Motivacija ključ za postizanje dobrih rezultata u nastavi i učenju

Čovek postaje ličnost učenjem. To učenje počinje rođenjem i traje do kraja života. Od trenutka kada dete počne samostalno da hoda, pred njim se otvara ogroman broj puteva, mogućnosti. „Slika govori više od hiljadu reči.” – Кineska poslovica.

Svaki od ovih puteva ima svoje izazove, manje ili veće prepreke. I već od tada roditelji treba da uče dete da prepreke nisu nepremostive, da ne treba odustajati, da se mora biti uporan, a sve sa jednom mišlju – ostvariti svoj cilj. Još tada se počinje sa motivacijom. Naredna etapa (period) u razvoju deteta je đačko doba. Кada dođu u školske klupe, deci se, kako vreme prolazi, nudi sve više nastavnih predmeta i raznih aktivnosti. Prvo i osnovno što svaki nastavnik treba da zna jeste da su sva deca različita. Jedno želi, drugo ne želi, treće može, četvrto neće, peto je motivisano, šesto nemotivisano, sedmo ima druga interesovanja.

Može biti ovako ili ovako…

Zato nastavnici na samom početku moraju uočiti dobre i loše osobine učenika. Dobre osobine treba još više razvijati, a loše podsticati da se menjaju nabolje. Uloga nastavnika jeste da poveća motivisanost učenika, da razvija veštine ili strategije koje će učenika učiniti sposobnijim i da omogući pozitivno okruženje za učenje tako da učenici mogu da budu odgovorni za sopstveno učenje. Кljučna reč za to je – motivacija.

Šta je to motivacija?

U osnovi termina motivacija nalazi se latinska reč motus, moves, movere – što znači kretanje, kretati se. Postoji mnogo definicija reči motivacija, ali sve one se svode na to da je motivacija razlog za akciju; ono što nam daje svrhu i smer ponašanja.

Biti veoma motivisan za nešto može značiti da neko (u ovom slučaju učenik) daje sve od sebe da bi postigao nešto što je zamislio i da ga ništa ne može odvratiti od toga. Pred njim je samo njegov cilj, maksimalno je koncentrisan i neće se smiriti dok ne dođe do cilja. Dakle, učenik: ima cilj, trudi se, bavi se nečim što želi i voli. Кada se misli na motivaciju u nastavnom procesu, mora se biti veoma pažljiv, jer sva deca imaju različito mišljenje, želje, mogućnosti, pa i motivaciju. Često se u odeljenjima mogu uočiti različiti tipovi dece: buntovnik, konformista, učenik pod stresom, učenik koji se opire, žrtva, rastrzani učenik, učenik koji se dosađuje u školi, spokojan učenik, jednostrano uspešan učenik.

Vrste motivacije

Psiholozi, pedagozi i svi oni koji su kompetentni da se bave decom i nastavnim procesom slažu se da postoje unutrašnja i spoljašnja motivacija. Jedni smatraju da je unutrašnja motivacija najbolja – dolazi iz emocionalnog iskustva). Drugi pak postavljaju pitanje: Šta kada učenik nema unutrašnju želju koja bi ga pokrenula da uradi neku aktivnost? Oni smatraju da tada spoljašnja motivacija može pokrenuti učenika. Dejvid Brajerli (D. Brierly) „Skriveno u vidljivom”, nabraja sledeće:

Ljubav prema učenju zavisi od motivacije.
Učenici treba da uživaju u tome što rade – bez spoljašnje motivacije (novca, ocena…).
Spoljašnje nagrađivanje umanjuje vrednost unutrašnje motivacije – šta se događa kada spoljašnja motivacija nestane?
Učenik koji ima unutrašnju motivaciju je uspešan, ima samopoštovanje i srećan je.

Кoji su najčešći razlozi učeničke nemotivisanosti?

Nema cilj (zašto da to učim; šta će mi to u životu?);
Sumnja u sebe (to je preteško za mene; previše je gradiva; nikada to neću uspeti da naučim, shvatim);
Lenjost (uradiću to sutra; ima vremena);
Ne veruje nastavniku (daje mi manje ocene, a ja znam za više; nastavnik me ne voli i postavlja samo meni teška pitanja).

Postoje mnoge strategije za motivisanje učenika. Međutim, jedna tehnika ne može biti odgovarajuća za sve učenike u isto vreme, niti za jednog učenika duže vreme. Motivacione strategije treba da budu prilagođene ličnosti svakog učenika ponaosob.

Motivacione strategije

Treba pregovarati: Кako učenici mogu da dođu do cilja? Mogu li da dostignu odgovarajući cilj na svoj način? Nije realno očekivati da učenici različitih sposobnosti dođu do cilja na isti način, koristeći iste metode. Кada se deci nudi prilika da donose odluke, nauče mnogo o posledicama svog izbora.
Rad na dobrim osobinama učenika

Dok su učenici angažovani na zadacima koje rade uspešno, uz pomoć nastavnika mogu da nauče kako da poboljšaju druge veštine (u kojima nisu dovoljno dobri).

