Ko bira fakultet: ja ili ti?

   Ko bira fakultet: ja ili ti?

Birajući fakultet koji će upisati, mlada osoba na neki način bira i svoj životni put. Odrediti taj put sa 18 godina nije jednostavno, ni lako. Pri tom izboru, mladoj osobi mogu pomoći drugi, a najčešće su to roditelji.

Roditelji po prirodi stvari utiču više nego nastavnici ili savetnici za profesionalnu orijentaciju, pa čak i prijatelji, i to povećava njihovu odgovornost. Njihova uloga se ogleda u praćenju deteta kroz njegova interesovanja, podsticanje na razvoj i usavršavanje u oblastima koje ih zanimaju, preko formalnog i neformalnog obrazovanja, pa sve do izbora zanimanja, tj. upisa fakulteta.

Zbog toga je veoma važno da su roditelji upoznati sa načinom na koji svom detetu mogu pružiti podršku. Za decu je takođe važno da osete zalaganje roditelja, njihovu pažnju i spremnost roditelja da saslušaju ideje i predloge. Pri svemu tome potrebno je da roditelji oslobode dete pritiska i da zajedničkim radom dođu do najbolje odluke za dete.

Roditelji bi trebalo da prate svoje dete od detinjstva, da posmatraju šta ga zanima, čemu teži, šta ga raduje, pa da u tom pravcu usmeravaju i podržavaju dete. O dečjim interesovanjima treba razgovarati i sa detetom. Kod neke dece se vrlo rano prepoznaju interesovanja, lako im je da prate svoje želje i da odaberu škole koje žele da završe. Za razliku od njih, postoje deca koja se teže opredeljuju i njima je potrebno dati mnogo više pažnje i ohrabrenja kako bi se motivisala i podstakla za profesionalna ostvarenja.

Po istraživanjima koja su se bavila interesovanjima deteta, postoje sledeći nivoi interesovanja ličnosti:

– Odsustvo profesionalnih interesovanja, koje karakterišu uglavnom ujednačen motiv postignuća ličnosti za različite oblasti i prosečne       sposobnosti. Pojedinci sa odsustvom profesionalnih interesovanja uglavnom se ne mogu svrstati među darovite;

– Nediferencirana profesionalna interesovanja se javljaju kao posledica uzrasnih karakteristika dece u pubertetu i adolescenciji, tj. usled  nezrelosti njihove ličnosti i neoformljenog ličnog identiteta. Posledica nedovoljnog poznavanja sebe jeste pojava niza različitih interesovanja u vezi sa željenim uspesima, često praćenih nerealnom procenom sopstvenih mogućnosti;

– Diferencirana i definisana profesionalna interesovanja nastaju kada pojedinac upozna sebe i svoje mogućnosti i uskladi ih sa profesionalnim željama. Tada možemo govoriti o realnim ostvarenjima profesionalnih interesovanja i o samoaktualizaciji darovitosti. Takvi pojedinci otkrivaju svoje sposobnosti za određenu vrstu aktivnosti, usmeravaju svoju energiju i razvijaju inicijativnost u toj oblasti i, najzad, ispoljavaju potencijal za stvaralaštvo unutar te delatnosti.

Sa svakom od ovih ličnosti se može raditi i menjati je nabolje, a to zavisi i od toga u kakvoj porodici se dete rodilo i koji tip roditelja je dominantan.

– Autokratski tip roditelja sam donosi odluku o izboru zanimanja deteta, bez saradnje sa detetom, sa ostalim članovima porodice i drugima van nje. Roditelj se ponaša preterano zaštitnički i uveren je da čini sve za svoje dete, radi njegove profesionalne budućnosti.

– Demokratski tip roditelja stimuliše profesionalni razvoj deteta i relativnu samostalnost u izboru zanimanja.

– Liberalni tip prepušta profesionalni razvoj i izbor zanimanja deteta stihiji, ne usmerava ove procese i ne meša se u život deteta. Ovakav tip roditelja može dovesti do apatije i poremećaja u profesionalnom, kao i u drugim aspektima razvoja.

Analizirajući ova tri tipa roditelja, može se zaključiti da je najbolje pratiti psihofizički razvoj deteta i njegova profesionalna interesovanja.

Deci je potrebna pomoć roditelja za izbor zanimanja, pri čemu roditelji mogu da prave greške projektujući svoje neostvarene profesionalne želje na svoje dete, ne vodeći računa o njihovim interesovanjima i sposobnostima (autokratski tip). Stoga je potrebna određena edukacija roditelja za donošenje odluke o izboru zanimanja. Nije dobar ni liberalni tip, koji znači skinuti sa sebe odgovornost.

Zbog toga je važno tokom odrastanja ne prevideti nijednu razvojnu fazu deteta. Koliko god da je roditelj zaokupljen poslom ili okupiran problemima, mora shvatiti da je vaspitanje složen i odgovoran rad, dužnost i obaveza. Dete je nemoćno, ono nema ni znanja, ni životnog iskustva da bi znalo šta je najbolje za njega. Roditelj je tu da pomogne detetu da otkrije šta ga zanima i šta je za njega najbolje.

Priprema za izbor fakulteta, pa time i zanimanja, dugotrajan je proces. Važno je dete tokom odrastanja učiti radnim navikama i pozitivnom pristupu poslu. Treba odabrati fakultet koji se čini najprimerenijim i najprivlačnijim s obzirom na sklonosti, interesovanja i veštine koje dete poseduje, ali i imati na umu kasniju mogućnost zapošljavanja.

Reference:

• Gajić, O., Lungulov, B., Pižurica, Lj. (2008). Porodica kao činilac podsticanja darovitosti i izbora zanimanja
• Joksimović Z., Joksimović Z. (2007). Uloga osnovne škole u izboru zanimanja, Novi Sad: NORMA

Autor: Aleksandra Karadžić je komunikolog. Studirala je opštu književnost i odnose s javnošću. Radila je kao asistent i organizator velikog broja događaja, a ima i dugogodišnje iskustvo u radu sa decom. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje.