Kognitivne pristrasnosti u obrazovanju – poreklo i opasnosti

Kognitivne pristrasnosti (cognitive bias) su sistematske greške u razmišljanju koje se dešavaju prilikom procesuiranja i interpretacije informacija, čime se stvara sopstvena realnost zasnovana na percepciji i odlukama koje se baziraju na pristrasnostima. Pojava  pristrasnosti pripisuje se kognitivnim ograničenjima i manama ljudske svesti koje su na neki način preživele evoluciju. 

Kognitivne pristrasnosti su deo svačijeg postojanja i zapravo čine mehanizam za olakšavanje funkcionisanja u životu. Međutim, kada dođe do ozbiljnih posledica njihovog uticaja na naše postupanje i pojava poput diskriminacije, stereotipizacije, manjka kritičkog razmišljanja, loših procena u emotivnom, poslovnom ili nekom drugom smislu, neopravdanog straha ili neosnovanog optimizma i drugih pojava koje značajno utiču na život individue, ali i funkcionisanje celokupnog društva, neophodno je da podignemo svest o njihovom postojanju i izgradimo mehanizme za njihovo prevazilaženje.

Šta nauka kaže o kognitivnim pristrasnostima?

Nauka daje različita objašnjenja nastanka sistemskih grešaka, odnosno kognitivnih pristrasnosti. Najpoznatije i najčešće objašnjenje je u vezi sa pojmom hereuristike, odnosno karakteristike našeg mozga da nalazi prečice za procesuiranje informacija kako bismo što brže i lakše funkcionisali. Hereuristike su najprostije rečeno mentalne prečice ili generalizacije koje nam olakšavaju kognitivni teret te nam pomažu da budemo efikasni i brzo donesemo odluku, ali veoma često mogu dovesti do netačnih zaključaka. Takođe, hereuristike ne moraju uvek biti netačne. Međutim, i kada nam pomognu da donesemo dobre odluke, vrlo često mogu biti zasnovane na nelogičnom rezonovanju i, svaki put kada ih koristimo, rizikujemo da zanemarimo bitne činjenice koje bi možda našu odluku učinile boljom. 

Drugo objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti je da zapravo neka pitanja i dileme sa kojima se čovek suočava jednostavno nisu dizajnirane za ljudiski um i svest te se na takve izazove često donose nelogične i nerazumne odluke. Naš um je prilagođen da se izbori sa problemima koji su u vezi sa našim održavanjem na svetu, odbranom od potencijalno loših uticaja i drugim osnovnim ljudskim potrebama. Ukoliko se pred čoveka postavlja izazov koji nije problem koji se odnosi na adaptaciju, preživljavanje ili neku drugu evolutivnu potrebu čoveka, mehanizmi koje posedujemo vrlo često mogu dati pogrešnu ili nelogičnu reakciju. 

Treće objašnjenje za nastanak kognitivnih pristrasnosti je teorija upravljanja greškama (Error Management Theory), po kojoj kognitivni mehanizmi nisu mehanizmi koji tragaju za istinom već pomažu adaptaciju. Centralno načelo ovog okvira je da kognitivni mehanizmi generalno mogu proizvesti dve vrste grešaka: lažno pozitivne (preduzimanje radnje za koju bi bilo bolje da se ne preduzme) i lažne negativne (propuštanje radnje koju bi bilo bolje preduzeti). Optimalni mehanizam ne bi pravio greške bilo koje vrste, međutim, većina zadataka prosuđivanja u stvarnom svetu je verovatnoća i uključuje veliku količinu neizvesnosti.

Prema ovoj teoriji, neke pristrasnosti su prosto preživele evolutivni proces zbog toga što su se pokazale kao korisne u održavanju ljudske vrste kao što su pristrasnosti u vezi sa produžavanjem vrste i nalaženjem partnera, održavanjem optimizma, izbegavanjem opasnosti itd. 

Šta su kognitivne pristrasnosti koje stalno aktiviramo?

Kognitivne pristrasnosti su odlika svakog ljudskog bića. Međutim, zbog njih samih ljudi obično takve mane primete kod drugih dok sebe smatraju manje pogrešivim, kao što je i definisano u okviru blind spot pristrasnosti, koju je definisala naučnica Emili Pronin sa Univerziteta Prinston. 

Ne samo da ne vidimo pristrasnosti kod sebe kao što ih vidimo kod drugih već i obraćamo pažnju i usvajamo one nove ideje i činjenice koje su u skladu sa našim stavovima, što je nauka prepoznala i definisala kao confirmation bias, koji se smatra jako pogubnim za razvoj kritičkog mišljenja, posebno u svetu algoritama i preporučenog sadržaja na svim kanalima na kojima tražimo informacije. Ono što može da izaziva ozbiljne distorzije u društvu su svakako pristrasnosti u vezi sa diskriminacijom, stvaranjem sterotipa i pripisivanjem osobina pojedinim grupama. 

Migrantska kriza u Evropi i čitavom svetu, kao i generalno pojačane migracije, načinile su vidljivijim problem koji se odnosi na veliki broj predubeđenja o pripadnicima tih grupa. Često možemo videti naslove o migrantima koji su počinili neko krivično delo i mišljenje kod velikog dela populacije da su ljudi iz tih zajednica izazivači nevolja ne razmišljajući o tome da se ista ta krivična dela dešavaju i u većinskoj populaciji u istom ili većem procentu. 

