Uticaj šaha na razvoj logičkog mišljenja kod učenika

Uticaj šaha na razvoj logičkog mišljenja kod učenika

 

Dugi niz godina, radeći sa đacima, pokušavam da ih ubedim da će problem ili zadatak koji se pojavi pred njima biti rešen ako imaju ideju, čak iako ne mogu da se sete neke formule ili obrasca. Ako pak nemaju ideju, teško da će im pomoći sve moguće formule, upotreba literature, interneta…

Gde je tu šah i kako može pomoći? Šahisti često govore da je u šahovskoj partiji bolje imati bilo kakvu ideju, pa čak i pogrešnu, nego je nemati i lutati za planom.

Kada započnete šahovsku partiju, neprestano ste u potrazi za najboljim potezom, najboljim planom igre. Rešavate problem za problemom. Kako se odbraniti ili kako napasti protivničkog kralja? Kako predvideti šta protivnik smera i kako to osujetiti? Čiji će pešak u završnici biti brži ili koja je figura na šahovskom bojnom polju jača?

Kroz jedan takav način razmišljanja šah postaje sredstvo za rešavanje problema, u praksi poznat kao problem situacije. Od poteza do poteza, neprestano se mora tražiti najbolje rešenje, baš kao i u rešavanju školskih zadataka. U zavisnosti od nastale situacije, potrebno je pronaći najbrže i najbolje rešenje.

Pri rešavanju školskih zadataka i sticanju novih znanja, dobar deo nastavnih materijala usvaja se zaključivanjem, bilo da je reč o induktivnom ili deduktivnom načinu. U šahu je slična situacija – bilo da se polazi od opštih zakonitosti šahovske igre, pa do pojedinačnih pravila, bilo obrnuto.

Šah kao igra predstavlja svojevrsni trening uma. Koncentracija koja je neophodna da bi se jedna partija odigrala na vrhunskom nivou svakako je nešto što predstavlja svojevrsni kvalitet i u razvoju logičkog mišljenja kod učenika. Analiza šahovske partije, gde je potrebno uočiti pogrešne poteze, pomaže deci da i u svakodnevnom rešavanju zadataka brže pronalaze greške, otklanjaju ih, a vremenom ih prave sve manje, baš kao i u narednim šahovskim partijama. No nije sve ni i iskustvu. Bitno je da dete shvati da je lično odgovorno za svoje poteze, kao i da prihvati posledice.

Apstraktan način razmišljanja primenjen u šahovskoj partiji povećava „vidokrug“ prilikom rešavanja „običnih“ problema. Određivanje plana igre u šahovskoj partiji može se poistovetiti sa algoritamskom šemom koja opisuje rešavanje nekog školskog problema. Naravno, postoje i mišljenja koja govore da je šah, kao igra koja se odigrava na šahovskoj ploči, daleko od realnog sveta, pa samim tim i ne utiče na razvoj logičkog mišljenja. Ali upravo tu i leži paradoks: što je igra dalja od realnog života, to je postignuta vrednost veća!

Šta se još igranjem šaha razvija kod dece a doprinosi boljem logičkom mišljenju? Stvaranje kombinacija, tj. šahovskim rečnikom rečeno, kombinatorna igra svakako u ogromnoj meri ima značajnu ulogu. Svojevrsna imaginarnost, mašta, kreativnost, intuicija, kao elementi šahovske igre, i te kako doprinose boljem načinu razmišljanja, slobodi prilikom izbora rešenja, kao i u donošenju odluka. Upornost i istrajnost koje se od šahista traže u svakoj partiji takođe predstavljaju ogroman kvalitet, koji se može preslikati na nebrojano mnogo situacija u školskom rešavanju problema. Šah tu unapređuje koncentraciju i sposobnost za rešavanje problema. A ako se segmentu ove priče doda i životna filozofija da iz svake greške treba izvući pouku ili, kako bi šahisti rekli, da ko ne zna da gubi, ne zna ni da ceni pobede, onda se svakako mogu izvući zaključci zašto je šah koristan za učenike.

Kao malu zanimljivost navodim detalj da je još davne 1935. godine ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije preporučio uvođenje šaha u tadašnje javne škole. Danas u svetu preko 30 država ima šah zastupljen u školskim programima (Rusija, Kina, Španija, Engleska…). U Srbiji je šah uveden kao izborni predmet pre desetak godina, ali efekti te odluke su, nažalost, jako skromni.

Mnogobrojna sprovedena istraživanja u zemljama u kojima je šah u okviru obrazovnog sistema pokazuju da se umna sposobnost bolje i brže razvija kod dece koja igraju šah, nego kod dece koja nemaju ovu vrstu treninga uma. Uz to, ankete su pokazale da ta deca postižu i bolje rezultate u školi. Eksperti navode čak pet vrsta inteligencije koje šah razvija kod igrača: logičko-matematičku, lingvističku, prostornu, intrapersonalnu i interpersonalnu!

Umesto zaključka ili kao tema za razmišljanje

Šah je igra, ali i život. Od trenutka nastanka, pre više od 2.000 godina, pa do danas, zaokuplja ljudsku pažnju. Kao igra u kojoj sreća nije izražena u nekoj meri, već igra koja se oslanja na znanje i razmišljanje, definitivno može biti odlična osnova za razvoj logičkog mišljenja.

Naš legendarni velemajstor Svetozar Gligorić jednom je rekao:
„Šah je igra sa samim sobom“,
a velemajstor Tartakover:
„Uvek sam pomalo sažaljevao čoveka koji ne zna da igra šah… Jer šah, kao ljubav, kao muzika, ima moć da ljude čini srećnim.“

Igrajte šah!

 

Autor: Draško Beguš, rođen u Ćupriji 1970. godine, profesor matematike i informatike, zaposlen u Šabačkoj gimnaziji neprekidno od 1998. godine do danas, angažovan i u Savremenoj gimnaziji od ove školske godine. U periodu od 2007 do 2010. godine obavljao dužnost direktora Šabačke gimnazije. Gimnaziju završio u Kruševcu, a matematički fakultet u Beogradu.
Nosilac međunarodno priznate titule šahovskog majstora FIDE. Dobitnik priznanja Šahovskog saveza Srbije za unapređenje i razvoj šahovske igre među mladima. Oženjen, otac dvoje dece.

 

Literatura:

• www.mojpedijatar.co.rs/zasto-deca-treba-da -igraju-sah/
• www.novakdjokovicfoudatino.org/sr
• www.blic.rs/riznica/inspiracije
• PUT KA MAJSTORSTVU – Udžbenik saha za mlade (J. L. AVERBAH A. A. KOTOV M. M. JUDOVIC)