English
Matematika u fizici / fizika u matematici MꓵF
-primer dobre prakse-
Neraskidiva veza matematike i fizike je predmet proučavanja mnogih filozofa, matematičara i fizičara još od antičkog vremena. Generalno gledano, matematika je već opisana kao „osnovni alat“ koji koristi fizika, dok je fizika okarakterisana kao „poligon na kojem se primenjuju i produbljuju pojmovi koji su uvedeni u matematici“.
The miracle of the appropriateness of the language of mathematics for the formulation of the laws of physics is a wonderful gift which we neither understand nor deserve. – Eugene Wigner, physicist
Iako se na međupredmetnoj korelaciji insistira već godinama, osmisliti čas na kojem učenici aktivno koriste fiziku i matematiku kroz kritičko mišljenje, a da im pritom nije dosadno, može biti težak zadatak za predavača.
Kako oživeti korelaciju matematike i fizike?
Direktna i obrnuta proporcionalnost fizičkih veličina je tema koja je već treću godinu zaredom polazna tačka za čas korelacije matematike i fizike u sedmom razredu Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici.
Svake godine sebi postavljamo pitanje šta novo možemo uvesti, a da bude zabavno i da pokaže moć fizike i matematike na konkretnim primerima iz stvarnog života.
Polazna osnova ovog časa bila je igra. Učenici su kroz kviz ponovili matematičke osnove direktne i obrnute proporcionalnosti (funkcije koje opisuju direktnu i obrnutu proporcionalnost i značaj koeficijenta proporcionalnosti) i primenili ih na do sada već naučene primere iz fizike (zavisnost pređenog puta tela od vremena kretanja, zavisnost ubrzanja od mase tela…).
U drugom delu časa, učenici su u grupama rešavali zadatke iz fizike, tako što su svesno upotrebljavali matematiku kao alat, odredili vrstu proporcionalnosti koja opisuje njihov zadatak, pronašli koeficijent proporcionalnosti, nacrtali grafik koji konkretno prikazuje primer njihove proporcionalnosti. Nakon završenog rada, svaka grupa je svoj zadatak poslala nastavniku putem Viber grupe na proveru, a zatim prezentovala pred celim razredom svoje zaključke. Cilj ovog dela časa bio je prikaz direktne i obrnute proporcionalnosti kroz što veći broj primera, tj. sagledavanje iste teme iz različitih perspektiva.
Poslednja aktivnost na času bila je kodiranje micro:bit računara. Svi učenici su dobili micro:bit računare i zadatke da kodiraju brojač koraka i detektor svetlosti. Učenici koji su kodirali brojač koraka, svoj micro:bit su testirali tako što su isto rastojanje prelazili manjom i većom brzinom, a brojač je registrovao manji ili veći broj koraka. Grupe koje su imale za zadatak da kodiraju detektor svetlosti, testiranje su izvele pomoću lampe na mobilnom telefonu. Kada je izvor svetlosti – lampa bila bliža micro:bit računaru, na panelu micro:bita se palio veći broj dioda, a u nedostatku svetlosti situacija je bila obrnuta.
Pripremajući jedan ovakav čas, vodili smo se činjenicom da aktivna nastava, nastava u koju su uključeni kritičko mišljenje i ICT, nije nastava samo za napredne učenike već treba kreirati različite aktivnosti u kojima će se pronaći svi učenici.
Oduševljenost učenika primenom direktne i obrnute proporcionalnosti na kodiranje micro:bit računara nije se mogla sakriti. Vodeći se time, evaluaciju časa smo uradili tako što smo učenicima zadali da kodiraju svoje raspoloženje, tj. da kodiraju „smajlić“ ili „tužić“.
Povratna informacija je bila pun pogodak.
Autori:
Branislava Blajvaz je diplomirala na studijama medicinske fizike i završila master studije metodike nastave na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 2011. godine. Radi u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici kao nastavnik fizike. Bavi se radom sa talentovanom decom. Dobitnik je mnogobrojnih republičkih nagrada, Svetosavskih povelja, a laureat je i fonda „Talenti”, AP Vojvodina. Od 2011. godine je predsednik podružnice Društva fizičara Srbije za sremski okrug, u okviru koje organizuje predavanja i stručna usavršavanja za nastavnike. Kao član Tima za realizaciju dvojezične nastave, učestvovala je u projektu „Erasmus+” – „Multilingualism as a Condition For EU Integration”, zatim „Škole za 21. vek“, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete, kao i u nekoliko eTwinning projekata.
Milica Kobaš je diplomirala matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno predaje matematiku u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici, gde predaje đacima od petog do osmog razreda. Kroz rad sa talentovanom decom, osvojila je mnoge republičke i međunarodne nagrade, zbog čega je više puta nagrađivana Svetosavskom poveljom. Učestvovala je u projektu „Škole za 21. vek”, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete. Koordinator je Tima za internet prezentaciju i promociju škole.
Literatura:
- Slike preuzete sa www.momjunction.com
- https://m.cdm.me/drustvo/mikrobit-ce-unijeti-zivost-u-nastavu-i-podstici-dake-na-kreativnost/
- Citat preuzet sa www.azquotes.com
