Celoživotno učenje kroz lupu projektne nastave u okviru srpskog jezika i književnosti
Celoživotno učenje (engl. lifelong learning) proces je učenja koji traje ceo život. Čovek se uči dok je živ i Ceo život je škola – to su izreke koje možemo često čuti. Životna škola je sintagma koja ima svoje preneseno značenje, ali negde dotiče suštinu – život upoznajemo u školi i od života najviše naučimo. Dakle, celoživotno učenje je koncept sveukupnih procesa učenja koji počinju od predškolskog uzrasta i razvijaju se dalje kroz formalno obrazovanje. Ono podrazumeva lični razvoj svakog pojedinca i razvoj njegovih veština, sposobnosti i kompetencija kroz samostalno učenje, profesionalno usavršavanje i dalje obrazovanje. Nastavnici su najbolji primer onih kojima su konstantno potrebni lično i profesionalno učenje, razvoj i napredak.
Projektna nastava u okviru srpskog jezika i književnosti sa svojim vaspitnim i obrazovnim ciljevima orijentisana je ka ishodima i usmerena na razvijanje svih veština celoživotnog učenja. Osnovni oblici rada u projektnoj nastavi su istraživački i grupni rad. Primenjujući istraživački rad učenici će sticati naviku da istražuju različite naučne izvore. Istražujući različite digitalne i video materijale, štampane izvore i literaturu, tragaće za tačnim činjenicama i podacima. Rad u organizovanoj grupi (timu) sa tačno podeljenim ulogama i zadacima omogućiće im da razvijaju svoje kompetencije u timskom duhu i shvate da su bitan član tima i koliko je lični doprinos važan u postizanju cilja grupe. Osećaj odgovornosti prema drugima i svest o korisnosti urađenog za ceo tim ostaju kao baza za sve dalje ozbiljne i zahtevne životne i profesionalne zadatke.
Monološka, dijaloška i demonstrativna metoda su osnovne metode zastupljene u projektnoj nastavi srpskog jezika i književnosti. Njihovom primenom razvijaju se govorna kultura, retorske veštine, veštine vođenja dijaloga, debate i foruma, kao i prezentacione veštine. U daljoj perspektivi kroz lupu ovih metoda celoživotno učenje dobija na snazi. Daljim školovanjem i samostalnim učenjem učenici, budući studenti i istraživači razvijaće ove veštine celog života, bez obzira na odabranu profesiju. U eri programera, influensera, veb-dizajnera, lajfkouča, menadžera, onlajn-predavača, medijatora, političkih novinara, marketinških stručnjaka i urednika raznih sajtova, sve veštine iz projektne nastave pokazaće se kao aktivnost koja će stalno biti neophodna u budućim profesionalnim i radnim zahtevima.
Razvijanje međupredmetnih kompetencija u projektnoj nastavi, koje podrazumeva sjedinjavanje veština, znanja i sposobnosti više predmetnih oblasti sa ciljem ostvarenja zajedničkog obrazovnog ishoda, postaće bazična platforma celoživotnog učenja. Svaki mlad čovek treba da poznaje više oblasti i da se bavi njihovim proučavanjem. Savremeni život i potrebe čestog menjanja posla i mesta prebivališta pokazaće svrsishodnost ostvarenosti obrazovnih ishoda. Često se može čuti da savremeni čovek treba da bude svestran. Svestranost se stiče upravo kroz sve aktivnosti, radnje i znanja stečena u projektnoj nastavi, koji predstavljaju korisnu naviku za budući život, zasnovanu na permanentnom čitanju.
Ne možemo završiti izlaganje na ovu temu a da ne pomenemo psihološku razvojnu stranu svakog pojedinca, koja će postati oslonac ličnog razvoja u budućnosti. Staviti učenika u poziciju da zastupa i brani svoj stav, samoinicijativno istražuje i samostalno i odgovorno izlaže rezultate istraživanja i ohrabriti ga da možda prvi put stane pred grupu i prezentuje svoj rad jeste put ka razvijanju samopouzdanja, samopoštovanja i negovanja pravih ljudskih vrednosti. Celoživotno učenje počiva na daljem razvoju upravo ovih veština svakog pojedinca. Svako ko želi da napreduje u ličnom i profesionalnom smislu već je negde u osnovnoj školi naučio šta treba da radi. Celoživotno učenje je, nesumnjivo, proces učenja ugledanjem na uzore. Uzori su nosioci intelektualnog, društvenog i naučnog razvitka ljudskih resursa. To su i naši savremenici o kojima treba govoriti, kad god je prilika, na časovima srpskog jezika i književnosti, pa i u projektnoj nastavi. Od onih najboljih treba učiti i ponašati se i živeti kao oni – to je univerzalna klauzula obrazovanja za budućnost.
Izvori:
- Sajt IMO
- Vikipedija
- Društvo za obrazovanje odraslih (Celoživotno učenje)
Gordana Kovačević, profesor srpskog jezika. Zaposlena je u OŠ „Jovan Sterija Popović” u Vršcu, duže od 20 godina. Autor je naučnog rada „Narandžasto i crno-pridevi” objavljenog u Zborniku radova XXIII Sabora učitelja Srbije 2019, kao i recenzije za Čitanku za 8.razred, Izdavačke kuće BIGZ čiji je stalni saradnik. Od 2021, postala je spoljni saradnik ZVKOV. Rad sa darovitom decom je posebno obeležio njenu dosadašnju profesorsku karijeru. Njeni učenici do sada su osvajali nagrade i priznanja na takmičenjima i brojnim domaćim i međunarodnim konkursima i festivalima. Tragajući za novim i boljim pristupima nastavi srpskog jezika i književnosti, a u cilju što boljeg ostvarivanja ishoda, u redovnu nastavu je uvela nastavni koncept „Izokrenuta učionica”, zatim projektnu nastavu i istraživački rad. Saradnja sa Institutom za moderno obrazovanje je samo prilika više za stalno usavršavanje, učenje na dobrim primerima iz nastave i napredovanje. Piše poeziju, poeziju za decu i priče. Autor je zbirke pesama „Adski ružičnjaci”(Ugao,1995.). Član Društva književnika Vojvodine postala je 1997. godine, a njena biografija našla se među najznačajnijim umetnicima Vojvodine u „Leksikonu umetnika Vojvodine”. Stalni je saradnik-novinar izdavačke kuće „Libertatea” iz Pančeva. Živi i radi u Vršcu.