Da li je kreativnost nešto što se uči?

Da li je kreativnost nešto što se uči?

Kreativnost se obično definiše kao stvaranje nečeg originalnog i korisnog. Kako bismo razvili kreativnost, moramo uložiti svestan napor da naviknemo svoj mozak na nešto teži i složeniji način rada – razmišljanje izvan okvira, izvan automatizama, stvaranje novih i nepoznatih misli, često kroz povezivanje dotad nepovezanih ideja i informacija.

Doba veštačke inteligencije 

Programske, repetitivne poslove će sve više obavljati veštačka inteligencija, dok će nova zanimanja zahtevati daleko više kreativnog razmišljanja, što u mnogim zemljama obično nije u fokusu obrazovnog sistema.

Šta bi, u tom slučaju, obrazovanje trebalo da uradi da reši problem nejednakosti i manjka kreativnosti?

Najznačajnija stvar je kreiranje i širenje obrazovnih programa koji podstiču kreativnost.

Prvo, potrebna nam je grupa stručnjaka koji će biti zaduženi za izradu inovativnih edukativnih programa, uključujući sadržaj i nastavne metode. Ovi programi bi trebalo da obezbede učenicima metode učenja koje omogućavaju istraživanje i kreativnost; trebalo bi da se fokusiraju na promovisanje samoobrazovanja i nezavisnog razmišljanja, te postave kreativno razmišljanje kao najvažniji cilj.

Može li se kreativnost podučavati?

Ljudi često gledaju na kreativnost kao na grupu posebnih talenata koje poseduje manji broj pojedinaca; ona se smatra obeležjem genijalnosti, darom, nečim što nastaje kroz inspiraciju.
Pa ipak, nova psihološka istraživanja nagoveštavaju da postoje zajedničke crte u procesu kreativnog mišljenja.
Jedan izraženi element je izvodljivi prelaz sa divergentnog na konvergentno mišljenje, koji se može vežbati u nastavi.
Ono što deca takođe mogu vežbati jeste sposobnost da prepoznaju i potom reše problem.
Ove osobine se mogu vežbati kroz osmišljene programe. Nastavnici mogu da postavljaju otvorenija pitanja, da ohrabruju đake da predlažu nezavisna rešenja, da im omoguće da uče na kreativne načine i uspostave u nastavi cikluse „istraži–prouči–stvaraj“.

Može li ova obrazovna inovacija biti inkluzivna?

Kako kvalitetno obrazovanje obično zavisi od direktnog podučavanja od strane uglednih profesora, ono je manje-više ograničeno na prestižne škole.

Uz pomoć novih tehnologija, kvalitetno obrazovanje se može promovisati na daleko širem planu.

Internet kursevi nude jeftino ili besplatno obrazovanje, onlajn aplikacije, dok tehnike VI pomažu studentima da uče sami. Ovaj novi sistem obuke nastavnika mogao bi da doprinese širenju inovativne nastave po relativno niskoj ceni. Samo će uz pomoć ovih novih metoda sva deca moći da uživaju u prednostima inovacije u obrazovanju.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.