokumenata, fotografija i sl. prouzrokuju promenu razmišljanja i navika korisnika interneta. Škola je aktivan činilac savremenog društva i mora da iskoristi pogodnosti elektronskih medija i alata Veb 2.0 za angažovanje učenika.

Da bi postignuća učenika bila značajnija, neophodna je promena tradicionalne nastave, kako kroz primenu novih nastavnih sredstava tako i kroz nove pristupe savladavanja nastavnih sadržaja. Ako je internet prirodno stanište za današnje Gugl generacije, neophodna je njegova primena u nastavi i kao nastavnog sredstva u rukama nastavnika i kao udžbenika u rukama učenika.

Učenici vole da se vidi ono što su uradili i kako su uradili. Pokazuju svoju kreativnost i originalnost u izradi zadataka ako koriste alate Veb 2.0. Dosadno im je da odgovaraju iz određene oblasti, ali bi iz te iste oblasti napravili originalan video-zapis. Svoje domaće zadatke u svesci rade mrzovoljno, ali ako treba da ih okače na Jutjub, rade to sa velikom posvećenošću. 

Tradicionalna nastava treba delimično da izmeni svoj sadržaj i strukturu, na neki način suštinu i smisao, da bi se sve što je novo moglo uključiti u kurikulum i da bi se na novim osnovama prilagodilo raznovrsnim tehnikama učenja. IKT ne može lošeg nastavnika napraviti boljim, ali od kreativnog i posvećenog nastavnika može izvući maksimum.

 

Reference:

• http://kreativnaskola.rs/ – Izgradnja i podsticanje razvoja funkcionalnih znanja
• Ohir, E. (2006). Deca nisu vlasništvo države. U: B. Petrić. Rečnik reforme obrazovanja. Novi Sad: Platoneum, Misao i Pedagoški zavod Vojvodine; str. 112–119. 
• B. Street. (1997). Social literacies. In: Enciklopedia of language and education. Volume 2: Literacy. Dordrecht: Kluwer, p. 133–141.
• Powell, R. W. (1993). Levels of Literacy – Perspectives on Adult literacy. London: United Kingdom Reading Association.
• Juričić, D. Motiviranje učenika Veb 2.0 i Veb 3.0 alatima.wmv. Preuzeto 4. 4. 2015. sa Jutjuba: https://www.youtube.com/watch?v=g-_Jxtcs80w&spfreload=10
• Podsticanje i razvoj funkcionalnih znanja. Preuzeto 3. 4. 2015. sa sajta „Kreativna škola”: http://kreativnaskola.rs/
• Kulić, R., Đurić. I. (2012). Funkcionalna pismenost u koncepciji bazičnog obrazovanja i vaspitanja. Inovacije u nastavi.
• Jurić, S., Petrović, G., Aleksić, K., Jović. M. (n.d.). Veb-alati. Preuzeto 15. 2. 2015. sa: http://vebciklopedija.weebly.com/104210451041-10401051104010581048.html

 

 

Biljana Ivanović stekla je zvanje diplomiranog matematičara-informatičara 1990. godine na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij” u Skoplju. Kroz svoj dugogodišnji rad, kao nastavnik računarstva i informatike, te poslovne informatike i programiranja, stekla je neprocenjivo znanje i iskustvo, koje do danas sa velikom strašću i posvećenošću prenosi novim generacijama učenika. Od 2017. godine kreira Moodle kurseve za predmete koje predaje, a od 2019. godine je i jedna od Moodle administratora školske Moodle platforme. 

Biljana ima nekoliko objavljenih radova, te aktivno učestvuje kao predavač na međunarodnim skupovima.