Budi primer, na primer

Budi primer, na primer

 

Učestvovati u formiranju jedne ličnosti jedan je od najodgovornijih zadataka, ne samo roditelja, nego i drugih ljudi koji su uključeni u to. Jedno od zanimanja koje sa sobom nosi takvu vrstu odgovornosti je poziv nastavnika. Kroz vaspitno-obrazovni rad, nastavnik pokazuje znanje, stavove, poglede na svet i ima snažan uticaj na razvoj i ponašanje mladih ljudi, jer učenicima služi kao objekat identifikacije, kao uzor u ponašanju. Zbog toga je važno da je nastavnik moralno stabilna ličnost i da na učenike deluje pozitivno i motivišuće. Prema istraživanjima, odnos koji učenik ima prema nastavniku imaće i prema školi, predmetu i samom životu. Uloga nastavnika ne prestaje po završetku časa; dobar nastavnik nije onaj ko zna samo da prenese znanje, već onaj ko svojim ponašanjem pokazuje kako se treba ponašati.

Svojim pristupom poslu, nastavnik usmerava učenike i uči ih na koji način da traže rešenja i pomoć, kako da se zalažu za ono što žele.

Učenik posmatra nastavnika, pamti ono što on govori, a svaka nedoslednost u nastavnikovom ponašanju učeniku stavlja do znanja da i on može tako da se ponaša. Zbog toga treba poštovati pravila, ispunjavati zahteve i obećanja, ali i obratiti pažnju na važne stvari kao što su, između ostalog, izgled, govor, ponašanje prema učenicima i drugima – u učionici i van nje.

Izgled i govor

Prvo što učenici primete kod nastavnika su izgled i govor.
Veoma je važno biti uredan i pri oblačenju imati na umu koji posao se obavlja. Škola nije mesto za zabavu, pa samim tim kratke pantalone, suknje, majice bez rukava, papuče nisu poželjni za onog ko želi da bude prihvaćen kao ozbiljan nastavnik. Nastavnik će se tako osećati prijatnije, a učenici će ga više poštovati. Ne sme da postoji izgovor za neurednost.

Stav koji nastavnik ima dok predaje, ispituje, razgovara, takođe, govori o njemu. Povijenim stavom se, na primer, pokazuje strah, pa se preporučuje da se uspravno stoji, sedi, hoda.
Svojim govorom nastavnik izražava emocije, ali i važnost onoga što predaje. Govor je potrebno prilagoditi uzrastu učenika, da bi ono o čemu se priča imalo svrhu. Prilikom razgovora sa učenicima treba biti strpljiv, kulturan, slušati sa razumevanjem. Time će se učenici naučiti asertivnoj komunikaciji, da tokom razgovora izraze svoje želje, namere i ideje, ali bez ugrožavanja sagovornika.

Pozdravljanje

Pri ulasku u učionicu, susretu na hodniku ili ulici, učenicima se treba javiti i uvek odgovoriti na njihov pozdrav. Treba im pokazati da se takvo ponašanje ceni.

Dolazak u učionicu na vreme

U retkim i opravdanim situacijama desi se i učeniku i nastavniku da zakasne na čas. Ali to ne sme da bude pravilo. Neopravdanim kašnjenjem na čas pokazuje se nepoštovanje prema učenicima i daje im se primer da i oni to mogu da rade.

Odnos prema kolegama

Učenici ne treba da znaju kakvo je mišljenje nastavnika o njegovim kolegama. Pred učenicima nikada ne treba loše pričati o kolegama i drugim radnicima u školi. Svi nastavnici imaju isti zadatak – da decu osposobe za život, a veoma je važno i da deca steknu utisak da je škola u kojoj se obrazuju mesto gde se kolege cene i gde vlada profesionalan odnos među njihovim nastavnicima.

Od ponašanja nastavnika jednim delom zavisi i to kako će se učenik odnositi prema svojim drugarima i prema nastavnicima. Odnos koji ima prema sebi i svojim kolegama nastavnik prenosi na učenike, kojima je veoma važno da u razvojnom periodu nauče kako da poštuju sebe i svoju ličnost.

Odnos prema učenicima

Učenicima treba staviti do znanja da se neće tolerisati bezobrazluk i nevaspitanje, ali svako pristojno ponašanje i trud treba pohvaliti. Ne sme se rušiti dečje samopouzdanje i uvek je potrebno voditi računa na koji način se sa učenicima razgovora. Razgovor ne sme preći granicu profesionalnosti i u njemu ne sme biti vređanja i omalovažavanja učenika, a isto važi i za učenike.

Učenike je važno naučiti kako da traže informacije, da razmišljaju i da diskutuju. Potrebno ih je često navesti da do nekih odgovora sami dođu i podržati ih u želji da isprave nešto kada pogreše.

Nastavnik ne sme da pravi razliku među decom. Koliko god su mu neka deca simpatičnija u startu, stav prema svim učenicima treba da je isti, kao i način ocenjivanja i ispitivanja, jer sva deca zaslužuju istu šansu.

