Bezbednost dece na internetu

 

U današnje vreme, kada potreba za internetom postaje sve veća i kada deca sve više slobodnog vremena provode na telefonima i računarima, moramo im ukazati na pravilno korišćenje interneta, kao i na opasnosti koje ih vrebaju prilikom pretraživanja i korišćenja interneta.

U OŠ „Milić Rakić Mirko” u Donjem Kordincu održana je radionica pod nazivom „Zajedno za bolji internet – prekomerno korišćenje računara”.

U uvodnom delu časa, korišćenjem ginjol lutke, učenicima su kroz stihove predstavljene greške roditelja i dece koje nastaju još u ranom detinjstvu prilikom korišćenja mobilnih telefona i interneta:

Tata mi je pričao priču

o jednom malom nestašnom mišu.

Čim se rodio miš mali,

roditelji su mu mobilni telefon dali.

On je bio miran, 

u telefon je stalno gledao,

ali granicu imao nije,

i počeo je u sobi da se krije.

Telefon iz ruku ispuštao nije,

a to je veoma štetno bilo

za njegovo detinjasto malo biće milo.

Prvo je na Jutjubu provodio vreme,

miran je uvek on mališan bio,

telefon mu je igračka glavna,

ali je zbog samoće kasno progovorio.

Onda je mališan u vrtić krenuo,

tada je malo nestašniji postao,

Soni plejstejšn odmah je dobio

da bi svoje nestašluke primirio.

Roditelji su iz ljubavi grešku pravili,

jer su malenog miša internetom zatrpavali.

Mišić je rastao iz dana u dan

i napravio je svoj sajbersan.

Gejmer je sve bolji i bolji bio,

ali je školu i obrazovanje zapostavio.

Slušalice je na glavi stalno držao,

ni sa kim nije razgovarao, 

na internetu je sve vreme provodio,

iz sobe nije izlazio, 

ni sa kim se nije družio…

A roditelji njegovi mili

pitali su se gde su pogrešili…

Tako mi je tata pričao priču

o jednom malom sajbermišu…

 

Sa učenicima je vođen razgovor na zadatu temu i samostalno su dolazili do zaključaka u čemu je greška roditelja, a u čemu greška dece (malog miša) kada je internet u pitanju.

U drugom delu aktivnosti učenicima je podeljen materijal za rad.

Učenici su podeljeni u tri para. Svaki par imao je drugačiji tekst. 

Prvi par (grupa): Miša je dečak koji ima sedam godina. Obožava da gleda crtane filmove na Jutjubu. Juče je proveo čak osam sati ispred ekrana. Nije išao u šetnju, nije napisao domaći zadatak, nije oprao zubiće i preskočio je užinu i ručak. Mama i tata nisu znali šta Miša gleda na internetu. 

Drugi par (grupa): Ana je učenica drugog razreda. Voli da koristi internet. Čim dođe iz škole, uzme telefon i gleda u ekran. Pretražuje sadržaje na internetu. Prelazi sa sajta na sajt. Nema nešto određeno što traži, ali voli da čita informacije. Njeni roditelji ne istražuju informacije koje ona gleda, jer se ona ljuti.

Treći par (grupa): Slavko obožava da igra video-igre. On je u trećem razredu, ali mnogo zna o igricama. Po ceo dan je na računaru i u virtuelnom svetu. Ne voli da izlazi iz sobe i da komunicira uživo sa decom. Nekada se dešava da se toliko posveti igricama da zaboravi da se istušira ili napiše domaći zadatak. Toliko je okupiran igricama da je javno napisao svoju šifru za društvenu mrežu. Jednom mu se desilo da je s njim kontaktirao neki stariji čovek, ali Slavko to nije rekao roditeljima, jer se bojao da će mu zabraniti da igra igrice.

Na osnovu datog materijala učenici su izvodili pravila o pravilnom korišćenju interneta, pa evo nekih od njih: Moramo imati napravljen raspored dnevnih aktivnosti i pravilno koristiti internet; internet najviše treba koristiti u obrazovne svrhe; mama i tata uvek moraju znati šta gledamo na internetu; svoje šifre nikada ne smemo javno postavljati na mreži; ako se desi da s nama kontaktira neka starija, nepoznata osoba, moramo obavestiti roditelje; ne smemo zapostaviti svoje obaveze zbog interneta; poslednji zaključak sa ove aktivnosti: koliko je internet koristan, toliko može da bude i štetan.

Svoja pravila učenici su ispisali u programu „StoryJumper” (https://www.storyjumper.com/book/read/124621902), te su napravili knjigu koju će i ostali drugovi i drugarice moći da koriste. Za tu priliku napravili su i svoje avatare. Time je ukazano na korišćenje interneta u obrazovne svrhe.

Treba istaći da u današnje vreme, kada je internet sve prisutniji u našim životima, učenicima treba ukazati na sve njegove mogućnosti, ali i na opasnosti koje vrebaju na mreži i posledice koje nastaju njegovim prekomernim korišćenjem. Zato se smatra da je ovakav vid radionica i te kako koristan za učenike, kako mlađih tako i starijih razreda.

Kako bi svojim primerom pozitivno uticali na drugove iz škole, okruženja i osnovnih škola u gradu, učenici IO u Donjem Kordincu izradili su flajer koji sadrži napomene o pravilnom korišćenju interneta. Jedan deo flajera ostavili su u seoskoj prodavnici, koju posećuju kako učenici mlađih razreda, tako i učenici starijih razreda, koji pohađaju školu u drugom selu, i u dogovoru sa vlasnicima prodavnice biće podeljeni svim učenicima koji tu pazare. Drugi deo podeljen je odeljenjima drugog i četvrtog razreda u obližnjem Prokuplju i jednoj seoskoj školi u Žitorađi.

Učenici smatraju da mogu da utiču na svoje vršnjake i da svojim pozitivnim primerom razviju svest kod drugih o pravilnom i bezbednom korišćenju interneta.

 

Jelena Babić, profesor razredne nastave, pedagoški savetnik i Najbolji edukator Srbije 2018 Jelena radi kao profesor razredne nastave u OŠ „Milić Rakić Mirko”, opština Prokuplje, i pedagoški je savetnik. Ona je i Najbolji edukator Srbije za 2018, dobitnik Svetosavske pohvalnice 2018/19. opštine Prokuplje, dobitnik plakete Učiteljskog društva Niš 2018/19, član Instituta za moderno obrazovanje, član Asocijacije najboljih nastavnika Jugoslavije, spoljni saradnik ZUOV-a za školsku 2018/19, 2019/20. i 2021/22. godinu, nacionalni ambasador Science on Stage Srbija mreže. U toku svoje karijere radila je i kao vaspitač/učitelj na UNICEF-ovim projektima sa decom romske nacionalnosti. Njeni radovi nalaze se u mnogim zbornicima, kao primeri dobre prakse. Bavi se i književnošću. Pisac je prvog dečjeg romana na teritoriji opštine Prokuplje „Družina Borovnjak” i prvog srpsko-romskog slikovnog rečnika „Na krilima vetra”. Majka je četvoro dece: Milice, Nemanje, Natalije i Nikolije.