Da li postoje razlike u stilovima učenja dečaka i devojčica?

Da li postoje razlike u stilovima učenja dečaka i devojčica?

Obrazovanje je univerzalni proces potpuno nezavisan od pola i čini prvi korak u ličnom razvoju svakog pojedinca. Da bi učenik u obrazovnom sistemu napredovao u svom znanju i razvoju socijalnih, emocionalnih i intelektualnih veština, potrebno je da pronađe sebi odgovarajući stil učenja i pamćenja koji je direktno povezan kako sa njegovim individualnim osobenostima, tako i sa proklamovanim smernicama za učenje dobijenim od nastavnika. U tom kontekstu, pokrenuta su različita istraživanja koja su pratila učestalost primene određenih stilova učenja u odnosu na pol. Naučne studije su potvrdile da postoje značajne razlike u stilovima učenja između dečaka i devojčica.

Pojam stil učenja zapravo podrazumeva „način i uslove pod kojima učenici uočavaju, skladište, obrađuju i prisećaju se određenih informacija.” (Ehrman, Oxford, 1990). Neki to rade gledanjem predmeta poučavanja, neki slušanjem, neki primenom posebnog sistema memorisanja (u čemu ogromnu ulogu igraju mape uma), dok neki učenici vole učenje po principu diskusije ili demonstracije. U odnosu na navedeno, u okviru stručne literature definisano je pet tipova učenika:

1. senzitivni i intuitivni učenici – imaju sposobnost da pamte konkretne činjenice, ali i da razumeju apstraktne (Ehrman, Oxford, 1990);
2. vizuelni i verbalni učenici – odlično povezuju verbalnu prezentaciju sa neverbalnim vizuelnim materijalom (Dale, 1969);
3. aktivni i reflektujući učenici – pretvaraju informacije u znanje preko aktivnog eksperimentisanja, introspektivnog ispitivanja i manipulacije činjenicama koje kritički vrednuju (McCarthy, 1987);
4. sekvencijalni i globalni učenici – razumeju širu sliku na osnovu fragmentarnih informacija koje prime, kritički obrade i uklope u sopstveni intelektualni milje;
5. induktivni i deduktivni učenici – poseduju sposobnost progresivnog razmišljanja i razumevanja nastavnog gradiva od pojedinosti ka opštim smernicama, ali i uspešno prihvataju nove informacije koje povezuju sa već poznatim.

Da bi se odredio stil učenja, važno je pratiti na koji način učenici lakše i duže pamte informacije, zbog čega neki nastavni predmet vole više ili manje, kao i na osnovu čega iz nekog predmeta postižu visoke nastavne ciljeve i efikasno koriste informacije, a iz nekog ne. U tom kontekstu su pokrenuta različita istraživanja koja povezuju način poučavanja, odnosno stil učenja i pol učenika, kako bi se rešila dilema o postojanju polno urođenih preferencija učenika ka nekom nastavnom predmetu.

Rezultati studija (Baker et al., 2007; Kulturel-Konak et al., 2011; Yemane et al., 2017) pokazali su da je vizuelna sklonost kod devojčica veća nego kod dečaka (25% naspram 17%); takođe, dečaci više vole da uče individualno nego u grupama, za razliku od devojčica (13% naspram 7%). U istom procentu je pokazano i da su dečaci sekvencijalniji učenici nego devojčice. To znači da dečaci usvajaju nastavno gradivo linearnim koracima koji su logički povezani, odnosno povezuju pojedinačne, poznate pojmove sa opštim. Za razliku od devojčica, dečaci teže uspevaju da objasne širu sliku o tome kako su došli do određenog rešenja ili na koji način su povezali nastavno gradivo kroz uzročno-posledične veze.
Približno je isti procenat učenika pokazao da i devojčice i dečaci preferiraju slušanje kao stil učenja. Pored toga, utvrđeno je da u prosečnoj populaciji učenika adolescenata 73,5% njih primenjuje samo jedan stil učenja, a od navedenog broja 71,6% bili su dečaci. Bimodalni sistem učenja dečaci primenjuju u 21,1%, a u 18,8% devojčice, dok trimodalni sistem i dečaci i devojčice primenjuju u procentu od 3,9. Zanimljivi su i podaci koji navode da 0,7% dečaka koristi sistem četiri modaliteta za učenje (vizuelni i slušni, čitanje i pisanje), dok ih devojčice ne koriste. Shodno tome, evidentirane su značajne razlike koje navode da 67,3% dečaka i 32,7% devojčica bira multimodalne metode učenja, što je odličan podatak za pripremanje, didaktičko-metodičko oblikovanje i usmeravanje nastave.

