Izazovi u realizaciji nastave na dva jezika
U većem broju evropskih obrazovnih sistema posebna pažnja u zvaničnim dokumentima poklanja se nastavi regionalnih jezika i jezika manjina. Odredbe koje se time bave mogu se uključiti i u nacionalne nastavne planove i programe, nacionalna dokumenta za ocenu ili ispite, kao i u regulative koje uređuju obaveze škole kako bi obezbedile mentorstvo na ovim jezicima.
U Srbiji se jezik manjine zvanično priznaje i može se koristiti u pravne i administrativne svrhe u bilo kojoj lokalnoj administrativnoj jedinici u kojoj manjina čini najmanje 15% ukupnog stanovništva.
Službeni jezici su obično jezici nastave. Međutim, jezici manjina mogu biti glavni jezici nastave u Vojvodini po mestima gde preovlađuju, o čemu govori i Izveštaj sekretarijata o nastavnim jezicima u AP Vojvodini. Opština Kovačica je primer multinacionalne i multijezičke sredine. Nastava u školama ove južnobanatske opštine vrši se dvojezično – na jezicima nacionalnih manjina i na srpskom jeziku. Tako se kroz pozitivan uticaj na kognitivni razvoj podstiče i osećaj interkulturalnosti kod učenika.
Kompetencije iz maternjeg jezika vide se i kao instrument priznavanja raznovrsnog jezičkog kapitala i vrednovanja kulturnog nasleđa. Očuvanjem jezika neguje se kultura i baštini tradicija jednog naroda.
Suživot velikog broja jezika jeste prednost, ali i izazov koji se prevashodno odslikava na obrazovanje i kvalifikacije nastavnika. Svi nastavnici mogu i moraju da nađu načine da približe materiju učenicima na njihovim maternjim jezicima. U tome moramo biti obazrivi jer utičemo na formiranje identiteta učenika. Izrada sadržaja koji je kulturno relevantan iziskuje više vremena i truda, ali nesumnjivo povećava zainteresovanost kod učenika, podstiče njihovu kreativnost i navodi ih da kritički razmišljaju.
Kako bi ovi učenici bili bogati u smislu jezičkog kapitala, njihovim nastavnicima je neophodna obuka kako da rade u višejezičnim učionicama. Nastavnici koji nastavu drže na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine moraju, pored kvalifikacija i kompentencija za svoj nastavni predmet, posedovati i visok nivo poznavanja kako srpskog jezika, tako i jezika nacionalne manjine na kome se predaje.
Ukoliko nastavnici žele da rade shodno vremenu u kome žive, potrebno je da budu i digitalno kompetentni na jeziku nacionalne manjine na kome predaju kako kvalitet nastave ne bi opao. Zbog nedostatka elektronskog udžbenika na određenom jeziku, nastavnici su prinuđeni da sami pronalaze adekvatan, egzaktan i kompetentan sajt, video-zapis, ili drugi audio-vizuelni izvor na jeziku manjina i da upućuju učenike na njega.
Nastavnici koji izvode nastavu dvojezično moraju biti svesni svoje uloge u široj šemi društvenih procesa. Njihov rad i rezultati imaju značajan uticaj na formiranje društvene svesti, stavova i mišljenja učenika i šire populacije, o čemu govori istraživanje Ljiljane Milivojević (2010) u radu „Deca i kultura u Srbiji”.
U doktorskoj disertaciji koja prati rad u dvojezičnoj nastavi na srpskom i mađarskom jeziku, autorka Margareta Bašaragin (2017) preporučuje da u dvojezičnim školama treba organizovati posebne oblike nastavnih sadržaja, strukture časa, govornog i pisanog materijala kako bi se vrednosti i ponašanja jezički uobličavali za potrebe rodnog identiteta.
Nastavnici koji rade u dvojezičnim školama uvek imaju izazov da održe visok stepen profesionalne, stručne i društvene odgovornosti.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine − nacionalne zajednice AP Vojvodine podržao je jednu evaluaciju nastavnika u dvojezičnim školama na teritoriji Vojvodine u cilju unapređivanja mogućnosti inoviranja vaspitno-obrazovnog rada. Istraživanje je ukazalo da je različitost učenika nešto na šta škole nisu pripremljene. Osim teškoća u razvoju i učenju, integraciju deteta u školsku i društvenu zajednicu može da oteža i jezičko-kulturna različitost. Posebno je značajno ukazivanje na potrebu prevazilaženja takvih teškoća u multikulturalnoj zajednici kakva je Vojvodina. Socijalnu i ekonomsku integraciju u zajednicu (socijalnu koheziju) mogu da olakšaju škola i lokalna zajednica koje su inkluzivne. Ukoliko se pojavi potreba za posebnim metodama rada sa decom čiji je maternji jezik neki drugi a ne srpski, nedostatak kadrova je dodatno otežavajući. Pomoć deci koja imaju poteškoća u učenju i socijalizaciji često treba da bude pružena na maternjem jeziku, jer je za istu decu upotreba još jednog jezika, sem maternjeg, problem koji teško mogu da savladaju.
