Kliring i neurolingvističko programiranje – mogućnosti primene u obrazovnom radu

 

Jasno je da većina ljudi danas traga za mogućnostima da unapredi kvalitet sopstvenog života u svim njegovim aspektima – porodičnom, poslovnom i partnerskom. Međutim, oni neretko ne pronalaze način da ostvare svoje ciljeve i bolju komunikaciju u svom okruženju. Razlozi što je to tako proističu iz činjenice da je ustaljene životne navike teško promeniti i brzo zameniti novima. Ipak, promene su moguće ukoliko za to postoji prava metodologija. Poznati naučnik Albert Ajnštajn rekao je da se problem ne može rešiti u istom stanju uma na kojem je nastao. Ipak, rešenja često tražimo u domenu nama već poznatog i postojećeg i na već poznate i postojeće načine, koji ne donose nove rezultate.

Postoje, međutim, razne metodologije koje mogu biti veoma korisne za to da ljudi osveste sopstvene obrasce razmišljanja i komuniciranja sa drugima, te svesnije ovladaju ovim procesima, što će rezultirati boljim razumevanjem sebe samih i svoje okoline. Istočnjačka mudrost kaže da čovek koji s pažnjom aranžira buket cveća istovremeno uređuje i sopstveni um, ali i um onoga ko sve to posmatra. Pažnja je značajna oblast našeg života, i poslovnog i privatnog, a koliko je važna očigledno je tek kada je negde „izgubimo“. 

Pažnja je svakako najznačajniji element svake komunikacije među ljudima, a često je to aspekt koji bi se mogao poboljšati. Naime, neuronaučnici ističu da nas pažnja povezuje sa svetom u nama i oko nas – voljno sređivanje našeg iskustva, vlastitih misli i osećaja zavisi upravo od ove sposobnosti. To znači da će način na koji usmeravamo svoju pažnju odrediti ono što vidimo, a potom i kako reagujemo. Da li je zaista potrebno posebno isticati koliko je pažnja važna za rad sa decom i mladima, bilo u učionici, bilo van nje?

„Tamo gde je naša pažnja, ide i naša energija”, ističu mnogi psihološki pristupi, a potvrđuju razne naučne studije. Ipak, naša pažnja je često ometena. Ključni u ometanju su čulni i emocionalni faktori. U prvom slučaju ne možemo da se fokusiramo jer nam je pažnja suviše „spolja”. Neki porede um s majmunčićem koji neprestano skače s drveta na drvo. Druga mogućnost je da smo suviše „unutra”: ne umemo da prigušimo unutrašnji monolog ili jak emocionalni naboj određuje našu interpretaciju trenutka u kojem se nalazimo. Naravno, tu su i preopterećenost, stres, neispavanost, loše navike i slično. Filozof Vilijam Džejms (William James), jedan od pionira psihologije, u svojoj knjizi „Razgovori s nastavnicima” eksplicitno je govorio o voljnom održavanju pažnje. On je verovao da bi obrazovni sistem koji bi učio đake da svojevoljno održe pažnju bio najbolji. Poslednjih godina u svetu postoje programi koji podučavaju ovoj veštini, ali i kod nas postoje specijalizovani treninzi kojima se pomeraju granice koncentracije i volje. Ovo je važno budući da pažnja upravlja našim emocijama. Stoga je značajno znati da postoji mogućnost da odrasli i deca nauče praktične manevre kako da im to bude korisno u svakodnevnom životu. Svesno održavanje pažnje prerasta u snagu volje i samodisciplinu, a one su izuzetno značajne za uspešno suočavanje sa životnim izazovima.

