Kreativna učionica
Aktivna škola je usmerena na dete i ističe da „ne postoji jednaka nastava za nejednake učenike”. Ta misao me vodi kada osmišljavam i organizujem nastavne i vannastavne aktivnosti, pri čemu motivišem i podstičem svoje đake na sticanje novih znanja, umenja i veština.
Metodama inovativnog i kreativnog učenja učenici se misaono aktiviraju, pri čemu se menja i njihov položaj kao subjekata nastave, što je imperativ našeg školstva. Svakog svog učenika posmatram kao potencijalno darovitog, otkrivam njegove individualne razlike i potrebe, te prilagođavam nastavu i uvažavam njegove mogućnosti. Pobornik sam i ljubitelj projekatske nastave, čijom implementacijom realizujem istraživačke i kreativne radionice, na kojima se razvijaju stvaralaštvo učenika, njihova originalnost i kognitivni procesi. Sa aspekta funkcionalnosti bitne karakteristike nastavnog procesa su razmenjivanje iskustava, mnoštvo ideja i holističko razmišljanje.
U kreativnoj učionici dominantne su praktične, radne, manuelne i ekspresivne metode rada, kao i socijalne, koje podstiču kooperativnost u radu. Ako se poštuje jedinstvenost svakog učenika, kod svakog od njih razvija se doživljaj vlastite vrednosti, a motivacija za učenje postaje unutrašnja i lična.
Osnovna poenta radionica jeste strukturiran scenario kojim se putem konkretnih zahteva usmerava lično angažovanje dece. Cilj sadržaja scenarija je da isprovocira lični doživljaj, kako bi se došlo do kreativne ekspresije i saznanja. Rad u radionicama podstiče radoznalost i doprinosi kvalitetu učenja i života i razvoju intelektualnih kapaciteta. Kroz generisanje novih ideja neguje se inventivnost učenika, što pospešuje divergentno mišljenje i usmerenost ka novim doživljajima i iskustvima.
Svaka dobro organizovana i kreativna radionica omogućava da svi učenici učestvuju, i razvijaju veštine timskog rada i saradnje kroz interaktivno i iskustveno učenje. Trudim se da moji učenici dobijaju nove uloge tokom ovih aktivnosti i da shvate značaj i mogućnosti njihove primene. Moji mali saradnici postaju moji ravnopravni planeri, dizajneri, inicijatori, istraživači i kreatori na času. Njihove sugestije uvažavam ako su opravdane i smislene. U našoj stvaraonici oživljeno je i realizovano mnoštvo projekata koji razvijaju i neguju ljubav prema umetnosti, bogatstvu različitosti, ekologiji i kulturnom nasleđu. Kroz ovakve aktivnosti otkrivam kod dece kreativnost i talente i usmeravam ih na viši nivo napredovanja.
Bitnu ulogu u formiranju temelja kreativne ličnosti igra priroda interakcije nastavnika sa učenicima. Interpersonalna komunikacija koja promoviše optimalan razvoj kreativnosti treba da ima prirodu pomoći i podrške. Ali, najvažnije je da sam nastavnik mora biti kreativan, tj. imati visok kreativni potencijal, koji će razvijati i vešto koristiti.
Učim svoje đake da kreativna osoba nije motivisana željom da pobedi, već željom da nešto postigne. Da bi se u tome uspelo, potrebni su timski rad i zajedništvo kao važni pokretači i pokazatelji uspešnosti svakog projekta. Na taj način poboljšava se i obogaćuje partnerski odnos učenika i nastavnika, kao i funkcionalnost u komunikaciji svih učesnika.
Učim svoje đake empatičnosti, pozitivnom i konstruktivnom sagledavanju, analiziranju i kritikovanju ponašanja, ali i samokritici. Stvaram pozitivnu atmosferu za učenje i razvoj, jer, kao što kaže DŽ. Hjuston: „Deca mogu naučiti skoro sve, ako su u prilici da probaju, dodirnu, čuju, vide i osete informacije.”
Izvori:
- Vilotijević, M. (2000). Didaktika 1, 2. Beograd: Učiteljski fakultet.
- Ivić, I. i Pešikan, A. (2001). Aktivno učenje. Beograd: Institut za psihologiju.
- Suzić, N. (1995). Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi. Banja Luka.
Tatjana Romanov, profesor razredne nastave, specijalista metodike nastave prirode i društva i pedagoški savetnik. Radi 25 godina kao učitelj u Osnovnoj školi „Sveti Georgije” u Uzdinu (opština Kovačica), koja broji 150 đaka, a nastava se izvodi dvojezično, na srpskom i rumunskom kao maternjem jeziku. Uže stručne oblasti kojima se bavi su akciona istraživanja, metodika nastave prirode i društva, inovativne vrste nastave i mogućnosti primene aktivnih metoda u nastavnom procesu. Dobitnik je nagrade za najboljeg edukatora Srbije za 2017. godinu, koju dodeljuje Udruženje „Živojin Mišić”, i pokrajinskog Priznanja „Dr Đorđe Natošević“ za 2018. godinu za izuzetne rezultate u obrazovnovaspitnom radu. Koautor je priručnika za učitelje „Svet oko nas” (za 2. razred), „Priroda i društvo” (za 3. i 4. razred), „Testovi znanja iz prirode i društva” (za 3. i 4. razred) i e-udžbenika „Priroda i društvo” (za 4. razred), u izdanju izdavačke kuće „Logos”. Autor je dvadeset radova koji su objavljeni u časopisima i publikacijama i prezenter petnaest primera dobre prakse na Saborima učitelja Republike Srbije, Metodičkim danima učitelja u Novom Sadu i stručnim tribinama Udruženja zrenjaninskih učitelja.
Moto:
Uspešna nastava zavisi od učiteljske veštine, sposobnosti, želje i motivacije, a prevashodno od uloženog truda i kreativnosti u pripremanju časova. Jedino na taj način uspećemo da negujemo i podstičemo svoj profesionalni ugled. Zato često citira reči Duška Radovića:
„Ne smemo dozvoliti da nam škole ostare
i da nam se, pre vremena, umore prosvetni radnici,
jer deca treba da dolaze u školu svoje,
a ne naše mladosti.”