Nastavnicima koji nastavu organizuju na jeziku nacionalnih manjina preporučujemo da pročitaju Izveštaj pripremljen od strane SCIENTER-a i Centra za obrazovne politike Srbije kako bi prevazišli prepreke sa kojima se mogu susresti prilikom rada u dvojezičnoj ustanovi. Izveštaj je usmeren na politiku i praksu u pripremi nastavnika za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, sa posebnim naglaskom na obrazovanje i stručno usavršavanje nastavnika.
Kako kaže stara kineska poslovica – znanje je bogatstvo koje svog vlasnika prati svuda. Pravo na kvalitetno obrazovanje još uvek nije u potpunosti jednako zadovoljeno za sve građane i treba dalje raditi na tome, prvenstveno kroz lični, profesionalni razvoj.
Kolegama koje nastavu izvode dvojezično savetujemo da neprestano rade na sebi. Pored kompetencija koje poseduju, da bi predavali svoj nastavni predmet, potrebno je da rade na usavršavanju jezika na kom organizuju nastavu kako bi i kod učenika podigli nivo jezičke kompetencije, naveli ih da kritički sagledavaju i razmišljaju na dva jezika. Svojim radom, istraživanjem, pronalaženjem dokumenata na adekvatnom jeziku svaki nastavnik ima mogućnost da primeni u svakodnevnoj nastavi savremene i efikasne metoda rada.
Nastava i učenje u heterogenom jezičkom kontekstu očito predstavljaju izazov kako za nastavnike, tako i za učenike. Jezički diverzitet pri upisu učenika takođe predstavlja jedan od velikih izazova za obrazovne sisteme. Potrebne su posebne mere kako bi se podržali učenici u ovladavanju jezikom nastave, ali i kao podrška nastavnicima u upravljanju višejezičnim i, u nekim slučajevima, multikulturalnim odeljenjima.
Literatura:
- Izveštaj sekretarijata o nastavnim jezicima u AP Vojvodini: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=1271;
- Margareta Bašaragin (2017). Interakcija roda, jezika i kulture u formiranju identiteta učenica osmog razreda osnovne škole u procesu dvojezične nastave u Vojvodini. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu (dostupno na: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/8478/Disertacija11177.pdf?sequence=1&isAllowed=y);
- Ljiljana Milivojević (2010). Deca i kultura u Srbiji. Deo magistarske teze „Deca i kultura u Srbiji – razvoj kulture za decu i omladinu: rezultati i potencijali”, Interdisciplinarne studije studijskog programa Kulturna politika i menadžment u kulturi na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (dostupno na: http://zaprokul.org.rs/pretraga/130_10.pdf);
- Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine − nacionalne zajednice AP Vojvodine (2018). Evaluacija efekata dvojezične nastave u Vojvodini (dostupno na: https://goo.gl/RoxLeL)
- Sunčica Macura-Milovanović, Ibolya Gera, Mirjana Kovačević (2009). Izveštaj: „Mapiranje politika i praksi za pripremu nastavnika za inkluzivno obrazovanje u kontekstu društvenih i kulturnih različitosti”, urađen na zahtev Evropske fondacije za obuku (European Training Foundation – ETF), koju sprovode SCIENTER i Centar za obrazovne politike Srbije (dostupno na: https://goo.gl/wu2TgB).
Autor: Branislav Tođer, profesor istorije Branislav Tođer diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je završio i master akademske studije. Trenutno radi u OŠ „Sveti Georgije” u Uzdinu i nastavu organizuje na srpskom i rumunskom jeziku. Branislav nastoji da u svakodnevnoj nastavi primeni savremene i efikasne metode rada kako bi učenicima približio istorijske događaje, a oni lakše razumeli istorijske procese. Insistira na interaktivnoj atmosferi, pomoću pitalica, mozgalica provocira učenike da razmišljaju kako bi ponudili kreativne odgovore. Koristeći IKT tehnologiju u nastavi, učenicima istoriju čini zanimljivom, zabavnom i korisnom. Slobodno vreme koristi za putovanja, knjige ili posete nekom sportskom događaju.