Jedna od praktičnih škola s razvijenim metodama za vežbanje pažnje, podjednako „unutrašnje” kao i „spoljašnje”, jeste kliring (engl. mindclearing). Praktičan rad na podizanju sopstvenih kapaciteta za pažnju je ovde u funkciji boljeg razumevanja vlastitih mentalnih i emocionalnih obrazaca, kao i bolje komunikacije sa drugima. Bolja pažnja rezultira razvijanjem individualne samosvesti ili, ukoliko je reč o timu, grupne. To podrazumeva dovođenje u ravnotežu fokusa na zadatak i fokusa na međuljudske odnose, a primenjivo je na sve vrste rukovođenja i podučavanja – bilo da to čine učitelji, menadžeri ili roditelji. Danas sposobnost pažnje i mogućnosti njenog unapređenja proučavaju i u različitim naučnim disciplinama. Posebno je primećeno da doba tehnologije ostavlja posledice na sposobnosti koncentracije, pamćenja i učenja (v. knjigu „Plitko” Nikolasa Kara). Danijel Goleman (Daniel Goleman), autor mnogih knjiga iz domena psihosocijalnih veština, u delu pod imenom „Fokusiranost” ukazuje na činjenicu da današnja deca odrastaju u novoj stvarnosti, u kojoj se više prilagođavaju mašinama, a manje ljudima. 

Pošto mentalne, emocionalne i socijalne strukture dečjeg mozga uče iz kontakata koje dete ostvaruje tokom dana, mnogo provedenog vremena za ekranom rezultira drugačije formiranim strukturama u mozgu. Ništa nije drugačije ni s odraslima, jer se i njihove kognitivne navike menjaju pod uticajem raznih uređaja. Zbog toga je metod kliringa značajan za osvešćivanje sopstvenih unutrašnjih procesa i interakcije sa svetom. Tehnike i metode kliringa otvaraju potpuno novu perspektivu u oblasti komunikacije i međuljudskih odnosa, koji u obrazovnom radu imaju veoma značajnu ulogu, jer u procesu prenošenja znanja, veština, stavova i umeća dobar međuljudski odnos otvara sve ostale kanale komunikacije i kreira okruženje za razumevanje, na kome se zasniva svaki proces učenja. Ukoliko toga u većoj meri nema, saznajni proces je otežan, a otvorene su mogućnosti za razne nesporazume i konflikte. Poznavanje nekih metoda neurolingvističkog programiranja (NLP) u obrazovnom procesu može pomoći boljim ishodima i rezultatima nastave i učenja. Faktor pažnje je i ovde presudan, jer je ona ključ uspešne i otvorene komunikacije. Ukoliko naučimo da oslobodimo sopstvenu pažnju za svog sagovornika, bez pretpostavljanja i interpretiranja njegovog ponašanja, a sa željom da ostvarimo što bolje ishode saradnje, rezultati mogu biti izuzetni.

Pre nego što zahtevamo od drugih da nas razumeju, pokušajmo da razumemo mi njih. Sledi primer iz prakse primene NLP tehnike na razumevanje pozicije učenika koji je imao loše rezultate iz predmeta Logika, koji sam tada predavala. Isti učenik je iz mnogih drugih predmeta imao dobre ocene i nije imao poteškoće s razumevanjem materijala. Primenjujući vođenu komunikaciju, od njega sam saznala da voli da uči biologiju, iz koje je odličan, zato što je slikovita i konkretna (a u mom udžbeniku iz logike, koja je apstraktna nauka, nije bilo nijednog crteža!). Njegovo uverenje bilo je da je biologija značajna zato što mu pomaže da razume svet (dakle, nije uvideo smisao logike u otkrivanju sveta, ostala mu je suviše apstraktna), identifikovao se sa Žakom Kustoom i ljudima bliskim prirodi i živom svetu (nije mogao da se identifikuje ni sa čim iz logike). Dakle, učenik je bio spreman da podeli informacije o sopstvenoj motivaciji i percepciji sveta, na čijoj mapi logika nije imala mesta jer nije kodirana na njemu čitljiv način. Rešenje za slabu ocenu iz logike proizašlo je iz holističkog pristupa učeniku: uvažen je njegov perceptivni sistem, te su mu postepeno „otvarana čula” za apstraktnije teme korišćenjem primera i analogija upravo iz sveta biologije, koji je njemu blizak i poznat.