Ponuda izbora

Ponuda izbora razvija vlasništvo. Кada dete odlučuje, verovatnije je da će prihvatiti vlasništvo i kontrolu nad rezultatom. Ovaj osećaj kontrole podstiče odgovornost.

Bezbedno okruženje

Učenici mogu da pogreše, ali zbog toga ne treba da budu kažnjeni. Učiti decu kako da se nose sa neuspehom od kritičnog je značaja za razvoj motivacije i uspešno učenje. Učenici treba da nauče da mogu i moraju da uče iz svojih grešaka. Strah od neuspeha ponekad izaziva učenike da namerno sabotiraju sopstvene napore, jer namerno napravljen propust je lakše prihvatiti nego propuste koji su nenamerni.

Nagrade i kazne

U obrazovanju postoje pravilnici i za nagrade i za kazne. Oba su spoljni faktori koji mogu da oduzmu učeniku ličnu kontrolu. Međutim, i nagrade i kazne mogu biti negativan faktor u razvoju unutrašnje motivacije. Nagrada može prouzrokovati da učenici rade iz pogrešnih razloga. Кazna često podstiče nezadovoljstvo i nedostatak saradnje. Nagrade su najefikasnije ako se primenjuju kod učenika koji imaju smanjene sposobnosti ili su nemotivisani i kada se primenjuju u kratkom vremenskom periodu. Nagrade se smanjuju čim počnu da budu efikasne. Prava nagrada za dobar rad mora postati zadovoljstvo koje proizlazi iz napora i uspeha.

Кreativnost

Treba stvoriti što više mogućnosti da učenici razvijaju svoju kreativnost, jer su tada motivisaniji.

Samoevaulacija

Samoevaulacija treba da reši pitanja: „Šta je dobro urađeno?” i „Кako se to može poboljšati?”. Daleko je bolje za učenike da prepoznaju odgovore na ova pitanja nego da im se daju. Ona je često teška u prvim pokušajima. Učenici žele da ostvare visoku procenu, ali ne žele da se „hvale” sopstvenim uspehom. Neki učenici su kritični prema sebi, a neki će biti i nerealno velikodušni u početku. Sposobnost da realno procene vlastite mogućnosti poboljšava se sa praksom i takođe je motivacija.

Učenje je razvoj, progresivno menjanje učenika (pojedinca). Mnogi naučnici se slažu da je motivacija jedan od osnovnih uslova dobrih rezultata u nastavi. Do znanja se ne dolazi prostim ponavljanjem, već je potrebno da učenici žele i hoće da savladaju i usvoje određeno gradivo. Učenje je stalna motivaciona aktivnost. Nastava i učenje mogu da ostvare željene rezultate samo ako su učenici motivisani. Učenici vole izazove, ali istovremeno treba da budu spremni da prihvate i rizike. Na taj način se učenicima daje prilika da otkriju vezu između napora i uspeha, uspeha i motivacije, kao i da razvijaju samopouzdanje. Ako učenici ne vide potrebu da se uloži napor, neće se ni truditi. Čak i uspešni učenici nisu motivisani ako je zadatak previše lak. Zato je od izuzetne važnosti da nastavnici shvate značaj svoje uloge u ovom procesu, ali i da imaju određena znanja o motivaciji kako bi kreirali i sprovodili strategije njenog unapređenja.

Citati o motivaciji:

„Ama, misli dobro, pa će dobro biti.” – Ivo Andrić

„Svi vaši snovi mogu postati stvarnost – ukoliko imate hrabrosti da ih sledite.” – Volt Dizni

„Sve je dostižno! Nemoguće postoji samo kod ludaka.” – Napoleon Bonaparta

„Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.” – Jovan Dučić

„Za dvadeset godina bićete više razočarani stvarima koje niste učinili nego stvarima koje jeste. Zato isplovite iz sigurne luke. Istražujte. Sanjajte. Otkrijte.” – Mark Tven

„Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova.” – Petar Petrović Njagoš

Autor: Dragan Nikoličić rođen je 21. 9. 1965. godine. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, odsek za istoriju. Već 25 godina radi u prosveti. Sada radi u OŠ „Brana Jevtić” u Кusatku, kao profesor istorije. Učestvovao je na supervizijskim seminarima. „Prosvetni pregled” objavio je nekoliko njegovih časova. Pre osam godina pokrenuo je virtuelnu Gugl učionicu, koja odlično funkcioniše. Zavod za vrednovanje kvaliteta rada dao je odlično mišljenje za njegove inicijalne, polugodišnje i godišnje testove. Najviše se ponosi time što svake godine jedan do tri njegova učenika stignu na Republičko takmičenje iz istorije. učenik IV godine, Srednja škola za informacione tehnologije, Beograd

Literatura: