English
NLP u nastavi
Sa neurolingvističkim programiranjem prvi put sam se susrela još 2013. godine. Ono što me je, kao diplomiranog filologa i profesora engleskog jezika, odmah zaintrigiralo kod ove metodologije jeste ovaj „lingvistički” deo. Ubrzo sam saznala da metodologija NLP obuhvata mnogo više od lingvistike i da se, zapravo, bavi našim nesvesnim umom, odnosno procesima koji se dešavaju u našem mozgu, zatim time kako usvajamo i procesuiramo informacije koje primamo iz okoline i kako da te procese osvestimo i unapredimo tako da rade za nas.
Jedna od najbitnijih ideja na kojoj se NLP zasniva jeste da niko od nas ne percipira svet i događaje u njemu na isti način. Svaka osoba u sebi nosi skup uverenja, vrednosti, iskustva i sećanja, kroz koji prolaze informacije iz okoline, i kao rezultat ona dobije svoj subjektivni doživljaj sveta. Svako od nas ima kanale kroz koje propušta informacije iz okoline, a koji nam omogućavaju da ih, na sebi svojstven način, doživimo, procesuiramo i, na kraju, primimo. Ti kanali nazivaju se reprezentativni sistemi i postoje vizuelni, auditivni i kinestetički reprezentativni sistem. Ono što je bitno istaći jeste da svi po rođenju imamo sve reprezentativne sisteme, samo nam se, uglavnom, neki od ova tri, više ili manje, razvije u odnosu na druga dva usled različitih faktora i iskustava kojima smo izloženi tokom života. Ako je nekome najrazvijeniji vizuelni reprezentativni sistem, kažemo da je on dominantni vizuelac. Osoba koja najefikasnije usvaja informacije iz okoline kroz auditivni kanal dominantni je auditivac, a za nekog ko dominantno doživljava svet kroz osećaj, dodir i pokret reći ćemo da je kinestetičar.
Kada sam ovo saznala, postalo mi je jasno da među mojim učenicima postoje i dominantni vizuelci, i auditivci, i kinestetičari, pa sam poželela da počnem da im prenosim znanje tako da ga što lakše i uspešnije usvoje. Odlučila sam da prilagodim način na koji predajem kako bih zadovoljila sve reprezentativne sisteme svojih učenika. Pre nego što podelim kako to radim, želela bih ukratko da istaknem neke od karakteristika vizuelnog, auditivnog i kinestetičkog tipa učenika kako biste već sutra uspešno mogli da ih prepoznate među svojim učenicima.
Dominantno vizuelni učenici su oni koji razmišljaju u slikama. Kako se slike smenjuju brže od misli, uglavnom veoma brzo pričaju (kako bi stigli da vam opišu svaku sliku pre nego što im „pobegne”) i vrlo često ostaju bez vazduha dok pričaju, jer veoma plitko dišu (gornjim delom pluća). Takođe, oni izraženo gestikuliraju kako bi vam te slike i opisali i „nacrtali”. Kada pokušavaju da se sete neke slike iz prošlosti, gledaće gore desno, a kad konstruišu sliku u budućnosti, pogled im je usmeren ka gore levo. U govoru koriste reči kao što su „jasno”, „gledati”, „pokazati”, „videti” i sl. Najbolje pamte i usvajaju nova znanja i informacije kada ispred sebe imaju sliku. Na času najviše vole kada im nastavnik nacrta ili napiše na tabli to o čemu priča, a neretko se dešava da izuzetno dominantni vizuelci zapamte i u kom uglu table je nešto bilo nacrtano ili napisano. Isti način učenja koriste i kada uče iz knjiga ili svojih beleški i vizuelno pamte čak i pasuse (da li se nalazi na levoj ili desnoj strani, u gornjem ili donjem uglu). Obožavaju boje i vrlo često ćete primetiti da imaju raznobojne markere kojima podvlače ili boje nešto što im je bitno. Dok pričaju, vrlo im je važno da gledaju sagovornika u oči.
Dominantno auditivni učenici najviše pamte tako što neku informaciju čuju. Kada slušaju u želji da usvoje novo znanje, vrlo često će im glava biti nagnuta u jednu stranu, nesvesno, kako bi vas što bolje čuli. Uspostavljanje pogleda im nije toliko bitno. Duboko dišu, celim plućima, glas im je vrlo često rezonantan i, kada pričaju, vole da uključe mnogo detalja. Kada im postavite konkretno pitanje, vole da vam ispričaju čitavu priču, tačno po fazama odvijanja, dok ne stignu do konačnog odgovora na vaše pitanje. Dok pričaju o nečemu, ne vole da ih prekidaju, jer im je bitno da govore struktuirano i po redu, pogotovu kada ima nabrajanja. Kada govore, koriste reči kao što su „zvučati”, „slušati”, „čuti” i sl. Kada uče, jako im smeta buka i najuspešniji su kada nema nikakvih ometajućih zvukova, koje vrlo lako mogu da detektuju, ali rado uče uz muziku koja im odgovara. Vrlo često će najviše gradiva zapamtiti i naučiti tako što slušaju na času, a kod kuće tako što gradivo koje uče ponavljaju u sebi ili naglas, jer na taj način slušaju sebe dok govore. Uživaju u audio-knjigama i materijalima i bez problema slušaju video-materijal i ako ne vide sliku.