Iz holističkog pristupa upravo i potiče ideja da se svi životni procesi mogu podvesti pod temu komunikacije, jer, na primer, ni rasta biljaka ne bi bilo bez njihove „komunikacije” sa vodom, svetlošću i zemljištem. Komunikacija ostaje, isto tako, u centru ličnog i profesionalnog rasta i razvoja, kako dece i mladih tako i odraslih ljudi. Na njoj se može uspešno raditi i ona se može osvešćivati i unapređivati. Čovek se može i mora obrazovati i kultivisati.

 

Izvori: 

1. Goleman, D. Destruktivne emocije, naučni dijalog s dalaj-lamom. Beograd, Geopoetika, 2004.
2. Goleman, D. Socijalna inteligencija. Beograd, Geopoetika, 2007. 
3. Goleman, D. Fokusiranost, neprimetni pokretač izvrsnosti. Beograd, Geopoetika, 2015.
4. Kar, NN. Plitko. Zagreb, Naklada Jesenski i Turk, 2011. 
5. Stanojević-Vitaliano, G. Neurolingvističko programiranje: Integrativni model stanja svesti. Svest – naučni izazov 21. veka, zbornik radova, Beograd, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, 1996.
6. James, W. The Varieties of Religious Experience – a Study of Human Nature (NEW York: First modern Library Education, 1902.
7. James, W. Principles of Psychology. Cambridge, MA Harvard University Press. 1980.
8. Whieldon, A. Mind Clearing; A Key to Mindfulness Mastery. Jessica Kingsley Publishers, 2013. 

 

 

Gordana Medić-Simić je diplomirani filozof i master inženjer organizacionih nauka. Doktorske studije upisala je 2014/2015. godine, na smeru Istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologije pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu, a 2019. prijavljena je i odobrena tema doktorske disertacije „Matematičko modelovanje i principi estetike u teoriji upravljanja vaspitno-obrazovnim rizicima”. Od 2018. zaposlena je u gimnaziji „Patrijarh Pavle” kao nastavnik izbornih predmeta Religije i civilizacije, Jezik, mediji i kultura i Obrazovanje za održivi razvoj. Radi i kao autor i urednik (onlajn) naučnog magazina „Galaksija”. Tokom svog bogatog radnog iskustva održala je seriju javnih predavanja u organizaciji centara za lični razvoj „Lepo mi je” i „Duhovni doručak”. Radila je kao koautor i voditelj psihološko-edukativne dnevne emisije „Kauč” na Ženska TV-u. Od 2016. predavala je nastavu filozofije u Privatnoj gimnaziji „Milena Pavlović Barili”, filozofiju u Prvoj sportskoj košarkaškoj gimnaziji, sociologiju u nekadašnjoj XV beogradskoj gimnaziji, nastavu građanskog vaspitanja u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu i bila nastavnik filozofije, logike i građanskog vaspitanja u Opštoj gimnaziji „Milutin Milannković”. Gordana je od 2014. bila i kolumnista mesečnog časopisa „Živeti zdravije”, a u Agenciji „Dijada” trener u oblasti razvoja ljudskih potencijala. Od 2014. godine u IPEK centru radila je na projektima treninga i razvoja ljudskih resursa. U Društvu srpsko-iranskog prijateljstva bila je generalni sekretar i PR u organizaciji specijalnih događaja. Od 2003. do 2005. radila je u Dnevnom listu „Balkan” i bila novinar i honorarni saradnik nedeljnika „Vreme” i „Evropa”.Za sebe kaže da je radoznala, kreativna i visoko motivisana osoba s velikim iskustvom u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja. U dosadašnjoj karijeri razvila je sposobnosti i znanja potrebna za niz profesija koje podrazumevaju saradnju s različitim ljudima u specifičnim poslovnim okruženjima. Duboko veruje u obrazovanje čiji su ciljevi celokupan razvoj čoveka i aktivacija mentalnih, emocionalnih, telesnih i duhovnih potencijala. Od toga ćemo dobrobit imati svi – kako mi sami tako i zajednica u kojoj živimo i naše šire okruženje, što podrazumeva i biosferu, čiji smo deo.