Albert i Mileva Ajnštajn – pioniri kolegijalnog podučavanja i  istraživačkog učenja

 

Sažetak 

Na osnovu konkretnih primera iz korespondencije Alberta i Mileve Ajnštajn, objavljenih naučnih radova Alberta Ajnštajna i kasnije bogate literature – nastavljamo da razrađujemo tezu iz naslova ovog članka, koju smo prvobitno obrazložili 2019. godine na Drugoj međunarodnoj konferenciji o nastavi fizike i srodnih nauka, održanoj u Subotici [1]. 

 

Uvod

Prva istraživanja o rezultatima nastave fizike 70-ih godina prošlog veka pokazala su da postoji problem u usvajanju nastavnih sadržaja. Tražeći najbolji način da učenici postignu najbolje rezultate, Erik Mazur je osmislio metodu učenja – kolegijalno podučavanje. „Oživljavanje svoje nastave i pretvaranje pasivnog studenta (učenika) u studenta koji aktivno uči postiže se primenom metode kolegijalnog podučavanja” [2]. U savremenom obrazovanju, pored kolegijalnog/vršnjačkog podučavanja (peer instruction), korisnim su se pokazale i metode istraživačkog učenja (research learning), učenja kroz projekte (project based learning) i učenja kroz postavljanje pitanja (inquiry based learning) [3]. U ovom radu želimo da predstavimo zašto su Albert Ajnštajn (AA u daljem tekstu) i Mileva Marić (MM u daljem tekstu) tokom zajedničih studija bili pioniri u primeni pomenutih metoda učenja. Verujemo da to saznanje može biti od koristi nastavnicima, učenicima i studentima.

Objavljivanje i značaj pisama ljubavi i nauke

Pisma koja su MM i AA razmenili za vreme studiranja najpre su objavljena 1987. u prvom izdanju „Collected papers of Albert Einstein” [4]. Potom je 1992. Princeton University Press objavio nešto prošireniju zbirku „The Love Letters” [5a], koja sadrži 54 pisma iz perioda 1897–1903. Zbirka je na francuskom objavljena 1993. pod nazivom „Letters d’amour et de science” [5b], a na srpskom 1998. pod nazivom „Ljubavna pisma„ [5v]. 

Pisma između AA i MM su postala veoma korisna istoričarima fizike i Ajnštajnovim biografima [6–14], kao što je to 2005. istakao Jirgen Ren [14]: „Do pre nekoliko godina vrlo malo se znalo o Ajnštajnovim naučnim interesovanjima i aktivnostima pre njegovih prodornih članaka iz 1905. o kvantnoj hipotezi, Braunovom kretanju i elektrodinamici tela u kretanju. Ono što je prethodilo ovim člancima moglo se rekonstruisati samo na osnovu malog broja Ajnštajnovih ranijih publikacija i njegovih kasnijih sećanja, kao i iz manjeg broja pisama koja datiraju iz tog vremena. Situacija se naglo promenila kada je njegova prepiska sa Milevom Marić, koja je započela 1897, objavljena u prvom serijalu„Collected papers of Albert Einstein.”

Pored značaja koji navodi Ren, mi ukazujemo na značaj ovih pisama koji je do sada bio zapostavljen [1]. Pisma MM i AA ukazuju na njihova zajednička interesovanja i naučni entuzijazam, tj. da su tokom studiranja bili u složenoj emocionalno-intelektualnoj vezi. Zajedno su čitali i komentarisali sadržaje, pa su se tragajući za odgovorima na duboka pitanja iz raznih oblasti fizike okrenuli originalnim radovima velikih fizičara toga doba – radovima Helmholca, Drudea, Ludviga Bolcmana, Ernesta Maha, Vilhelma Vina, Herca, Maksa Planka i dr. Osim fizike i matematike, imali su zajednička interesovanja iz filozofije, muzike i psihologije. Njihova pisma pokazuju da su oni pioniri metoda učenja: kolegijalno/vršnjačko podučavanje, istraživačko učenje, učenje kroz postavljanje pitanja, učenje kroz projekte itd. Rezultat njihovog uspešnog učenja bile su visoke ocene na preddiplomskim ispitima. AA i MM su spontano razvili model učenja koji danas učenicima može poslužiti kao putokaz za efikasan proces učenja.

