Na koji način inspirisati učenike da zavole fiziku?

Na koji način inspirisati učenike da zavole fiziku?

Fizika je prirodna nauka koja ima dodirnih tačaka sa svim predmetima koje učenici pohađaju u školi. Stara je gotovo koliko i ljudska civilizacija. Bavljenje fizikom je izuzetno kompleksan zadatak. Svakog dana javljaju se neki novi problemi za koje fizičari treba da postuliraju adekvatan teorijski model, a zatim se vrše eksperimentalne potvrde. Međutim, i pored brojnih istraživanja o fizici i prirodnim fenomenima ipak znamo malo. Pri prvom koraku uvođenja učenika u svet fizike važno je napomenuti koliko je ona kompleksna i široka i koliko daleko seže u prošlost. Da bi se lakše razumeo pristup fizici, nastava treba da počne od Antičke Grčke, od toga kako je sve nekada funkcionisalo, da bi se kroz naredne tri godine, sve do osmog razreda, polako složila slagalica koju čini niz oblasti koje danas ne funkcionišu jedna bez druge. Suština ovakvog pristupa jeste da učenici, naročito u osmom razredu, prilikom obrade nastavne oblasti „Elementi atomske i nuklearne fizike”‘ shvate koliko se fizika prožima sa ostalim naukama i da je njen značaj u njima fundamentalan. Ključni korak od kog svaki nastavnik fizike treba da započne nastavni proces ogleda se u pitanju na koji način inspirisati učenike da zavole fiziku. Pre svega, da biste nekog inspirisali da zavoli jednu tako kompleksnu i deci na prvu pomisao „tešku” nauku, morate je kao nastavnik i sami voleti neizmerno. Za autora ovog članka fizika je oduvek predstavljala izazov. Zašto? Zato što bilo koju pojavu iz prirode možemo opisati koristeći zakone fizike, uočavajući pravilnosti kod nje, i na osnovu toga izvlačiti neke ključne rezultate. Izazov predstavlja i to što se učenici u 6. razredu prvi put susreću sa ovakvim pristupom nauci.

Korišćenjem pametne table, računara, tableta i drugih savremenih nastavnih sredstava uspeh u nastavi je neizostavan.

 

Digitalni kabinet u OŠ „Sonja Marinković” u Zrenjaninu

 

Pored toga, interesovanje učenika u toku časa treba podsticati aktivnom diskusijom. Veoma je važno da učenike uvek navodimo da sami izvlače zaključke bitne za temu koja se obrađuje. Tradicionalan način predavanja fizike  današnjim učenicima postao je prilično neinspirativan. Čak i sama fizika, ako želimo da je predstavimo u pravom svetlu, zahteva očiglednost u nastavi, aktivno učenje [1] i primenu digitalnih medija, što traži visok nivo digitalne opismenjenosti kako nastavnika, tako i učenika. Zato ono na čemu najviše treba raditi sa učenicima jeste neprestani razvoj njihove svesti o naučnom pogledu na svet, razvoju kritičkog mišljenja kroz prikaz znanja koja, kad se usvoje, moraju biti funkcionalna. Inače čemu gomila podataka koja će brzo biti zaboravljena?

Digitalni kabinet u OŠ „Vuk Karadžić” u Zrenjaninu

 

Imajući u vidu da su digitalne veštine današnjih učenika visoke [2,3], na časovima fizike najčešće koristimo Java – PhET simulacije [4]. One su lake za korišćenje, imaju interfejs na srpskom jeziku i posebno su od koristi onda kada nemamo pravu aparaturu za izvođenje određenih ogleda.  Ovakav pristup posebno je efikasan kod starijih razreda, jer je nastavni plan i program fizike prilagođen izučavanju mikrosveta. Ogromnu ulogu u nastavi imaju i projektni zadaci, koje učenici najviše vole. To nisu klasični referati, već svaki učenik dobija određeni problem koji treba da reši, potom sistematizuje rezulate i prezentuje ih odeljenju. Često se dešava da putem vršnjačke edukacije, koju u nastavi treba negovati, učenicima neki pojmovi po prvi put postaju očigledni. Učenička pažnja je prilikom korišćenja digitalnih alatki u nastavi velika, pa to treba iskoristiti. Pri tome se javljaju nova pitanja, razmatraju se neke nove mogućnosti i naravno – šta bi bilo kad bi bilo. Zašto je sve ovo bitno? Mnogi časove fizike  pamte po teškim računskim zadacima, koji su najčešće bili jedino što su nastavnici ocenjivali. Ako nekome oni ne idu od ruke, stiče se pojam da je fizika teška, neshvatljiva i odustaje se u samom startu od učenja. Implementacijom svih ovih aktivnosti često se desi da neki projektni zadatak bolje uradi učenik kome ne idu računski zadaci u odnosu na onog kome idu. Bitno je da su svi uključeni u aktivnost, da nikom nije dosadno i da svako zna šta treba da radi. Neće se svako od njih sutra baviti fizikom i to nastavnici moraju da imaju na umu uvek. Poenta je da učenicima fizika treba da ostane u lepom sećanju, da nikada ne zaborave da ih neprestano okružuje i da danas – sutra, kada im zatreba, iskoriste naučeno. Ovim pristupom se učenici i motivišu na temeljnije izučavanje fizike, što daje odlične rezultate na takmičenjima. Aktivnom nastavom i kreativnim oblikovanjem časova fizika postaje učenicima pristupačna. To se vidi po rezultatima kako na takmičenjima, tako i na proverama znanja, koji nastavnike uvek ohrabre da navedene tehnike učenja i digitalna sredstva neprestano koriste, oplemenjuju i didaktično-metodički preoblikuju tako da budu efektivni u nastavi.

Mnogo je odgovora i načina da se učenici inspirišu da zavole fiziku. Treba eksperimentisati i istraživati da bi se došlo do najboljeg rešenja.

 

Reference:

Karamustafaoğlu, Orhan. (2009). Active learning strategies in physics teaching. 1. 27-50.

Fiolhais, Carlos & Trindade, Jorge. (2001). Use of computers in Physics education.

Kattayat, Sandhya & Josey, Smitha. (2018). Implementation of digital platform in teaching physics concepts applied to engineering education and student’s performance: An exploratory study. 1-5. 10.1109/ICASET.2018.8376938.

https://phet.colorado.edu/

https://www.azquotes.com/quote/937702

 

 

 

Autor: Nemanja Micić, diplomirani profesor fizike, master teorijske fizike kondenzovane materije. Autor jednog naučnog rada iz uže naučne oblasti. Aktivno se bavi digitalizacijom nastave fizike u osnovnoj školi. Pobednik na konkursu „Digitalni čas”  Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u školskoj 2018/19. godini sa temom digitalnog časa „Primena obima kruga u egzaktnom rešavanju problema iz fizike i astronomije”. U septembru 2018. boravio na Institutu CERN  u okviru seminara „The Serbian Teacher Programme 2018”. Trenutno zaposlen u dve škole – OŠ  „Vuk  Karadžić” i OŠ „Sonja Marinković”, Zrenjanin.