Kako da se ne ugojimo?

Kako da se ne ugojimo?

 

Mnogi ljudi danas žele da vode računa o svom telu i da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje, ali su zbunjeni. Taman kada se odluče da svoje telo dovedu u red i počnu da istražuju, odmah nalete na gomilu kontradiktornosti. „Hoćeš da smršaš? Ne jedi voće! Jedi voće! Pij sokove! Ne pij sokove! Ne jedi ugljene hidrate! Jedi ugljene hidrate!” Postoji mnogo različitih stavova i ljudi ne znaju kome da veruju. To je, nažalost, dovoljno da većinu zbuni i obeshrabri da nastave dalje.

Ali to ne treba da bude izgovor. U ovom članku saznaćete kako se kilaža zaista gubi.

Većina ljudi sebi dnevno može da priušti možda oko sat vremena neke fizičke aktivnosti – bilo to hodanje, trčanje, ples ili nešto drugo. Ali čak i kada bismo mogli da priuštimo toliko, to znači da mi samo jedan sat u čitavom danu kontrolišemo koliko energije trošimo; sve ostalo je do našeg prirodnog metabolizma, koji radi po automatizmu.

Ali mi zato U POTPUNOSTI kontrolišemo koliko energije unosimo u sebe. Sva 24 sata kontrolišemo kakvu hranu unosimo u telo. Zbog toga je ključna stvar za mršavljenje upravo ishrana.

Za optimalno zdravlje i mršavljenje fizička aktivnost jeste neophodna, ali ukoliko želimo da se ne ugojimo ili ukoliko želimo da smršamo, ključna stvar je da kontrolišemo šta unosimo u svoje telo. I to je to. Jednostavno, zar ne?  Ili, što bi se reklo, ,,prosto k`o pasulj.”

Sledeće pitanje koje treba razmotriti jeste kako da to primenimo u praksi. U daljem tekstu prodiskutovaćemo o nekoliko namirnica i o tome kakav one uticaj imaju na našu ishranu, a samim tim i na naš metabolizam.

Biljno ulje

Tokom jednog sata neprestanog džogiranja potrošimo oko 400 kalorija, a samo tri kašike biljnog ulja sadrži 360 kalorija. Na ovoj planeti ne postoji ništa kaloričnije od biljne masti jer je biljno ulje čista mast lišena vlakana, proteina, ugljenih hidrata i vode. Jedan gram masti sadrži devet kalorija.

Samo tri kašike biljnog ulja na dan jeste 360 kalorija čiste masti, a mnogi ljudi unose mnogo više. I ako to rade svakoga dana u mesecu, to je na mesečnom nivou ukupno 10.800 kalorija, odnosno dodatnih 1,2 kilograma čistih izolovanih masti, koje ne funkcionišu isto kao masti koje dolaze prirodno upakovane u celovitim biljkama.

Biljno ulje za salate nije neophodno. Za dinstanje povrća, umesto biljnog ulja, može se koristiti voda, tanko iseckani luk ili paradajz.

Sokovi i slatkiši

Kada jedemo celovito voće, onda, pored vode, proteina i vitamina, takođe unosimo šećer koji je prirodno upakovan uz vlakna. Vlakna u organizmu služe kao saobraćajci i usporavaju apsorpciju šećera u naše krvne sudove. Kada svakoga dana jedemo slatkiše, pijemo gazirani sok ili sveže ceđeni sok, onda unosimo šećer koji je lišen kompletnog vlakna. Uneti šećer u tom slučaju nije šećer jedne voćke, već mnogo više od toga, jer je za jednu čašu ceđenog soka potrebno mnogo više voćki nego što bismo inače mogli da pojedemo odjednom.

Izolovan šećer, koji je lišen vlakana, munjevito ulazi u naše krvne sudove i, pošto telo nije sposobno da se s tolikom količinom šećera odjednom suočava, ono jedan deo izbacuje kroz urin, a drugi deo šećera pretvara u masti. I to doprinosi gojaznosti. Ne treba nam to u životu.

Umesto sokova, možemo da pijemo vodu i jedemo celovito voće.

Bele žitarice

Celo zrno svake žitarice sadrži tri komponente: klicu, mekinju i endospermu. Klica i mekinja sadrže 80% hranljivih materija, uključujući i vlakna, dok endosperma sadrži 20% hranljivih materija. Integralne žitarice sadrže celo zrno.

Bele žitarice poput belog pirinča, bele paste i belog hleba nemaju klice i mekinje, što znači da su lišene 80% hranljivih materija i vlakana. Kada jedemo bele žitarice, onda unosimo izolovan šećer bez vlakana, koji munjevito ulazi u naše krvne sudove.

Umesto belih žitarica možemo da jedemo integralne žitarice.

Zaključak

Ukoliko želimo da smršamo ili da se ne ugojimo, potrebno je da postanemo svesni nekoliko stvari. Potrebno je da znamo koje namirnice doprinose gojaznosti, da postanemo svesni da mi u potpunosti kontrolišemo koje namirnice konzumiramo i da shvatimo da je fizička aktivnost neophodna. Ali pored svega toga moramo da razumemo da je ishrana u svemu tome ključna stvar. Zbog toga je važno da konzumiramo što manje prerađene hrane, a što više celovitog voća i povrća.

Za bolje zdravlje,
Matija Bilješković
www.matija.rs

 

Autor: Matija Bilješković – sertifikovani predavač o biljnoj ishrani
Master diplomu iz oblasti elektrotehnike Matija je stekao na Univerzitetu u Severnom Ilinoisu. Tokom studija ozbiljno se bavio sportom, što mu je omogućilo da se upozna s potrebom organizma za nutrijentima.
Matija je odlučio da 2013. godine promeni režim ishrane i pređe na celovitu biljnu ishranu, koja je podstakla značajne pozitivne promene, ojačala njegov imuni sistem i „napunila” organizam potrebnom energijom. Nakon što je spoznao prednosti biljne ishrane, Matija započinje svoje istraživanje na ovom polju i stiče sertifikat o biljnoj ishrani na Univerzitetu Kornel (Itaka, Njujork, SAD). Od tada svoje iskustvo i impresije o ovoj vrsti ishrane prenosi kroz razna stručna predavanja širom sveta.