 

Prvo Milevino pismo Albertu

MM (r1875) i AA (1879) upisali su se na studije matematike i fizike na Politehnici u Cirihu septembra 1896. Početkom oktobra 1897, MM se iznenada preselila u Hajdelberg da sluša predavanja na Univerzitetu u Hajdelbergu. Razlog ovog njenog bežanja, kako je to nazvao AA, ostao je nerazjašnjen. Moguće je da je pobegla od osećanja koja je počela da oseća prema AA. Takođe je moguće da je želela da sluša više predavanja iz fizike, jer su na Politehnici preovladavali matematički predmeti. 

Izuzetno je interesantno njeno pismo Albertu od 20. oktobra 1897 (prvo sačuvano pismo iz njihove korespondencije), koje je zapravo njen odgovor na pismo AA (nesačuvano), napisano neposredno pošto je otišla iz Ciriha. MM nastavlja započetu raspravu o mogućnostima ljudskog mozga da shvati beskonačnost: „Ne verujem da je sklop naše lobanje kriv za to što čovek ne može da shvati beskonačnost. Čovek sasvim lepo može zamisliti beskrajnu sreću, a trebalo bi da može shvatiti i beskrajnost prostora, verujem čak i mnogo lakše.”

Na kraju pisma sa oduševljenjem piše o predavanju profesora Filipa Lenarda: „Bilo je prelepo juče na predavanju profesora Lenarda; on sada drži kurs kinetičke teorije gasova. Izgleda da se molekuli kiseonika kreću brzinom od 400 m/s. Posle dugačkog računanja i računanja, dobri profesor je izveo jednačine, diferencirao, integrirao, zamenjivao i, napokon, pokazao da se pomenuti molekuli kreću tom brzinom, ali da pređu samo rastojanje veličine 100-og dela debljine vlasi kose.” 

Kolegama koje čitaju ovaj naš članak predlažemo da ovu tvrdnju MM sagledaju tako što će izračunati srednji slobodni put molekula kiseonika u vazduhu pri standardnim atmosferskih uslovima.

Kao što je dobro poznato, Filip Lenard je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1905. za radove o katodnim zracima i otkriće njihovih osobina. Posebno je značajno to što je 1902. godine eksperimentalno realizovao i proučio foto-efekat. 

U letnjem semestru školske 1897/98. Mileva se vratila na Politehniku u Cirihu, pošto je, kao žena, na Univerzitetu u Hajdelbergu mogla samo da sluša nastavu, ali ne bi imala pravo da dobije diplomu. 

Iz današnje perspektive, prvo sačuvano pismo iz prepiske MM i AA izgleda kao anticipacija [15] centralnih tema iz opusa AA: prostor i vreme, kosmologija, realnost atoma, statističke zakonitosti u prirodi, teorijsko objašnjenje foto-efekta. 

 

Karakteristični izvodi iz korespondencije MM i AA

Početkom avgusta 1899 iz mesta u okolini Ciriha AA piše MM, koja provodi raspust kod roditelja u Novom Sadu i Kaću: „Već sam dosta proučio Helmholca o atmosferskim kretanjima – iz straha pred Vama i radi sopstvenog zadovoljstva dodajem da ću sve to sa Vama još jednom proći. Sve više se divim originalnoj Helmholcovoj glavi. Kad sam prvi put čitao Helmholca nisam mogao da shvatim zašto Vas nema pored mene. Meni se naš zajednički rad čini veoma ugodan i dobar, blagotvoran i manje suvoparan.”

Oko 10. avgusta 1899 AA piše MM: „Vratio sam se na Helmholcovu knjigu i sada još jednom prorađujem Hercovo širenje električne sile. Na to me je navela Helmolcova rasprava o principu najmanjeg delovanja u elektrodinamici, koju nisam najbolje razumeo. Sve više sam ubeđen da elektrodinamika tela u kretanju (kako se sada prikazuje) ne odgovara stvarnosti i da će biti moguće da se to jednostavnije prikaže. Mislim da se električne sile mogu direktno definisati samo za prazan prostor, a rekao bih da to i Herc ističe. Elektrodinamika bi, dakle, bila teorija o kretanju elektriciteta i magnetizma u praznom prostoru.”

Posle 10. avgusta a pre 10. septembra 1899, MM iz Kaća piše AA: „Fidler me mnogo muči, čini mi se da je to najkrupniji zalogaj. Mogli biste mi malo pisati o tome kako to izgleda na ispitu. Pitaju li Fidler i Hercog (prof. geometrije i mehanike) nešto posebno ili samo opšte stvari?”