Dominantno kinestetički tip učenika najbolje usvaja informacije iz okoline kroz osećaj, pokret i dodir. Oni koriste osećanja dok misle, zbog čega proces razmišljanja i govora može sporije da se odvija, zato je vrlo važno ostaviti im dovoljno vremena da se izraze. U govoru koriste reči kao što su „dodirnuti”, „probati”, „osetiti”, „doživeti”, „pritisak”, „olakšanje” i sl. Na času im jako teško pada to što moraju dugo da sede u mestu i prepoznaćete ih tako što se vrlo često vrpolje, okreću ili ustaju sa svog mesta. Vole da zapisuju ono što nastavnik ili profesor govori, a najviše će naučiti ukoliko sami prođu kroz iskustvo. Na času uglavnom ne vole da ostvaruju pogled očima i glava im je često pognuta. Često će delovati da su nezainteresovani, dok u stvari interno procesuiraju sve događaje koji se dešavaju spolja. Dok vas slušaju, može se desiti da deluju odsutno i crtaju po svesci, vrte hemijsku, listaju knjigu, a u stvari to im pomaže da se koncentrišu i što bolje upamte ono o čemu se na času govori. Kada uče kod kuće, jako im je bitno da menjaju mesto učenja ili da, jednostavno, uče dok hodaju, bitno je samo da postoji neko kretanje. Takođe, vole da uče dok podvlače, kao i vizuelci, s tim što njima nisu toliko bitne boje, već sam osećaj podvlačenja. Vrlo često će prepisivati bitne stvari iz knjiga i praviti svoje beleške, pa tek onda iz njih učiti. Kada im postavite pitanje, bitno je dati im dovoljno vremena da to interno procesuiraju i tek onda odgovore. Požurkivati kinestetičara, u najvećem broju slučajeva, izazvaće još veću blokadu i otpor.
Kada predajem i prenosim znanje na svom času, jako mi je važno da to uradim na način da svim učenicima pružim jednake šanse da što bolje usvoje sve te nove informacije. Svaki čas mi se, između ostalog, zasniva na reprezentativnim sistemima. Na primer, kada predajem prosto prošlo vreme u engleskom jeziku, uvek odštampam i donesem na čas tabelu nepravilnih glagola, tako da vizuelci mogu da „vide” o čemu pričam, a u tabeli prethodno grupišem sve nepravilne glagole po tome kako se izgovaraju, tako da auditivci mogu da ih lakše zapamte po „sluhu”. Aktivnosti napravim tako da uvek uključuju „pokret”. Jedna od aktivnosti na ovu temu podrazumeva da na podu napravim vremensku liniju, a, sa druge strane, na papirićima u različitim bojama (jedna predstavlja sadašnjost, druga prošlost) ispišem nepravilne glagole. Zadatak je da svi ustanu sa svojih stolica i izaberu po jedan papirić sa glagolom koji će iskoristiti da opišu jedan događaj iz svoje prošlosti. Kada izaberu papirić, postave ga na vremenskoj liniji tamo gde se taj događaj desio i onda ispričaju priču koristeći glagol koji vide na papiriću. Druga aktivnost na istu temu je da se papirići u boji izmešaju, učenici se podele u dve ili veći broj grupa i zadatak je da pronađu parove glagola (prošlost i sadašnjost). Kada sakupe sve parove, timski smišljaju priču (u prošlosti) u kojoj moraju da iskoriste sve nepravilne glagole koje su sakupili.
Ovo su samo neki od primera kako se reprezentativni sistemi mogu koristiti u nastavi. Osim reprezentativnih sistema, metodologija NLP obuhvata još veliki broj korisnih tehnika i alata, od kojih se mnogi koriste za poboljšanja odnosa, motivaciju i komunikaciju sa našim učenicima. Ukoliko ih aktivno primenjujemo, one nam mogu pomoći da budemo učitelji, nastavnici i profesori 21. veka. Tako možemo postati nastavnici koji zaista poznaju i razumeju svoje učenike, znaju kako da ih motivišu i komuniciraju sa njima. Poštujući njihovu individualnost i pružajući im svakodnevno priliku da usvajaju gradivo i uče na način koji njima najviše odgovara, pomoći ćemo im da porastu u uspešne ljude savremenog doba.
Autor: Marija Nemec
Marija je završila osnovne studije na Filološkom fakultetu, master na Fakultetu organizacionih nauka, a pošto veruje da je neformalno obrazovanje isto tako važno kao i formalno, po završetku formalnog obrazovanja krenula je da se edukuje u oblasti neurolingvističkog programiranja. Danas uspešno radi u Srbiji i inostranstvu kao internacionalni NLP trener i edukator u oblasti komunikacije i stranih jezika. Odmalena je Marija uživala da uči i tako je ostalo i do dana današnjeg, zbog čega za sebe kaže kako je jedan od najvećih pobornika koncepta celoživotnog učenja. Duboko veruje u snagu i moć ljudskog potencijala i pozitivne promene koje one mogu da unesu u život onda kada se pokrenu. Većinu svojih najvrednijih iskustava stvorila je van Srbije. Jedan deo života provela je u Indiji, Španiji i Nemačkoj, gde je učestvovala u organizaciji i sprovođenju internacionalnih edukativnih i multikulturalnih projekata, kao i u unapređenju i poboljšanju obrazovnog sistema.
Marija je internacionalni NLP trener i do sada je edukovala stotine ljudi iz oblasti ličnog i profesionalnog razvoja, uključujući oblasti komunikacije, stranih jezika, učenja, i transverzalnih i razvojnih veština. Govori pet jezika: srpski, engleski, španski, nemački i italijanski.
