Kako postati uspešan?
Na temu uspeha verovatno ste dosta toga čitali. Postoje razna iskustva i teorije koje vam daju preporuke kako da dostignete uspeh na privatnom i poslovnom planu.
Verovano ih već znate napamet, ali kad ih treba prevesti u iskustvo, tu dolazi do teškoća.
Svako remek-delo u umetnosti nam se učini veoma jednostavno i pomislimo da bismo i mi mogli baš tako slikati, pisati, plesati…
I upravu ste… Mogli bismo. A kada razmislimo koliko smo bili uporni i koliko smo radili na ostvarenju svojih snova, zastanemo kod pomisli da ipak nismo bili dovoljno dosledni i nismo baš sve učinili da ih ostvarimo.
Savremeno društvo ne prašta ni uspehe ni neuspehe… I u jednoj i u drugoj situaciji vi ste ti koji se suočavate sa otkrivanjem novih osobina kod vaših starih prijatelja, veoma često zatečeni reakcijom, pogledom i izrazom lica vašeg dojučerašnjeg nerazdvojnog druga.
Gde li sam pogrešio? Postavljamo pitanja sebi.
Nije lako biti uspešan čovek. Znamo da je slava mnoge javne ličnosti odvela sa lica zemlje upravo zbog tereta koji nosi. Ono što nam ovakvo saznanje ostavlja jeste mogućnost da sebe jačamo, obrazujemo, intelektualno osnažujemo kako bismo bili spremni i na pobede i na poraze.
Šta je zapravo put do uspeha i kako do tamo stići?
Ono što je primarno u čitavom procesu jeste zapravo definisanje cilja. Šta mi zapravo želimo? Koja je naša vizija? Vizija budućnosti kakvu mi želimo, koja je samo naša i po našoj meri. Odgovor na ovo pitanje pomoći će nam da odredimo i misiju koja će nas voditi do ostvarenja naše vizije. Na tom putu valja predvideti i sve one okolnosti koje nam se mogu isprečiti i predstavljati prepreku.
U jednoj staroj poučnoj priči, učenik je pitao svog učitelja zašto postoje teškoće koje nas ometaju da postignemo cilj, udaljavaju od izabranog puta, pokušavaju da nas primoraju da priznamo svoju slabost?
„To što ti zoveš teškoćama”, rekao je učitelj, „zapravo je deo tvog cilja. Prestani da se boriš sa tim. Samo razmisli o tome i uzmi to u obzir kada biraš put. Zamisli da gađaš iz luka. Cilj je daleko i ne vidiš ga, pošto je na zemlju pala gusta magla.
Da li se boriš sa maglom? Ne, ti čekaš da vetar dune i magla nestane. Tada je meta vidljiva, ali vetar preusmerava let tvoje strele. Da li se boriš sa vetrom? Ne, ti jednostavno odrediš njegov smer i podešavaš strelu na malo drugačiji ugao. Tvoj luk je težak i čvrst, ti nemaš snage da povučeš tetivu. Da li se boriš sa lukom? Ne, ti treniraš svoje mišiće, i svaki put jače povlačiš tetivu.”
„Ali, postoje ljudi koji gađaju iz laganog i gipkog luka po vidljivom, mirnom vremenu“, rekao je uvređeno učenik, „zašto se samo moja strela susreće sa toliko prepreka na svom putu? Da li se svet opire mom kretanju napred?”
„Nikada ne gledaj na druge,“ nasmeši se učitelj.
„Svako ima svoj luk, svoj cilj i svoje vreme za hitac. Jedni imaju za cilj pogodak centra mete, a drugi mogućnost da nauče kako da gađaju.
Učitelj je spustio glas i nagnuo se prema učeniku:
„Želim još da ti otkrijem strašnu tajnu, momče. Magla ne pada na zemlju da bi omela tvoj hitac, vetar ne počinje da duva zbog toga da tvojoj streli promeni smer, čvrst luk nije napravio strelac da bi ti shvatio svoju slabost. Sve to postoji samo po sebi. Ti si odlučio da u tim uslovima precizno pogodiš cilj. Zato, ili prestani da se žališ na teškoće i počni da gađaš, ili umiri svoju gordost i izaberi lakši cilj. Cilj, na koji možeš gađati iz blizine.”
Svako od nas ima šansu da bira put koim će ići. Okolnosti ne postoje zbog toga da bi nas sputavale. One su sastavni deo našeg puta. Sastavni deo našeg uspeha.
Motivacija da „guramo” do kraja je ona energija koja nas stalno podseća da treba da delamo. Na nju neminovno utiču mnogi faktori, ali svi oni ne mogu biti jači od onih unutrašnjih, intrinzičnih motiva koji nam ne daju da odustanemo.
Sve se da naučiti. Zato je važno usavršavati svoje unutrašnje mehanizme, vežbati svoju istrajnost, vežbati svoje veštine. Uz još malo „prirodnog talenta”, uspeh je tu.
P.S. I ako se ikada poredite sa nekim, poredite se samo sa samim sobom.
Autor bloga: Marija Milenković
Marija Milenković je MA pedagog, psihoterapeut, trener i menadžer Instituta za moderno obrazovanje. Doktorand je na Menadžmentu ljudskih resursa na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bogato iskustvo u radu sa decom, mladima i profesorima stekla je u obrazovnim ustanovama u radu na projektima, kroz seminare, radionice, kao i u individualnom savetodavnom radu kroz psihoterapijski pristup u savetovalištu „Krug”, čiji je osnivač i direktor. U okviru Hr trenig centra Krug radi kao trener u oblasti edukacije zaposlenih u svim sferama biznisa.