Krajem septembra 1899 MM se u Cirihu sprema za polaganje preddiplomskog ispita; AA joj piše iz Milana: „Vi ste sjajna devojka kada pored napornog rada stižete da mi tako lepo pišete. Treba da znate da se svaki put obradujem Vašim pisamcima, da me zbog toga svi zadirkuju. A Vi ste se, sirotice, morali nagutati prašine iz knjiga, ali sve će to uskoro proći, ja se i te kako saosećam sa Vama. I ja sam mnogo kopao i preturao po knjigama i mnogo sam mozgao, delom i o veoma zanimljivim stvarima. Pisao sam i profesoru Vinu u Ahenu u vezi sa našim člankom, radom o relativnom kretanju etra prema ponderabilnoj materiji, prema kojem se principal odnosi tako maćehinski.”

 

* Principal je po svoj prilici H. F .Veber, Ajnštajnov mentor iz fizike. Kao student AA je „želeo da konstruiše aparat za precizno merenje kretanja Zemlje u odnosu na etar, ali nije bio u stanju da to izvede pošto je skepticizam njegovih profesora bio toliko veliki, a spremnost da se nešto preduzme veoma mali” (komentarisao je Kyser 1930).

 

U avgustu 1900. AA čeka vesti o zaposlenju, teško podnoseći razdvojenost, i piše MM: „Kako sam ranije uopšte mogao da živim sam, ti moje svekoliko blago. Bez tebe mi nedostaje samopouzdanja, bez tebe ne osećam želju za radom, niti se radujem životu – ukratko, bez tebe moj život nije život.”

Početkom septembra 1900. AA iz okoline Milana piše MM: „U istraživanju Tompsonovog efekta sada sam primenio jednu drugu metodu, koja ima izvesne sličnosti sa tvojom metodom određivanja zavisnosti (k označava toplotnu provodnost, a T temperaturu), a koja, takođe, pretpostavlja ovakvo istraživanje. Kada bismo mogli da ga već sutra započnemo! Nastojaćemo da po svaku cenu uspostavimo dobar odnos sa Veberom, pošto je njegova laboratorija ipak najbolje opremljena.”

 

* Diplomski rad MM, koji je nameravala da koristi kao osnovu za svoju doktorsku disertaciju, odnosi se na provođenje toplote. U zimskom semestru, 1900–1901, AA je nameravao da radi doktorsku disertaciju u Veberovoj laboratoriji.

Sredinom septembra 1900, AA iz roditeljskog doma u Milanu piše MM: „Pisao sam ti u prethodnom pismu da je Mater dobio mesto u Frauenfeldu i da ću ja verovatno, s Božjom pomoći, napredovati u Hurvicovog pomoćnika.

Bolcman je apsolutno izvanredan. Skoro sam gotov s njim. On sjajno pokazuje stvari. Duboko sam uveren u tačnost principa teorije, a to znači da sam uveren da se kod gasova stvarno radi o kretanju diskretnih tačaka mase određene konačne veličine i da isto zavisi od datih uslova. Bolcman sasvim tačno ističe da hipotetičke sile između molekula ne predstavljaju bitan sastavni deo teorije, pošto je celokupna energija suštinski kinetičke prirode. To je korak dalje u dinamičkom objašnjenju fizičkih pojava.” 

 

Prvi naučni rad potpisan imenom Alberta Ajnštajna

Početkom oktobra 1900. AA iz Milana piše MM: „Sada već dosta toga znam iz fizičke hemije. Oduševljen sam dostignućima u toj oblasti tokom poslednjih trideset godina. Uživaćeš kada to budemo prelazili zajedno. Metode fizičkih istraživanja koje se koriste su veoma interesantne. Najveličanstvenija stvar je teorija jona, koja se sjajno potvrdila u najrazličitijim oblastima.

Izgleda da su rezultati o kapilarnosti, do kojih sam nedavno došao u Cirihu, uprkos svojoj jednostavnosti, sasvim novi. Kada se vratimo u Cirih, pokušaćemo da od Klajnera dobijemo neke empirijske podatke o toj temi. Ako utvrdimo postojanje nekog prirodnog zakona, onda ćemo to poslati u Videmanove Anale.”

U jesen 1900. godine, MM i AA prima profesor Henrih Veber u svoju laboratoriju na Politehnici, gde oni nastavljaju zajedno da uče, čitaju, eksperimentišu i istražuju. 

