Iskustvo iz nastavničke prakse: esDnevnik i izazovi u nastavi

tokom vanrednog stanja

Počelo je vanredno stanje, a sa njim i promene u načinu rada škole. Svi smo dobili instrukcije da sa učenicima treba raditi na daljinu. Panika i nesigurnost javile su se kod mnogih jer nisu znali da li će umeti da se izbore sa novim načinom rada.

Nastavnici su pokušali da pronađu način koji bi im najviše odgovarao. Pretežno se koriste Viber, Email, neko koristi Google Classroom, Moodle, sajt škole, platformu Microsoft Teams. Nije lako prilagoditi se, ali trud je uvek prisutan. Sve je ovo novo za nastavnike koji inače ne koriste savremenu tehnologiju i veb-alate u nastavi. Sada su prinuđeni da se obuče za kratko vreme kako bi mogli da koriste neki od ovih softvera i alata. 

Pomoću obuka, samostalnog učenja i velikog truda uspevaju da se izbore sa novim zadatkom. Konstatno se postavljaju pitanja koliko zadavati, šta obrađivati, kako oceniti i vrednovati sav trud i rad učenika. Pojedini nastavnici idu iz krajnosti u krajnost, pa zadaju previše zadataka svaki dan, bojeći se da neće uspeti sve da završe do kraja školske godine. Drugi pak zadaju tek da se nešto uradi, ne vodeći računa koliko će stići da obrade. Veliki problem imaju, u stvari, nastavnici koji predaju osmom razredu. Treba obraditi sve do kraja i pripremiti učenike za onlajn-prijemni što je tek novina za celokupan obrazovni sistem. Znajući da je reč o poduhvatu koji može uticati na dalji tok školovanja učenika, nastavnici pokazuju ozbiljnu zabrinutost. Po svemu sudeći ona je i apsolutno opravdana.

Kod ostalih učenika najveća dilema je kako organizovati onlajn-provere znanja, znajući da u odeljenjima postoje učenici sa različitim digitalnim kompetencijama, ali i oni koji nemaju pristup internetu, računaru i obrazovnoj tehnologiji. Kod mlađih učenika proces provere znanja i praćenja napredovanja nije problem. Oni su još mali i sve ovo rade vrlo ozbiljno i disciplinovano. Kod starijih se postavlja pitanje koliko će provera biti realna. Nije lako ni nastavnicima ni učenicima. Roditelji su tu kao kontrola, ali je teret i odgovornost sada i na njima i to treba razumeti. Mnogi rade od kuće, imaju jedan kompjuter, a treba sve postići. Poslodavci traže jedno, nastavnici drugo, a mogućnosti nisu velike. 

Tu je i esDnevnik. Kako i šta upisivati? 

Instrukcije za esDnevnik su različite i stalno se menjaju. Od početka vanrednog stanja, neki su nastavnici počeli sa upisivanjem časova, neki nisu. Prilikom upisivanja se ne zna da li se beleži nadoknada časova zbog produženog raspusta ili ne. Časovi odeljenjske zajednice po mišljenju nekih treba da se upisuju jer su nastavnici stalno u kontaktu sa učenicima, dok se neki sa tim ne slažu.

Nastavnike remeti i prelaz sa formativnog na sumativno ocenjivanje. Tek tu nastaje zbrka. Fokus nije na dodatnim obavezama nastavnika, već na problemima u promeni rutine kod učenika. Kako oni tumače ove promene? Najveća dilema je i koji digitalni alat odabrati za ocenjivanje, gde i u kom obliku sačuvati sve učeničke radove. Mišljenja su različita i po ovom pitanju. Neki smatraju da ocene treba upisivati jer se sa učenicima radi i treba ih oceniti. Drugi su mišljenja da onlajn-ocene nisu relevantne, te da treba unositi aktivnosti koje na isti način mogu opisati rad učenika. Uglavnom, konačno rešenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je stiglo – prelazi se na sumativno ocenjivanje. Nastavnici u svojim pedagoškim sveskama uglavnom redovno vode evidenciju o tome ko i koliko radi, da li su učenici aktivni i na koji način, pa im i nije teško da ih ocenjuju. Svako od nastavnika zna svoje učenike.

Učenici u celoj ovoj situaciji mogu da izvuku samo korist. Mlađi učenici ovo smatraju kao igru. Rodili su se u doba kada je tehnologija napredovala, mnogi su se više igrali tabletima i mobilnim telefonima nego igračkama. Ovo je njima poznata teritorija. Stariji učenici lakše pristupaju zadacima jer su računar i aplikacije koje se upotrebljavaju nešto što oni znaju da koriste. Pravilan pristup izradi i realizaciji zadataka, istraživački rad, pisanje eseja predstavljaju nešto što će učenicima koristiti i kasnije u školovanju. Pitanje je samo koliko učenik hoće i želi da se potrudi da svoje obaveze završi na vreme i sa uspehom.

Poruka za sve zaposlene u obrazovanju

Učenje na daljinu, nekada nepoznanica u radu, sada dobija svoj pun oblik. Svakodnevno korišćenje platforme za učenje je jedan veoma složen proces koji zahteva vreme svakog od nas, nastavnika, roditelja i učenika. Priprema i realizacija časova sada ne traje samo jedan školski čas, već je to celodnevni rad tokom nedelje.

Želim svima uspešan proces vođenja onlajn-nastave i realizacije učenja na daljinu, uz preporuku da i nakon pandemije nastave da koriste digitalne alate, jer edukativna nastavna tehnologija i onlajn rad nisu više daleka budućnost, to je naša realnost i svaki nastavnik upravo SADA kreira trendove budućeg razvoja obrazovno-vaspitnog procesa.

 

Autor: Gordana Stanojević je učiteljica. Ona smatra da nastavnik nikada ne može da ostari, već da je uvek mlad, uz decu uz koju i on sam raste.

Trudi se da uvek bude u toku savremenih novosti u profesionalnom usavršavanju.

Njen cilj je da nauči decu kritičkom razmišljanju, da ih nauči da vole, neguju toleranciju i različitost. U slobodno vreme, Gordana čita i uređuje svoj blog.