Razlozi koji se u literaturi navode, a usmereni su na objašnjavanje istaknutih razlika, podrazumevaju (Yemane et al., 2017):

• psihološke razlike između dečaka i devojčica (što se prati kroz dozvoljavanje da vršnjaci utiču na njih – kod dečaka je izraženija potreba za dominacijom u grupi, zato i ne vole rad u paru);
• stepen primene tehnologija između dečaka i devojčica (dečaci su digitalno pismeniji, što im dozvoljava da primenjuju višemodalne stilove učenja u većem procentu – zato su i priklonjeniji kinestetičkom učenju);
• nivo socijalizacije između dečaka i devojčica (dečaci lakše ulaze u socijalne interakcije, ali ih emotivno ne doživljavaju – zato su priklonjeniji pamćenju površnih informacija, ne vezuju se lako za nastavni predmet i nastavnika);
• biološke razlike između dečaka i devojčica (devojčice po raznim biofiziološkim parametrima brže sazrevaju, što im obezbeđuje lakšu fokusiranost na predmet poučavanja i veći stepen koncentracije; takođe, u proseku mozak devojčica ima više neuronskih veza, što lakše povezuje levu i desnu stranu mozga, te one više pretenduju na stilove učenja koji povezuju vizuelnu i logičko-kritičku aktivnost).

Budući da su navedene razlike vidljive, postoje ozbiljne tendencije da se obrazovanje oblikuje prema njima, odnosno da se podstakne obraćanje učenicima na osnovu njihovih dominantnih preferencija vezanih za pol, što po mišljenjima različitih autora može značajno da poboljša odnos između nastavnika i učenika, ali i da obezbedi trajnije pamćenje. U tom kontekstu je potrebno nastavu oblikovati tako da primenjeni nastavni materijali dozvoljavaju svim učenicima da pronađu sopstveni put učenja. Bez tendencija da se strogo preporučuje ili favorizuje jedan stil poučavanja u nastavi, možemo zaključiti da je najbolje kombinovati vizuelna, govorna i pisana nastavna sredstva.

Reference:

• Ehrman, M., Oxford, R. (1990). Adult Language Learning Styles and Strategies in an Intensive Training Setting. The Modern Language.
• Dale, E. (1969). Audio-Visual Methods in Teaching. 3rd Ed. Holt, Rinehart and Winston, New York.
• McCarthy, B. (1987). The 4MAT System: Teaching to Learning Styles with Right/Left Mode Techniques. Barrington. IL: EXCEL.Inc.Moody, R. 1988. Personality Preferences and Foreign Language Learning. The Modern Language Journal, 72.
• Baker, R., Matulich, E. Papp, R. (2007). Teach me in the way I learn: Education and the internet generation. Journal of College Teaching & Learning, 4(4), 27–32.
• Kulturel-Konak, S., State Berks, P., D’Allegro, L.M., Dickinson, S. (2011). Review Of Gender Differences In Learning Styles: Suggestions For STEM Education. Contemporary Issues In Education Research, Vol. 4, No. 3, 9–18.
• Yemane, Y., Ambaye, E., Alehegn, A., Sahile, E., Dimtsu, B., Kebede, S., Genetu, A., Girma, A. (2017). Assessment of Gender Difference on Learning Styles Preferences among Regular Undergraduate Students of Mekelle University Collage of Health Science. Journal of Stem Cell Biology and Transplantation, Vol. 1, No. 2, 1–9.

Autor: MSc Aleksandra Ikonov – diplomirani biolog i master profesor biologije. Doktorand je na Biološkom fakultetu u Beogradu, gde priprema doktorsku disertaciju. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova u domenu pedagoških i bioloških nauka. Svoj inovativni pristup nastavi predstavlja kroz više međunarodnih i domaćih konkursa, na kojima postiže zavidne rezultate. Trenutno radi na poziciji koordinatora obrazovnih programa Instituta za moderno obrazovanje, gde radi kao saradnik na poslovima organizacije programa stručnog usavršavanja nastavnika.