Trinaestog decembra 1900. AA je poslao u časopis „Annalen der Physik” članak sa naslovom (u prevodu): „Zaključci izvedeni iz pojave kapilarnosti”. To je bio prvi naučni rad potpisan imenom Alberta Ajnštajna. Objavljen je marta 1901. godine [16]. 

Početkom 1901. godine zajednički život AA i MM dobija dramatičan tok zato što dolazi do neslaganja između AA i profesora Vebera. AA prekida rad na doktorskoj tezi. U martu 1901. AA napušta Cirih i odlazi u Milano. MM nastavlja rad u Veberovoj laboratoriji u nameri da ponovo izađe na završni diplomski ispit, a potom nastavi rad na doktorskoj tezi. Ona bezuspešno pokušava da utiče na Veberovo mišljenje o AA. 

U martu 1901. AA iz Milana piše MM : „Kako ću biti srećan i ponosan kada zajedno i pobedonosno privedemo kraju naš rad o relativnom kretanju! Kada ovako posmatram i razbiram druge ljude, tek onda zapravo uvidim koliko ti vrediš!”

Gore su navedeni samo neki od mnogo primera koji potvrđuju da su AA i MM tokom studiranja primenjivali tehnike učenja koje su u savremenoj pedagoškoj praksi opisane i ozvaničene mnogo godina kasnije. 

 

Zainteresovanost učenika u Srbiji za život i studije Mileve Ajnštajn

Hemijsko-prehrambena tehnološka škola u Beogradu je 2016. godine pokrenula niz aktivnosti pod naslovom „Mileva Marić Ajnštajn – znamenita Srpkinja” [17]. Zemunska gimnazija je bila jedna od škola čiji su se učenici i profesori uključili u te aktivnosti [18]. 

Na konkurs raspisan 1916. stigao je veliki broj radova, od kojih su neki nagrađeni. Učenici su pisali na sledeće tri teme konkursa: 1. „Ljubav i naučni rad Alberta i Mileve Ajnštajn”; 2. „Naučna znatiželja mladih Alberta i Mileve Ajnštajn”; 3. „Studiranje i naučna istraživanja Alberta i Mileve Ajnštajn”. Veliki i ozbiljan odziv učenika na Konkurs je pokazao da među učenicima u Srbiji postoji veliko interesovanje za ove teme.

Aktivnosti su se odvijale u saradnji sa Udruženjem Mileva Marić Ajnštajn iz Berna, uz dragocenu podršku gospođe Jelene Mitrović, predsednice Udruženja. Organizovane su zajedničke posete učenika i profesora iz Berna i Beograda mestima u kojima su živeli MM i AA, Novom Sadu i Bernu [17]. Od posebnog značaja je bila poseta muzeju Einstein’s house u Bernu, Kramgasse 49. Tu su AA i MM živeli od leta 1903. do leta 1905. Iz te kuće je tokom 1905. AA poslao u časopis „Annalen der Physik” pet naučnih članaka, koji su bitno uticali na potonji razvoj fizike. 

 

Literatura 

1. S. Bulat, M. Davidović, LJ. Ivančević, M. Joksimović, S. Nikolić, M. Popović-Božić, B. Stojičić, „Kolegijalno podučavanje i istraživačko učenje Alberta i Mileve Ajnštajn”, Zbornik radova sa Međunarodna konferencije o nastavi fizike i srodnih nauka – časopis Nastava fizike, broj 9 (2019)
2. E. Mazur, Peer Instruction: A User’s Manual (Pearson Education, 1996); Kolegijalno podučavanje, preveli A. Žekić i M. P. Božić (Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2016)
3. Bell T; Urhahne D; Schanze S; Ploetzner R, „Collaborative inquiry learning: Models, tools, and challenges”. International Journal of Science Education, 3 (1) (2010) 349—377.
4. The Collected Papers of Albert Einstein, Volume I: The Early Years: 1879-1902 , ed. by J. Stachel and R. Schulman (Princeton University Press, Princeton, 1987);

