Finsko „obrazovno čudo“ i lekcije koje iz njega možemo izvući

Finsko „obrazovno čudo“ i lekcije koje iz njega možemo izvući

Zamislite zemlju u kojoj je profesor cenjen, a učenici srećni. Zamislite profesore koji se stalno usavršavaju, pišu naučne radove, rade u multikulturalnim sredinama, dobro se služe savremenom tehnologijom, dok učenici blistaju na testovima. Mislite da je tako nešto nemoguće? Ipak, zemlja obrazovne bajke je stvarna.

Uspeh Finske na PISA testovima, programu OEBS-a koji testira znanje petnaestogodišnjaka širom sveta u oblasti matematike, prirodnih nauka i čitanja, iznenadio je same Fince. Godine 2006. Finska je bila zemlja sa najboljim rezultatima. Iako su od tada rezultati u padu, i dalje je među najbolje rangiranim zemljama.

Finska je primer zemlje koja nije pratila mnoge principe u globalnoj reformi obrazovanja. Nema standardizovanih testova ni školskih inspekcija, već se obrazovni sistem oslanja na „inteligentnu“ odgovornost. To znači da, iako postoje nacionalni standardi za kvalitet nastave u obliku nacionalnog plana i programa, te zakona i propisa, ne postoji rangiranje škola na osnovu rezultata testova. Ono što postoji jeste samoevaluacija škola i obrazovnih ustanova, koja se redovno sprovodi.

Finski obrazovni sistem više ceni kvalitet, a manje kontrolu i kompetitivnost.

Postoji poverenje u škole, nastavnike i lokalne vlasti, kao i konsenzus oko zajedničkih ciljeva u obrazovanju. Pozitivna diskriminacija učenika sa specijalnim potrebama i specijalne škole deo su mejnstrima, a dobrobit učenika je u centru pažnje.

Većina finske dece ide u lokalne državne škole, opšte škole koje pohađaju svi slojevi. Finski sistem opštih škola u skladu je sa nordijskom strategijom za ostvarivanje visokog kvaliteta i jednakosti u obrazovanju zasnovanom na javno finansiranom obrazovnom sistemu. Ovo se postiže uprkos tome što ne postoji selekcija i razdvajanje učenika tokom osnovnog obrazovanja, koje traje zaključno sa 9. razredom.

Ključni aspekt finskog obrazovnog sistema: fleksibilno specijalno obrazovanje koje obezbeđuje inkluzivnost i jednakost u obrazovanju

U Finskoj, škole obično tretiraju različite potrebe učenika i odgovaraju na njih tako da drugi đaci ne znaju kakvu podršku, i na kom nivou, pojedinačno dobija svaki đak. Finski nastavnici prilagođavaju nastavu potrebama svakog učenika.

Nastavnici u osnovnim školama nisu ostavljeni sami sebi, već zajedno sa drugim stručnjacima (nastavnicima u specijalnom obrazovanju, psiholozima i rukovodstvom škole) zaključuju kakva je podrška neophodna određenom učeniku. Ovo se takođe radi u dogovoru sa roditeljima učenika.

Ponos finskog obrazovanja dobija novi sistem

Opšte škole predstavljaju ponos Finske još od njihovog uspostavljanja. Ipak, ovaj model je podvrgnut analizi i diskusiji kako bi se osigurala dobrobit učenika u svetu globalizacije koji se svakodnevno menja. Kako bi se nastavila podrška izuzetnosti i borbi protiv nejednakosti, finski Forum opštih škola (Comprehensive School Forum) predlaže novu stategiju, čije se uvođenje očekuje avgusta 2017.

Ova vizija predviđa sledeće inicijative:

• promovisanje profesionalnog razvoja nastavnika,
• uvođenje novih aktivnosti u oblasti eksperimenta i inovacija,
• obezbeđivanje nastavnika-tutora u svim školama kako bi se podržala digitalizacija i novi pedagoški pristupi,
• promovisanje internacionalizacije škola,
• zalaganje za to da svaki učenik provede makar sat vremena dnevno baveći se fizičkim aktivnostima.

Finski nastavnici su cenjeni zbog ovih veština

Nastavnici su cenjeni u finskom društvu – svega deset procenata prijavljenih bude primljeno na obrazovni program za nastavnike osnovnih škola, petogodišnji master program koji je deo univerzitetskog obrazovanja od sedamdesetih godina 20. veka.

Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa decom sa specijalnim potrebama. Kako dobar nastavnik nije samo onaj ko odlično poznaje svoj predmet, nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove kako bi olakšao i poboljšao metode u radu sa decom.

U Finskoj je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore. Svi oni, da bi uopšte radili sa decom, moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinu i Učiteljski fakultet.

Verujete li još uvek u obrazovanje?

Mnogi bi rekli da je teško po bilo kom parametru porediti srpski obrazovni sistem sa finskim. Ipak, da li na aktuelno stanje imamo prava da pristanemo ne zagledavši se duboko u sebe? Šta je to što možemo učiniti?

Isak Njutn je rekao: Ukoliko zaista vidim dalje od drugih ljudi, to je zato što stojim na ramenima divova.

Svaki prosvetni radnik u Srbiji danas jeste heroj svoga vremena. Heroj je zato što veruje u svoju misiju, usavršava svoje znanje svakodnevno, prati inovacije, voli svoj posao uprkos nezavidnoj poziciji u društvu.

Biti heroj znači svojim primerom menjati svet.

Ukoliko verujete da je finski san dostižan, ukoliko želite da radite na sebi kako biste išli u korak sa savremenim dobom, izaberite neki od programa stručnog usavršavanja koji će vam omogućiti da sa lakoćom savladate moderne tehnologije i obogatite svoje znanje.

Programi koje možete pronaći u Institutu za moderno obrazovanje pomoći će vam da steknete suptilna znanja i veštine koji će omogućiti da bolje komunicirate sa svima koji čine kolektiv jedne obrazovne ustanove i svima onima sa kojima dolazite u kontakt u okviru nje.

Takođe, imate priliku da steknete neke nove uvide u psihologiju, pedagogiju i metodiku nastave kako biste zaista bili profesionalan nastavnik koji postiže rezultate jer je fokusiran na učenike, a ne na nastavni plan i udžbenik.

Zašto je usavršavanje važno?

• Zato što znate da možete više.
• Zato što želite da budete nastavnik 21. veka.
• Zato što su vam potrebne konkretne veštine.
• Zato što je vaše mesto među najboljima.
• Zato što imate priliku da učite na osnovu primera dobre prakse iz celog sveta.
• Zato što ugled u stručnoj javnosti nema cenu.
• Zato što želite da budete spremni za evropsku reformu obrazovanja.
• Zato što se znanje i kvalitet uvek cene.

Pamtimo svoje divove poput Svetog Save i Dositeja, ali učimo i od onih koji razumeju vreme u kojem živimo i neizbežne promene koje ono nosi.

Finska bajka je dostižna za one koji i dalje veruju u učenje.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.