English
LINK strategija obrazovanja nije mogla da dođe u boljem
trenutku
O upravo usvojenoj LINK strategiji obrazovanja razgovarali smo sa dr Svetlanom Belić Malinić, akademskom direktorkom Instituta za moderno obrazovanje i doskorašnjom direktorkom Savremene gimnazije i International Schoola, koja se bavi obrazovnim politikama i inovacijama u kompaniji LINKgroup. Ona je imala tu čast da je Pearson, jedna od najcenjenijih i najvećih obrazovnih ustanova na svetu, proglasi drugom na prestižnom takmičenju za najboljeg nastavnika 21. veka, u konkurenciji od 8.700 nastavnika iz čitavog sveta, osvojivši nagradu za inovativan i originalan pristup radu sa decom, koji je opisala u svom naučnom radu.
Pandemija koronavirusa stavila je na test obrazovne sisteme širom sveta, usled čega su neke od najvažnijih svetskih institucija koje se bave obrazovanjem počele da daju smernice za sprovođenje nastavnih procesa. U kojoj meri LINK strategija obrazovanja, koja je upravo usvojena, prati takve smernice i kolika je njena važnost u ovom trenutku kada su se ponovo intenzivirale školske aktivnosti u Srbiji?
Tačno je da je globalno obrazovanje na velikom testu. To vidimo na primerima brojnih država i njihovih prosvetnih sistema. Različite mere sprovode se u različitim okolnostima. Nije isto ako ste učenik ili nastavnik u Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji ili Kini. Svako je pokazao svoje specifične reakcije i uveo konkretna pravila kako bi se omogućio život škole u uslovima globalne pandemije. Tako da u ovom trenutku ne postoji ujedinjujući obrazovni standard za ceo svet, nego imamo dosta eksperimenata.
Međutim, Institut za moderno obrazovanje (IMO) uspeo je da pronađe jedno, slobodno mogu reći, sigurno rešenje za Srbiju, koje ne samo da zadovoljava sve kriterijume u ovoj situaciji nego je okrenuto ka budućnosti. Upravo usvojenu LINK strategiju obrazovanja IMO je kreirao prateći najnovije smernice koje je objavilo Odeljenje za međunarodne ispite Univerziteta u Kembridžu, kombinujući ih sa savremenim praksama koje imamo u finskom i singapurskom obrazovnom sistemu, a koje su više nego preporučljive u ovom trenutku jer se tiču rada u onlajn-okruženju i podrazumevaju obrazovne inovacije. S druge strane, logično je bilo da se ima u vidu i ovdašnji kontekst i dosadašnje dvodecenijsko iskustvo u inovativnoj nastavničkoj praksi obrazovnih ustanova čiji je osnivač LINKgroup.
Na osnovu čega možemo reći da je strategija sigurno rešenje i za sadašnji trenutak i za budućnost?
Najpre, treba reći da usvojena strategija sa svojim smernicama ne bi trebalo da bude shvaćena kao kritika postojećeg rada školstva koji se odvija prema preporukama Ministarstva prosvete. Ali možemo reći da ona podrazumeva niz predloga, konstruktivnih dopuna i inovativnih praksi koji su, takođe, u skladu sa preporukama Evropske unije, pri čemu prate i najnovije tendencije verovatno jednog od najvećih inovatora obrazovanju u svetu – Univerziteta u Kembridžu.
U tom smislu, trebalo bi da nastavni proces, na osnovu LINK strategije, pre svega bude prilagođen učenicima koji su nesumnjivo prošli kroz vrlo traumatičan period. Pored toga što su učenici i njihovi roditelji pozvani da se pridržavaju novih mera i rutine, ono što je potrebno organizovati jesu specifične nastavne i vannastavne aktivnosti koje prate koncept socijalno-emotivnog učenja.
Tako je, mimo planirane nastave, potrebno organizovati specifične radionice koje se bave navikavanjem na nove okolnosti i prevazilaženjem trauma. To su razgovori kroz koje se uči o sadašnjem trenutku, daju se objašnjenja i naglašavaju aspekti prevencije budućih problema. S druge strane, u učionicama je potrebno vremenski prilagoditi nastavu na bazi proverenih istraživanja, i to ne samo u smislu skraćivanja broja časova kako se učenici ne bi dugo zadržavali u učionici već i toga kada čas uopšte treba da počne. Mozak učenika trećeg razreda osnovne škole i jednog srednjoškolca na biološkom nivou ne funkcioniše isto, odnosno nema isti cirkadijalni ritam. Postoje jasne smernice u vezi s tim i u svetu već postoje vrlo uspešna rešenja koja su dala odlične rezultate: naime, učenici zbog toga što je nastava usklađena sa njihovim biološkim ritmom mnogo efikasnije rešavaju zadatke i lakše izlaze na kraj sa obavezama.
