English
Kako da motivišete svoje učenike?
U motivisanju je važno koje tehnike učenja koristite, ali nikako manje važan nije odnos koji sa učenicima gradite. Ukoliko svoje centralno mesto u učionici zamenite sa učenicima, svakako ćete uočiti napredak. Učenje bazirano na istraživanju je mnogo inspirativnije učenicima, budući da ih stavlja u sam centar nastavnog procesa.
Učenici u vama traže pozitivan uzor. Oni nisu ni vaši prijatelji ni vaša deca. Najbolji odnos sa njima ćete izgraditi ako sami budete pružali primer uzornog ponašanja koje od njih zahtevate. To se odnosi na komunikaciju u učionici, ali i putem imejla.
Svi učenici zaslužuju da se prema njima odnosite sa dužnim poštovanjem. Izdvojte vreme da ih saslušate ukoliko imaju neki problem. I minut vašeg vremena za njih znači mnogo.
Učenike oslovljavajte po imenu i koristite „molim”, „hvala” i „izvinite” kad god je to moguće. Kada se usredsređujete na njihovo loše vladanje, koristite ljubazne reči i ljubazne napomene, čak i ako ste ljuti. Vaša ljubazna komunikacija pokazuje učenicima da ih poštujete. Takođe je bitno i da blagovremeno odgovarate na telefonske pozive, pitanja i žalbe.
Za uspešan nastavnički posao potrebna su 4K:
- kolaboracija,
- komunikacija,
- kritičko mišljenje i
- kreativnost.
Pored toga, neophodne su i dve ljubavi: ljubav prema predmetu koji predajete i ljubav prema učenicima. Posvećenost poslu i ljubav prema učenicima su snažna motivaciona sredstva.
Važan je plan rada, važna je i efikasna upotreba modernih tehnologija, ali ono čega će se učenici sećati kad budu završili školu ste vi. Sećaće se da ste naučili njihova imena u prvih nekoliko dana, da ste ih pitali na hodniku kako su, da ste posećivali njihove koncerte i sportske utakmice, ukratko – da ste pokazali iskreno interesovanje i brigu za njih.
Pamtiće da ste bili iskreni, da ste umeli da se smejete zajedno sa njima, ali da ste umeli da se našalite i na svoj račun. Pamtiće da ste bili čovek i da ste u njima videli pre svega ljude.
I sećaće se da im veća motivacija nikada nije bila potrebna.
Autor članka: Doc. dr Biljana Ćirić
Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je bila angažovana u izvođenju časova vežbi iz predmeta Književnost od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Oblasti njenog istraživanja su savremena drama, raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Njen trenutni angažman vezan je za Institut za moderno obrazovanje i Fakultet savremenih umetnosti u Beogradu.
