Budućnost obrazovanja-ključ u rukama učitelja

 

Topli pogled, ushićenost pri svakoj reči, uzdah kada je prisutna zabrinutost, pružene ruke kao podrška, sada i uvek – slika učitelja.

Nema budućnosti bez učitelja. Nešto što postoji od pamtiveka i nešto što traje i trajaće. To je težnja ka različitim željama, ciljevima, pokušaj… da se svakom malenom biću prilagodi, otvori svoje srce i dušu, na svako pitanje da zna odgovor i da uvek bude spreman/-na na sve.

U rukama učitelja i učiteljica je naš ceo svet, koji liči na kreativnu slagalicu, gde učimo da se poštujemo, volimo, sarađujemo, da kažemo ono što mislimo. Učitelji podržavaju ciljeve naše dece, bore se lavovski za svaki sekund đačkog života, uče decu da budu pošteni i pravedni ljudi, jer samo takvi mogu biti i uspešni.

Svaki uspeh, uzbuđenje, radost, trenutak u jednom odeljenju ne može se rečima opisati. Za sreću nije potrebno mnogo, dovoljan je mali gest ili znak pažnje, čak i osmeh, pa da neko bude srećan.

Tako je i učiteljima među učenicima, među bićima koja umeju iskreno da vole, da se daju, da pružaju nežnost, ljubav i toplinu. Njihova malena krila daju učitelju snagu i moć da održi budućnost obrazovanja, s obzirom na digitalnu tehnologiju i sve čime su deca okružena u današnje vreme.

Ništa ne može… i ne treba zameniti živu reč, jer moć govora čoveka čini posebnim i drugačijim, a reč učitelja je nešto uzvišeno i plemenito i pamti se celog života. To je najviši stepenik na koji se učenici penju kada dođu u četvrti razred, a učitelj je najponosniji kada čuje kako su njegovi učenici postigli uspeh u životu, izgradili karijeru, svoju budućnost, zasnovali svoje porodice, imaju decu, a ipak ostali pravi i pošteni ljudi.

Učitelj je stalni putnik kroz vreme. Kroz njegov život prolaze generacije đaka. On svoje kofere ne spušta, uvek su spremni za put znanja, za nove dečje pohode i avanture, za nove posetioce i nove čari. Svaki učenik je priča za sebe i iskustvo koje se ne zaboravlja, a tako je i kod učitelja.

Budućnost je u njegovoj reči, njegovim rukama, njegovom srcu koje je otvoreno za svakoga, da otkrije neotkriveno, da stvori nestvoreno, da pronađe izgubljeno, da razume nerazumljivo, da stvori novo i uzbudljivo. Učitelj zato i postoji, da pokloni smisao života, budućnost obrazovanju, čežnju za školskim danima i sećanje na njih, sreću pri svakom susretu sa učiteljem.

Učitelj ili učiteljica su deo svakog ljudskog života, hteli mi to ili ne, oni su kao krv koja nam prolazi kroz vene, otvara nove horizonte, oplemenjuje čoveka, pruža mu utočište u svakom trenutku.

Uživanje sa učiteljem ili učiteljicom je od neprocenjive vrednosti, jer imaju tu sposobnost da u deci probude oduševljenje i zadovoljstvo odmalena. U tome i jeste smisao i budućnost obrazovanja i životna pouka za sva vremena.

Jer… pravi put i velika umetnička vrednost otvaraju samo jedna vrata, a ključ od tih vrata je baš u rukama učitelja.

 

Daniela Nikolić, OŠ „8. septembar”, Pirot. Član je Učiteljskog društva Niš. U prosveti je 26 godina. Oduvek je maštala o pozivu učiteljice. Ima zvanje profesora razredne nastave. Uživam u radu sa decom. Sa kolegama ima odličnu saradnju, uvek je tu za sve što treba. Smatra da je dogovor važan, poštovanje takođe, voli da daruje, pomaže, učestvuje u raznoraznim aktivnostima. Ponosna je na generacije đaka koje je učila i koji joj se uvek vraćaju. Rad sa učenicima joj daje snagu i motiv za dalje.