Odnos prema roditeljima

Kada roditelj stekne poverenje i pozitivan stav prema nastavniku, to će olakšati rad nastavnika, ne samo u svakodnevnom radu, već i u situacijama kada se desi nešto neprijatno. Sa roditeljima ne treba komunicirati samo kada su u pitanju problematične situacije, već naći načine da se od njih naprave saradnici u zajedničkom poslu, koji podrazumeva obrazovanje, vaspitanje i pravilno usmeravanje deteta. Stav i odnos koji roditelj ima prema nastavniku sigurno će se preneti i na dete.

Mobilni na času

Ukoliko je pravilo škole da je korišćenje mobilnog telefona zabranjeno na času, nastavnik svojim primerom treba da pokaže da poštuje to pravilo. Samo tako će i učenik poštovati da nema mobilnih telefona na času. Ukoliko se nastavnik javlja na pozive ili sam poziva druge u toku časa, učenik takođe neće poštovati ovo pravilo.

Ponašanje van učionice

Kao što je već rečeno, poziv nastavnika se ne završava kada se izađe iz učionice. Deca sve primećuju i pamte. Zbog toga je važno da i u hodniku, tokom razgovora sa drugima, na pauzi, ručku, nastavnik ima na umu da je nekome uzor i da u svakoj prilici svojim ponašanjem daje dobar primer.

Deca oponašaju ono što vide. Nastavnik mora da vodi računa kako organizuje čas, kako vodi razred i kako se ponaša u nepredviđenim situacijama, jer je bitno da motiviše učenike i svojim primerom im pokaže kako da usmere svoju pažnju, da prave prioritete, reaguju i sl.

Prema istraživanjima Roberta Ričija, bitne karakteristike dobrog nastavnika su: da ostvaruje samokontrolu u situacijama kad to treba, poseduje sposobnost da bude staložen, održi ravnotežu u ponašanju i smirenost prilikom kontaktiranja sa učenicima; svojim manirima podstiče i konstruktivno deluje na ponašanje mladih ljudi; ispoljava entuzijazam u radu, voli decu i svoj poziv; sa oduševljenjem i zadovoljstvom obavlja svoje svakodnevne poslove u nastavi i van nastave; omogućava učenicima u nastavi da samostalno rade, rešavaju probleme na svoj način, svojim tempom uče i održavaju disciplinu bez spoljašnje torture; dobro organizuje nastavu, znalački raspoređuje vreme i umešno se koristi nastavnim sredstvima; marljivo planira nastavni rad, učeničke aktivnosti i umešno ih vodi da samostalnim radom, istraživanjem i razmišljanjem stiču znanja, razvijaju sposobnosti i izgrađuju svoje životne poglede; pokazuje interesovanje za učenike kao ljude u procesu nastave, vaspitanja i života u školi i podstiče učenike da objektivno vrednuju rezultate svog rada.

Učenici najviše kod nastavnika cene staloženost, pažnju, smisao za humor, pravednost, ozbiljnost, da ne kažnjava lošom ocenom, da ohrabruje prilikom odgovaranja, da ne primenjuje fizičke kazne, da ceni i poštuje učenika, da ne viče. Učenicima je važno da se gradivo izlaže jasno i da je nastavnik dobar pedagog.

Za stvaranje dobre atmosfere u učionici potrebno je da nastavnik bude emocionalno sređena, sigurna i pozitivna ličnost. U takvoj atmosferi, osim na zadovoljstvo učenika, utiče se i na rezultate učenja.

„Došao sam do zastrašujućeg zaključka da sam ja odlučujući element u učionici. Moj lični pristup stvara klimu. Moje dnevno raspoloženje stvara vreme. Kao učitelj, ja posedujem ogromnu snagu da učinim dečji život jadnim ili radosnim. Mogu biti alat za torturu ili instrument inspiracije. Mogu poniziti ili oraspoložiti, povrediti ili izlečiti. U svim situacijama, moj odgovor odlučuje da li će kriza eskalirati ili ne.” Haim Ginott.

Agresivnim ponašanjem i iskazivanjem svoje moći, nastavnik ne samo da pokazuje nemoć i loš odnos prema učenicima i školi već daje i loš primer svojim učenicima da i oni mogu tako da se ponašaju.

Nastavnik treba da u učenicima vidi resurse koji predstavlju budućnost i da prenošenjem znanja i primerima i stavom prema učenju i životu mlade ljude uči i usmerava. Decu treba ceniti prema onome što ona jesu i truditi se da im se pomogne da izgrade svoje individulane vrline.

Iako nije uvek lako, važno je da je nastavnik svestan da se primerom govori više nego rečima i da svojim ponašanjem može mnogo uticati na mlade živote u izgradnji njihove budućnosti.

Autor: Aleksandra Karadžić je komunikolog. Studirala je opštu književnost i odnose s javnošću. Radila je kao asistent i organizator velikog broja događaja, a ima i dugogodišnje iskustvo u radu sa decom. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje.

 

 

 

 

 

Literatura:

• Grupa autora, Pedagogija I, Zagreb, 1968.
• Marinković, Simeon, Metodika kreativne nastave srpskog jezika i književnosti, Beograd, 2003.
• Ruso, Žan Žak, Emil ili o vaspitanju, Beograd, 1950.
• Suzić, Nenad, Pedagogija za 21. vijek, Banja Luka, 2005.