Koje navike kriju originalni umovi?

Koje navike kriju originalni umovi?

Oni nisu konformisti, oni ne samo da imaju nove ideje nego ih i sprovode u delo.
To su ljudi koji ustaju i progovaraju. Pokreću kreativnost i menjaju svet.
To su ljudi na koje želite da se kladite.

Svima vam je blizak um nekoga ko je kampanjac. Znate onaj osećaj panike koji se javlja nekoliko sati pred rok, kad još uvek niste ništa uradili? Zaista se vidi da su ljudi koji čekaju do poslednjeg trenutka toliko zauzeti dangubljenjem da nemaju nikakvih novih ideja. Ali, sa druge strane, ljudi koji žure su u tolikom ludilu i panici, da ni oni nemaju originalnih misli. Postoji zlatna sredina u kojoj žive originalni umovi.

Zašto je to tako?

Možda originalni ljudi jednostavno imaju loše radne navike. Možda odlaganje ne uzrokuje kreativnost. Odlaganje vam daje vremena da razmišljate o različitim idejama, na različite načine i dođete do neočekivanih rezultata.

Kao što je Aron Sorkin rekao:

„Zovite to odlaganjem, ja to nazivam razmišljanjem.“

Mnogi originalni umovi iz istorije su bili prokrastinatori. Na primer, Leonardo da Vinči. On je 16 godina sa prekidima radio na Mona Lizi. Osećao se kao promašaj. To je napisao u svom dnevniku. Ali neki njegovi radovi u optici promenili su način na koji se bavi svetlom i učinili ga boljim slikarem.

A šta je sa Martinom Luterom Kingom mlađim?

Noć pre najvećeg govora njegovog života, „Marša na Vašington“, bio je budan do sitnih sati, prepravljajući ga. Sedi u publici i čeka svoj red na bini, a i dalje škraba beleške i precrtava. Popne se na binu i, 11 minuta kasnije, ostavlja svoje pripremljene beleške da bi izgovorio 2 reči koje su promenile tok istorije: „Imam san“.
To nije bilo u scenariju. Odlažući zadatak završavanja govora do poslednjeg minuta, ostao je otvoren za najrazličitije moguće ideje. I pošto tekst nije bio uklesan u kamenu, imao je slobodu da improvizuje. Odlaganje je porok kad se radi o produktivnosti, ali može biti vrlina u kreativnosti.

Kod mnogih velikih originalnih umova vidite da oni brzo počinju, ali sporo završavaju ono što rade. Pogledajte klasičnu studiju od preko 50 kategorija proizvoda koja poredi one koji su bili prvi i stvorili tržište sa onima koji su unapredili i uveli nešto novo i bolje. Vidite da pioniri imaju stopu neuspeha od 47%, u poređenju sa samo 8% onih posle njih.

Pogledajte Fejsbuk, koji je počeo da pravi društvenu mrežu posle Majspejsa i Frendstera. Pogledajte Gugl, koji je godinama čekao posle AltaViste i Jahua. Mnogo je lakše unaprediti nečiju ideju nego stvoriti nešto od nule. Da biste bili originalni, ne morate biti prvi. Samo morate biti drugačiji i bolji. Na površini, mnogi originalni ljudi izgledaju samouvereno, ali iza scene, oni osećaju isti strah i nesigurnost kao i mi ostali. Oni samo drugačije njima upravljaju.

Postoji dve vrste sumnji: sumnja u sebe i sumnja u ideju.
Sumnja u sebe je parališuća. Čini da se blokirate. Ali sumnja u ideju je osvežavajuća.

Motiviše vas da testirate, eksperimentišete, dorađujete, kao što je Martin Luter King radio. Dakle, ključ originalnosti je jednostavna stvar: izbegavanje da skočite sa koraka tri na korak četiri.

Stvar je u tome da ste osoba koja preuzima inicijativu i sumnja u dato i traži bolju opciju. To je kao kad gledate nešto što ste videli mnogo puta i odjednom ga vidite novim očima.

To je scenarista koji gleda scenario za film koji ne prolazi već pola veka. U svakoj prethodnoj verziji, glavni lik je bila zla kraljica. Ali Dženifer Li počinje da preispituje da li to ima smisla. Prepravlja prvi čin, prerađuje negativca u izmučenog heroja i „Frozen“ postaje najuspešniji animirani film u istoriji. Iz ove priče dolazi jednostavna pouka. Kada sumnjate, ne odustajte od toga.

A šta je sa strahom? I originalni umovi ga osećaju. Plaše se neuspeha, ali ono što ih razlikuje od nas jeste da se još više plaše da ne uspeju da pokušaju. Znaju da možete doživeti neuspeh započinjanjem posla koji bankrotira, ali i nepočinjanjem posla uopšte.

Znaju da se, na duge staze, ne kajemo mnogo zbog onog što smo uradili nego zbog onog što nismo. Stvari koje želimo da ponovimo, ako pogledate nauku, jesu prilike koje smo propustili.

Neće vam se suditi zbog loših ideja. Mnogi misle da hoće. Ako pogledate razne industrije i pitate ljude za njihovu najveću ideju, najvažniji predlog, 85% njih su ćutali umesto da su rekli nešto. Plašili su se da se ne osramote, da ne ispadnu glupi.

Originalni umovi imaju mnogo, mnogo loših ideja, previše, u stvari.
Ako pogledate razne discipline, najveći umovi su oni koji imaju najviše neuspeha, jer se oni najviše trude. Na primer, kompozitori klasične muzike, najbolji od najboljih. Zašto neki od njih imaju u enciklopedijama više stranica od drugih i zašto se njihove kompozicije više snimaju? Jedan od najboljih predikatora je broj kompozicija koje su napisali. Što više stvarate, imate više raznovrsnosti i bolje šanse da nabasate na nešto zaista originalno.

Čak i tri ikone klasične muzike: Bah, Betoven, Mocart – morali su da napišu stotine i stotine kompozicija da bi došli do mnogo manjeg broja remek-dela. Većina nas, ako želi da bude originalna, mora da stvara više ideja. Dakle, ako sve ovo sklopite, vidite da originalni umovi i nisu mnogo drugačiji od nas ostalih. Osećaju strah i sumnju. Odlažu. Imaju loše ideje. I ponekad, ne uprkos tim osobinama, nego zahvaljujući njima – oni uspeju.

Znajte da brz početak i spor kraj može da vam pojača kreativnost, da možete da se motivišete sumnjom u svoje ideje i prihvatanjem straha od nepokušavanja i da vam je potrebno mnogo loših ideja da biste došli do nekoliko dobrih. Biti originalan nije lako, ali ne treba imati sumnje u vezi s ovim – to je najbolji način da poboljšamo svet.

Izvor:

The surprising habits of original thinkers | Adam Grant

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.