https://press.princeton.edu/series/collected-papers-of-albert-einstein

5. Albert Einstein and Mileva Marić, (a) The Love Letters, edited by J. Renn and R. Schulmann, (Princeton University Press, Princeton, 1992); (б) Lettres d’amour et de science (Seuil, Paris, 1993); (в) Ljubavna pisma (1897-1903) (Matica Srpska, Novi Sad, 1998)
6. Milan Popović, Jedno prijateljstvo: Pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić, (CID, Podgorica, 1998; Plato, Beograd, 2004)
7. D. Howard and J. Stachel, Einstein: The Formative Years, 1879-1909 (Springer, Heidelberg, 2005) 
8. V. Ajzakson, Ajnštajn: njegov život i univerzum (Laguna, Beograd, Laguna, 2015)
9. A. Esterson and David C. Cassidy, Einstein’s Wife The Real Story of Mileva Einstein-Marić (MIT Press, Boston, 2019) . https://mitpress.mit.edu/books/einsteins-wife 
10. A. Finkbeiner, Einstein’s wife: a life in shadows, Nature 567 (2019) pp 28-29 
11. Đorđe Krstić, Mileva&Albert Einstein – ljubezen in skupno znanstveno delo (Didakta, Radovljica, 2002); Mileva&Albert Einstein – Their Love and Scientific Collaboration (Didakta, Radovljica, 2004); Милева и Алберт Ајнштајн (Матица Српска, Нови Сад, 2005) 
12. Estelle Asmodelle, The collaboration of Mileva Marić and Albert Einstein, Asian Journal of Physics Vol 24, No 4 (2015) March
13. Desanka Đurić-Trbuhović, U senci Alberta Ajnštajna (Bagdala, Kruševac, 1969; KNT, Beograd, 2001); In Schatten Albert Einsteins (Verlag Paul Haupt, Bern-Stuttgart, 1983)
14. Jurgen Renn, Einstein’s Controversy with Drude and the Origin of Statistical Mechanics: A New Glimps from the “Love Letters”, u gore navedenoj ref. 7 
15. Mirjana Popović Božić, Svetska godina fizike 2005/World Year of Physics 2005- ќatalog izložbe (Društvo fizičara Srbije i Crne Gore, Galerija nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Beograd, 2005)
16. Albert Einstein, Conclusions drawn from the phenomena of capillarity, Annalen der Physik, 4 (1901) 513-523; https://einsteinpapers.press.princeton.edu/vol2-trans/15
17. http://hptskola.edu.rs/category/projekti/mileva-maric-ajnstajn-znamenita-srpkinja/
18. http://www.zemunskagimnazija.edu.rs/index.php?jezik=sr&strana=sekcije_fizika

 

 

Autori

 Milena Davidović, Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

Prof. dr Mirjana Popović Božić, Istraživač u oblasti kvantne fizike, fotonike i nastave fizike

M. P. Božić se rodila 25. februara 1947. u Šapcu, gde se školovala do 1963. Diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1970. godine i stekla zvanje diplomirani inženjer – fizičar. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu odbranila je magistarski rad 1972, a doktorsku disertaciju 1976. godine. Od 1970. do 2014. godine radila je kao naučnik na Institutu za fiziku u Beogradu, a zvanje naučnog savetnika je stekla 1994. godine. Gostujući istraživač bila je 1975. na Institutu za teorijske nauke Univerziteta u Oregonu (Institute for Theoretical Sciences, University of Oregon, SAD), a 1983. na Departmanu za hemiju na Tehničkom univerzitetu Danske (Chemistry Department, Technical University of Denmark). Posle 2014. nastavila je ranija istraživanja i obrazovni rad sa saradnicima u Srbiji i inostranstvu. Više o Mirjani možete pročitati OVDE.

 

Sanja M. Bulat, Savetnik-koordinator za fiziku (Zrenjanin, 20. VI 1969), Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd (2019). Obrazovanje: OŠ „Josip Broz Tito”, Beograd (1984); Medicinska škola, Zvezdara, Beograd (1988); Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, pedagog za fiziku i hemiju (1998). Radno iskustvo: Srednja tehnička škola „Lola”, Beograd (1998–1999); OŠ „Branislav Nušić”, Beograd (1999–2019). Autor članaka: „Multidisciplinarni pristup nastavi fizike”, zbornik radova, DFS, Beograd, 2014; „Interaktivna nastava u učionici i izvan nje”, zbornik radova, DFS, Beograd, 2014; „Od ogleda i veb-alata na času do znanja”, „Nastava fizike”, 1, 2015; „O ’Scientix’ projektu”, „Nastava fizike”, 1, 2015; „Mislimo zeleno”, „Nastava fizike”, 1, 2015; „Naučna vizuelizacija u školskom prostoru i na mobilnom telefonu”, „Nastava fizike”, 3, 2016; „Mobilni telefon u redovnoj, dodatnoj i inkluzivnoj nastavi fizike”, „Nastava fizike”, 3, 2016; „Digitalizacija nastave fizike”, „Mladi fizičar”, 128, 2018; „Kako realizovati i prezentovati svoje istraživanje”, „Mladi fizičar”, 129, 2018. Projekti: Međunarodni projekat „Scientix”, „European Schoolnet” – ambasador za Srbiju. Od 2016. ambasador SONS-a. Više o Sanji možete pročitati OVDE. 

