Mit 1: Daroviti i nadareni čine jednu jedinstvenu homogenu grupu i darovitost je način postojanja koji ostaje u osobi tokom vremena i iskustva (Reis & Renzulli 2009: 233).

Mit 2: Daroviti čine od 3% do 5% stanovništva. Štaviše, darovitost je jednaka visokom koeficijentu inteligencije, što je stabilna mera sposobnosti (Borland 2009: 236).
Mit 3: Moraju postojati „pobednici” i „gubitnici“ u prepoznavanju i programiranju darovitih.

Mit 4: Jedan rezultat testa ili indikator pokazuju nam sve što moramo da znamo o darovitosti (Warrell 2009: 242).

Mit 5: Preteško je izmeriti kreativnost (Treffinger 2009: 245).

Mit 6: Neophodna je upotreba višestrukih kriterijuma za nominovanje darovitih (različita testiranja i procene).

Mit 7: Diferencijacija u redovnoj učionici je ekvivalentna programima za nadarene i ona je dovoljna. (Nastavnici u učionici imaju dovoljno vremena, veština i volje za izvođenje adekvatne diferencijacije.)
Mit 8: „Pačvork” (zakrpa) pristup programiranju je efikasan.

Mit 9: Postoji jedinstven program za darovite.

Mit 10: Školska sredina je neadekvatna za rad sa darovitima.

Mit 11: Sveobuhvatan kontinuitet usluga obrazovanja darovitih i razvoja talenata (Otkrivanje, razvoj i unapređenje darova i talenata mladih, Gentry 2009: 262).

Mit 12: Programi za darovite treba da iskaču (kao bolni palac).
Mit 13: Učitelji to mogu sami.

Mit 14: Čekajući Deda Mraza (Treba da se pojavi neko sa strane ko bi radio sa darovitima.)

Mit 15: Učenici sa izuzetnim sposobnostima ne suočavaju se sa problemima i izazovima.

Mit 16: Testovi su sinonim za rigoroznost i teškoće.

Mit 17: Daroviti i talentovani pojedinci nemaju jedinstvene socijalne i emocionalne potrebe.

Mit 18: Pravično je podučavati svu decu na isti način.

Mit 19: Da li su napredni kursevi adekvatni za darovite učenike?

Ljiljana je nastavnik razredne nastave, član Instituta za moderno obrazovanje i Najbolji edukator Srbije 2019. godine. Neko je ko na posao dolazi sa radošću i entuzijazmom, pa taj odnos prema školi i učenju prenosi i na svoje učenike. Ona je ohrabrujići, topli autoritet koji kod svakog učenika prepozna ono u čemu je najbolji i podstiče ga da time doprinese zajednici. Smatra da decu ne treba da ograničavamo svojim znanjem, pa je zbog toga njena učionica dobila ime „Učionica bez zidova”.

U njenom radu dominira aktivizam. Pokreće učenike na sprovođenje projekata i aktivnosti koje podstiču kreativno i kritičko mišljenje, koje pozivaju na inicijativu i postizanje visokih rezultata ne samo u vidu ocena, koje su stvaralačke, zahtevaju razvoj veština i prihvatanje odgovornosti. Uči decu da misle kao preduzetnici. Njeni učenici važe za samostalne, pripremljene za realne životne situacije i sa izuzetno razvijenom empatijom.

Kao sedmogodišnje dete, želela je da postane „izmišljator”. To je i postigla. Osmišljava nove programe, školsko gradivo pretače u poznate dečje igre, ali i stvara nove. Retko održi istu nastavnu jedinicu na isti način. Prati senzibilitet svoje grupe i shodno tome oblikuje svoje časove i aktivnosti.

Bavi se darovitom decom i zalaže se za pružanje podrške nastavnicima za prepoznavanje, identifikaciju i rad sa ovom grupom dece. Autor je nacionalnog pilot- projekta „Osnaživanje nastavnika i stručnih saradnika za rad sa darovitom decom”. Koordinator je za osnovno obrazovanje „EPoK tima Srbije” (test potencijalne kreativnosti).

Vodi podmladak planinarskog kluba. Penje se sa decom na planinske vrhove i uči ih da žive i misle kao ekološki osvešćeni planinari. Na njenu inicijativu u pet škola je osnovana planinarska sekcija. Smatra da je planina odličan učitelj životnih vrednosti.

Njeni radovi su objavljivani u zbornicima međunarodnog značaja, u bazi „Kreativne škole”, u Zborniku „Digitalni čas”. Realizator je seminara, a učesnik je i izlagač radova na međunarodnim konferencijama. Dobitnik je nagrade na konkursu „Saznali na seminaru, primenili u praksi”.

Svoje aktivnosti objavljuje na stranici dnevnikljiljeuciteljice.com