Svako od nas je barem jednom u životu čuo da su žene lošiji vozači, pored toga što statistički podaci o izazivačima saobraćajnih nezgoda mogu da potvrde upravo suprotno, međutim ta stereotipizacija je još uvek prisutna među pripadnicima muškog pola i prenosi se kroz generacije. Ove i mnoge druge pristrasnosti upravljaju našim ponašanjem svakodnevno. Mi ih nikada ne možemo izbrisati i učiniti da one nestanu, ali samo podizanje svesti o njihovom postojanju i njihovom uticaju na ponašanje može značajno da pojača naše kritičke kapacitete. 

Edukacijom učenika da je nauka definisala kognitivnu pristrasnost pod nazivom self-serving bias, čime se objašnjava da postoji ljudska sklonost da za svoje dobre rezultate veličamo sopstveno zalaganje i znanje, dok za loše rezultate krivimo spoljašnje faktore bez osvrta na lične postupke, podižemo njihovu svest da aktiviraju kognitivnu pristrasnost kada za svoje loše ocene okrive neadekvatnost zadataka ili to da ih nastavnik „ne voli”. 

Šta su kognitivne pristrasnosti u nauci i inovacijama?

Nauka je definisala veliki broj kognitivnih pristrasnosti (brojka se kreće između 100–180). Tim koji radi na Dbias projektu, koji je podržala Evropska komisija kroz program Erasmus +, vizuelno je prikazao najbitnije kognitivne pristrasnosti. Koliko su ove pristrasnosti ugrađene u našu svest govori u prilog i činjenica da čak i naučnici iz različitih oblasti koji bi trebalo da budu najsvesniji o ograničenjima ljudskog uma ne prepoznaju ovakve pristrasnosti u svom ponašanju. 

U nauci se sve više govori o rodnoj kognitivnoj pristrasnosti (gender bias) imajući u vidu da veliki broj naučnica teško dolazi do viših pozicija i bolje plaćenih radnih mesta na naučnim institucijama, ali i da se mnoge nalaze u situaciji da se njihovi predlozi i rezultati ne uzimaju u razmatranje na onaj način na koji se uzimaju i predlozi njihovih muških kolega. Međutim, kognitivne pristrasnosti mogu biti ugrađene i u dizajn nekog rešenja, bilo tehnološkog ili druge vrste, koji može imati dalekosežne posledice po društvo. 

U tom smislu magazin The Economist navodi da na primer pulsni oksimetri koji se koriste za utvrđivanje nivoa kiseonika u telu, koji imaju značajnu primenu tokom pandemije koronavirusa, pokazuju značajno viši nivo kiseonika (12%) kod ljudi crne boje kože, što je rezultiralo time da su mnogi ljudi koji su morali biti primljeni u bolnicu ipak bili preusmereni na kućno lečenje. Isti tekst navodi da su sve više dostupni podaci o tome da prostetička i kardiološka pomagala izazivaju više problema kod pacijenata ženskog pola. 

Mnogi izvori prijavljuju da brojna tehnološka rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju nisu izbegla kognitivne pristrasnosti. Imajući u vidu da je najveći broj naučnika muškog pola i bele kože, posebno u oblasti inovacija, možemo okriviti nepostojanje svesti o protrebama i razlikama drugih grupa kao što su žene, ljudi crne boje kože i drugih zajednica. Kako bi se izbegle različite iracionalne odluke, predrasude, pa i problemi poput strahova, anksioznosti i toga da neke kognitivne pristrasnosti budu ugrađene u rešenja koja mogu biti presudna za naše zdravlje, podizanje svesti o ovim pojavama mora naći mesto u redovnom obrazovnom kurikulumu. 

Naša organizacija u okviru projekta „The Art of De-biasing (Dbias)” zajedno sa partnerima iz Velike Britanije, Bugarske, Turske, Portugala, Belgije i Holandije radi na razvoju interaktivnog video-materijala sa scenarijima koji prikazuju modele najčešćih kognitivnih pristrasnosti, alatima za procenu, identifikaciju i otklanjanje pristrasnosti, ali i drugim didaktičkim materijalima i nastavnim resursima za kognitivni razvoj. 

Verujemo da su nastavnici najbitniji akteri podizanja svesti o kognitivnim pristrasnostima i da od njih počinje svaka ozbiljna promena u obrazovnom sistemu. 

Autor: Ivana Dimitrijević

Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer Međunarodni odnosi. Ivana ima višegodišnje iskustvo u implementiranju projekata koji su finansirani iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih i domaćih fondova.

Njeno iskustvo obuhvata rad sa mladima, nastavnicima, obrazovnim ustanovama i državnim institucijama zaduženim za obrazovanje i unapređenje položaja i potreba mladih. Kreiranje kurseva za mlade i nastavnike je takođe bio deo njenih radnih aktivnosti, kao i priprema edukativnih materijala i prezentacija. Aktivno se služi engleskim i nemačkim jezikom.

Ukoliko želite da uvek budete u toku sa aktuelnim događajima koji dolaze sa Instituta za moderno obrazovanje, pridružite se našoj Viber zajednici.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs,edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.