Ali to su samo neki od elemenata strategije koja je zaista obuhvatna i detaljna. Postoji čitav niz elemenata koji su u skladu sa „future ready” konceptom učenja. Tako strategija ima posebne smernice za unapređenje onlajn-nastave, dopune nastavničkih praksi u smislu novih stručnih saradnika, kreativnih rešenja koja olakšavaju proces usvajanja znanja i čine celokupan sistem neuporedivo interaktivnijim.
U kojoj meri se novi svetski standard koji se tiče socijalno-emotivnog učenja odnosi na onlajn-okruženje i šta je, u tom smislu, inovacija u nastavi?
Strategija na više nivoa implementira pomenuti standard, a posebno u onlajn-okruženju. Recimo, u nastavu se direktno uvode pedagozi ili psiholozi kao podrška inovacijama. Oni su tu da obezbede da nivo nastave bude u skladu sa ličnim razvojem i karakterom učenika – što je vrlo savremena praksa. Imamo priliku da posmatramo finski i singapurski model, gde je upravo ovakva psihološka analiza nastave važna, a glavni cilj je da se podrži sveobuhvatan razvoj deteta.
Psiholozi ili pedagozi mogu da znatno pospeše motivaciju učenika i da zajedno sa nastavnicima naprave neverovatno zanimljive stvari, odnosno da učine programe i naučno kompetentnim, ali i psihološki prilagođenim naravi, afinitetima, uzrastu i ličnom stavu učenika. Tako da možemo reći da strategija potencira lični razvoj učenika i građenje karaktera, što je preduslov za kvalitetan akademski napredak.
Istovremeno, i sami nastavnici, kao nosioci pozitivnih promena, imaju priliku da napreduju i da imaju internu evaluaciju. Tradicionalno se evaluacija percipira kao negativna, ali ovde su teze zamenjene: evaluacija predstavlja afirmativan pristup u prepoznavanju potencijala i sposobnosti nastavnika da svoju pedagogiju učini još boljom i kreativnijom. Svi korišćeni materijali i pristupi se preispituju i neprekidno unapređuju kroz sugestije i primere dobre prakse, pa je ova inovacija prilika za profesionalni razvoj nastavnika, ali i za unapređenje nastave generalno.
Onlajn-okruženje danas postaje polje na kojem mnogo treba raditi i to je budući izazov školstva koje uglavnom nije modernizovano. Srećom, imamo dostupno dvodecenijsko iskustvo obrazovnih ustanova čiji je osnivač LINKgroup, a koje donosi inovativne nastavničke prakse, gde se posebno izdvaja Distance Learning (DL) platforma, koja je danas u mogućnosti da zameni nastavu u klasičnoj učionici, pa i da je prevaziđe na mnogo načina. I to je vrlo važan segment strategije.
DL platforma je intuitivna, efikasna i daje odlične rezultate, a planiramo i da u nju integrišemo principe veštačke inteligencije. Ona može da pruži sve informacije učenicima, nastavnicima i roditeljima – sinhrono i asinhrono. Putem nje svi mogu biti obaveštavani o radnim obavezama, rokovima, novim informacijama u najkraćem roku, tako što koriste svoje laptopove i računare, ali i pametne telefone i tablet uređaje, iOS i Android aplikacije. LINKgroup Distance Learning System (LINK DLS) danas je praktično najsavremeniji sistem za učenje na daljinu u Srbiji, ako ne i šire. Razvijan je prema standardima vodećih svetskih univerziteta i pomoću njega se nastava odvija u tehnološki naprednom kontekstu. Nije potrebno objašnjavati koliko je to važno u sadašnjem trenutku, kada nastava ne sme da stane. A u slučaju da, zbog korone, bude onemogućen ulazak u zgradu škole, DL platforma bez ikakvih problema može da prevaziđe taj problem i svede gubitke nastave na minimum.
Sa svim ovim smernicama i gotovim rešenjima, LINK strategija obrazovanja nije mogla da dođe u boljem trenutku. S druge strane, ona postavlja ozbiljno visoke standarde pa se visoko kotira u svojevrsnom nadmetanju za što bolje obrazovne inovacije – globalno.
Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adrese: office@institut.edu.rs, edu@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.