 

Tatjana M. Marković-Topalović, magistar medicinske fizike, nastavnik fizike u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović”, Šabac

Nivoi završenog obrazovanja: OŠ „Janko Veselinović”, Šabac; Šabačka gimnazija; Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, diplomirani fizičar za opštu fiziku; Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, magistar medicinske fizike – „Opravdanost implementacije sadržaja medicinske fizike u srednje škole zdravstvene struke”, student doktorskih akademskih studija – smer: Nastava fizike. Radno iskustvo (od 1992. do danas): Gimnazija, Šabac; Škola primenjenih umetnosti, Šabac; Medicinska škola „Dr Andra Jovanović”, Šabac; Centar za stručno usavršavanje, Šabac, direktor; Medicinska škola „Dr Andra Jovanović”, Šabac, nastavnik fizike (od 2017).  Više o Tatjani možete pročitati OVDE.

 

Biljana Stojičić, Profesor fizike u Zemunskoj gimnaziji

U Zemunskoj gimnaziji radi od 1994. godine, a zvanje pedagoškog savetnika stekla je 2020. godine. Ističe da su za njen profesionalni razvoj bili značajni programi stručnog usavršavanja koje je pohađala, projekti u kojima je učestvovala i druge aktivnosti kao što su: pripreme učenika za takmičenja, pisanje radova, mentorski rad pri pisanju učeničkih radova, učestvovanje u komisijama za pisanje planova i programa, kao i učestvovanje u komisijama za ocenjivanje udžbenika. U svom radu sa učenicima teži da kod njih razvije želju za spoznajom i sticanjem znanja.

 

Slađana Nikolić

Rođena je u Subotici 1972. godine. Živi i radi u Beogradu, gde je završila Fizički fakultet. Ima preko dvadeset godina radnog iskustva u osnovnoj školi. Dugogodišnji je predsednik Odeljenja za osnovno obrazovanje Društva fizičara Srbije. Kao član većeg broja komisija u okviru DFS-a ili kao predstavnik Društva u komisijama ZUOV-a, stekla je veliko iskustvo kako u praćenju i primeni zakona iz oblasti obrazovanja tako i u uvođenju i razvoju standarda postignuća, kompetencija, ishoda itd. Autor je ili koautor velikog broja stručnih radova i istraživanja u časopisima i zbornicima sa recenzijom, sa akcentom na primeni novih rešenja u obrazovanju. Više o Slađani možete pročitati OVDE.

 

Milenija Joksimović, Hemijsko-prehrambeno tehnološka škola, Beograd

Završila je Fizički fakultet u Beogradu i stekla zvanje diplomirani fizičar. Od školske 1992/93. godine zaposlena je u Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi kao nastavnik fizike i elektrotehnike. U međuvremenu je pohađala razne stručne skupove i seminare iz: metodike fizike, ocenjivanja, poznavanja propisa, zaštite životne sredine, ekofizike i informaciono-komunikacionih tehnologija. U početnoj fazi reforme srednjeg stručnog obrazovanja učestvovala je u pisanju nastavnog programa fizike u područjima rada HNG i PPPH. Aktivna je u raznim projektima. 

 

Ljiljana Ivančević, Društvo fizičara Srbije

Ljiljana Ivančević je profesor fizike u penziji. Rođena je u Beogradu, gde je završila XIII beogradsku gimnaziju, a potom Fizički fakultet. Radni vek provela je kao nastavnik fizike u Osnovnoj školi „Đorđe Krstić”. Radeći sa decom, trudila se da sačuva njihovu radoznalost, podrži kreativnost i ideje, da ih uvek sasluša i da dopre do svakog od njih. Volela je svoj posao i nauku, što su učenici prepoznali, tako da je u njima pronašla dobre saradnike i osnovu za svaku predloženu aktivnost i akciju. Više o Ljiljani možete pročitati OVDE.