Uticaj humanitarnih akcija na obrazovno-vaspitni proces

Uticaj humanitarnih akcija na obrazovno-vaspitni proces

Kako su obrazovanje i vaspitanje organizovana i veoma značajna društvena delatnost, to se planiranju obrazovno-vaspitnog rada mora posvetiti izuzetno velika pažnja. Veoma važnu ulogu u tom procesu pripremanja i realizacije nastavnog rada ima nastavnik, pa je on ujedno i organizator i nosilac planiranja vaspitno-obrazovnog rada. Planiranje uključuje niz različitih aktivnosti kojima se učenici podstiču da na što efikasniji način ostvare postavljene ciljeve u različitim društvenim delatnostima.

Jedna od tih aktivnosti, koja je od velikog značaja za razvoj i vaspitanje dece, jeste i uključivanje humanitarnih akcija u obrazovno-vaspitne ustanove. Nastavnik koordinator humanitarne sekcije na početku školske godine pravi godišnji plan humanitarnih aktivnosti za predstojeću školsku godinu. Ove aktivnosti potrebno je realizovati na mesečnom nivou, zatim je potrebno posećivati različite ustanove (staračke domove, prihvatilišta za decu i odrasle, svratišta, sigurne kuće…) i voditi dnevnik poseta. Kao vid neformalnog obrazovanja, humanitarne akcije su zasnovane na želji da se podigne kvalitet ljudskog života, smanji patnja i zaštiti ljudsko dostojanstvo, što možemo prepoznati u čuvenoj Kantovoj rečenici: „Postupaj tako da maksima tvoje volje može postati opšti zakon”.

Ideja da treba pomoći ljudima kojima je pomoć potrebna je centralna za mnoge religije i kulture, ali ideja o tome postoji i na međunarodnom nivou. Humanitarni rad štiti prava i zastupa interese ljudi koji žive u siromaštvu, zemljama u razvoju, uključujući i decu pogođenu oružanim sukobima. Deca su, nažalost, najranjivija grupa i zahtevaju posebnu zaštitu.

Dugogodišnje iskustvo u humanitarnom radu pokazalo mi je da učenici nakon prvog učestvovanja žele da učestvuju i u narednim aktivnostima. Zbog toga postaju odgovorniji prema svojim obavezama, a oni koji nisu do tada javno pokazivali emocije sada nemaju sa tim problema.

Učenici se rado uključuju u humanitarne akcije jer mi kao ljudi instiktivno želimo da pomognemo drugima u nevolji. Humanitarni rad kao nastavni metod podstiče mnoge važne akademske i životne veštine, kao što su timski rad, komunikacija, ekološka svest, neslaganje sa nepoštovanjem, istraživanje, obrazloženje, rešavanje problema (delovanje u slučaju kriznih situacija (u ratu, vanrednim situacijama…)) i kritičko razmišljanje. Obrazovanje pruža učenicima stabilnost i štiti ih od rizika i opasnosti u kriznim situacijama. Učenje ne može i ne bi trebalo da bude odloženo u vreme krize, jer je ono ključno za obrazovanje dece i mladih. Radionice humanitarnog karaktera, gde su vršnjaci predavači, pružaju priliku da se nadoknadi izgubljeno gradivo ili da se nauče nove veštine. Učenici kroz humanitarne akcije aktivno učestvuju u životu svoje zajednice i dele svoje misli o brizi, ljubaznosti i pomoći. Besplatni nastavni resursi pomažu mladim ljudima da razmotre humanitarna pitanja i ohrabre seosećanja, želju i hrabrost da pomognu drugima. Cilj humanitarnih akcija je da humanost dobije pravu vrednost, i to vrednost na delu, jer je to upravo ono po čemu se čovek razlikuje od nečoveka. Nakon humanitarnih poseta sa učenicima se diskutuje i oni iznose svoje stavove i ideje kako pomoći. To ih dovodi u poziciju da postaju kreativniji i razvijaju altruizam. Neopisiv je osećaj kada shvatimo kako naše malo nekome može značiti mnogo. Iako humanitarni rad najčešće podrazumeva pomoć ljudima, neretko je usmeren i na pružanje pomoći životinjama (udomiti ih, nahraniti, pomaziti). Životinje su često napuštene i prepuštene na milost i nemilost svakodnevice, ali umeju da cene i vrate pokazanu ljubav. Čovek se i tu pokazuje čovekom, a ne samo kada svoju pomoć i podršku daje ljudima.

Kako motivisati učenike za humanitarni rad? Odgovor je različit u zavisnosti od ličnosti učenika. Najčešća motivacija je razvoj svesti o potrebi za pružanjem nesebične podrške drugima, razvoju osećaja pripadnosti zajednici, doživljaju priznanja od društva, stvaranju odnosa poštovanja prema starim i nemoćnim ljudima. Sve to zajedno vodi ka stanju u društvu gde je pomoći nekome „prirodno stanje”. Najvažniji pokretač za humanitarni rad svakog od nas, pa svakako i naših učenika, od svega navedenog, sigurno je empatija, odnosno saosećanje sa drugima. Empatija je nešto što čoveka čini čovekom, što mu pomaže da razume tuđi bol i da u odnosu na to pomogne onom kome je pomoć potrebna kako bi živeo boljim životom sada i ovde. Ponekad je i učestvovanje u humanitarnim aktivnostima jedan od vidova sekundarne socijalizacije, gde deca kroz pomoć drugima uviđaju i sopstvene greške i postaju bolji ljudi.

Kroz humanitarni rad učenici se uvode u svet odraslih i preuzimaju odgovornost, brigu i stvaraju svest da je dobro podržati one koji u startu nemaju šansu za kvalitetan život. Samo svet postavljen na humanim vrednostima je svet u kojem svako ima šansu da se oseća dostojanstveno i vredno zato što je čovek, bez obzira na religijske, rasne, nacionalne, polne i materijalne razlike.

Činjenica je da kada nekome izmamite osmeh, i vi ste srećni; kada učinite da se neko drugi oseća dobro, i vi se osećate dobro; kada se neko drugi oseća važno zbog vas, i vi se osećate važno. Dobro ima smisla samo ako ga umnožavamo, jer tako se razvija osećaj kako je divno pomoći drugima.

Autor: Andrijana Vasić master inženjer elektrotehnike i računarstva. Osnovne i master studije završila na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.Trenutno rad kao profesor elektro grupe predmeta u Srednjoj školi za informacione tehnologije u Beogradu, gde je i koordinator humanitarne sekcije.

Literatura:

• https://www.redcross.org.uk/get-involved/teaching-resources/humanitarianism-and-the-british-red-cross-teaching-resources
• https://www.project-humanity.info/fileadmin/data/Home/More_Informations/module1_en.pdf
• http://educationcluster.net/wp-content/uploads/2014/01/Education-An-Essential-Component-of-a-humanitarian-response_EN.pdf
• https://unicef.at/fileadmin/media/Infos_und_Medien/Aktuelle_Studien_und_Berichte/2018/UNICEF_Humanitarian_Action_for_Children_2018_Overview_ENG.PDF
• Bastiaan L. Aardema and Cristina Churruca Muguruza, The Humanitarian Action Qualifications Framework: a quality assurance tool for the Humanitarian Sector