Obrazovanje o globalnom građanstvu: Kako naučiti učenike

da uče, rade i žive zajedno?

 

„Obrazovanje nam daje duboko razumevanje da smo povezani kao građani globalne zajednice i da su naši izazovi međusobno povezani.”

– Ban Ki-Mun

Povezivanjem učenja, prakse, informisanja i delovanja obrazovanje treba da podstakne intelektualni i emocionalni razvoj pojedinca, da razvija osećaj društvene odgovornosti i solidarnosti i da nas nauči da primenimo načela ravnopravnosti u svakodnevnom životu. Kroz obrazovanje bi trebalo da razvijamo svest i da se naučimo vrednostima i oblicima ponašanja koji su neophodni za pozitivnu promenu društva.

Iako je svet sve više povezan, i dalje se krše ljudska prava, ne poštuju se razlike i ugrožava se mir i stabilnost. Kod ljudi je sve češća otuđenost, nedostatak empatije i brige za svet oko sebe. Ove osobine ne zaobilaze ni decu od najranijeg uzrasta. Sve više pokazuju nezainteresovanost za ljude i dešavanja koji ih okružuju. Da bi se na vreme delovalo i ublažile posledice ovakvog ponašanja kao odgovor na izazove sa kojima se svakodnevno suočavamo, nastalo je globalno građanstvo.

Ukoliko želite da budete u toku sa aktuelnim alatima, obrazovnim vestima i besplatnim događajima Instituta za moderno obrazovanje, pridružite se našoj zajednici na Viberu.

Šta je obrazovanje o globalnom građanstvu?

„Globalno obrazovanje je obrazovanje koje ljudima otvara oči i um za realnosti globalizovanog sveta i podstiče ih da učine da svet bude mesto veće pravde, jednakosti i ljudskih prava za sve.”

– Deklaracija o globalnom obrazovanju u Mastrihtu 2002.

Cilj globalnog građanstva u obrazovanju je da nas vodi ka svetu u kome vladaju pravda, jednakost i u kome su ljudska prava temeljna vrednost. Ideja je da učenici svih starosnih grupa postanu promoteri mirnijih, tolerantnijih i sigurnijih društava. Potrebno je kroz obrazovanje učenicima usaditi vrednosti, stavove i ponašanja koji podržavaju globalno građanstvo i naučiti ih da razvijaju posvećenost, mir u ljudskim pravima i održivom razvoju. Globalno građanstvo se odnosi na osećaj pripadnosti široj zajednici i čovečanstvu, a kroz nova znanja i veštine učenici bi doprineli pravednijem i mirnijem svetu.

Da bi se u potpunosti ispunila ideja globalnog građanstva, potrebno je pripremati učenike od samog početka obrazovanja, kroz sve nivoe, do odrasle dobi. Kroz programe bi razvijali razumevanje prava i odgovornosti, globalnih pitanja, veze između globalnih, nacionalnih i lokalnih sistema. Učenici stiču znanja i veštine razmišljanja koji su im potrebni za bolje razumevanje sveta i njegovih složenosti. Uče da prepoznaju i cene razlike koje postoje u kulturi, jeziku, religiji, među polovima, uz razvijanje empatije prema drugima. Učenje globalnog građanstva razvija kritičke veštine, medijsku pismenost, pomaže u donošenju odluka i rešavanju problema mirnijim putem. Takođe, učenici se uče preuzimanju lične odgovornosti za ono što rade, vrednostima i socijalnim veštinama koje im omogućavaju da se psihofizički razvijaju i da sa drugima žive mirno i sa poštovanjem. Sa razvojem ličnosti, razvija se i osećaj za pravdu, prepoznaju se uverenja i vrednosti koje su stekli i kako ona utiču na njih i njihovu sredinu. Mladi ljudi preispituju sebe, svoje stavove prema drugima i okolini i uče se menjanju svega što je zasnovano na diskriminaciji i stereotipima.

Uticaj globalnog građanstva na učenike i nastavnike

Globalno građanstvo obuhvata kognitivno i socijalno-emocionalno učenje i ponašanje. Ovi aspekti su međusobno povezani i na taj način se utiče na kompletnu ličnost učenika. Učenici shvataju vrednosti brige za druge i životnu sredinu, razvijaju veštine za učestvovanje u zajednici i doprinose boljem svetu putem etičkih i mirnih akcija. Uče se razumevanju svojih i drugih verovanja i vrednosti, kao i izazovima različitosti.

„Obrazovanje treba da bude usmereno na celokupan razvoj ljudske ličnosti i na jačanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da promoviše razumevanje, tolerantnost i prijateljstvo među svim nacijama, rasnim i verskim grupama, kao i aktivnosti Ujedinjenih nacija za održavanje mira.” 

– Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 26, Ujedinjene nacije, Generalna konferencija

Globalnim građanstvom se obrađuju etička pitanja (poštena trgovina, ekonomska globalizacija, migracije, siromaštvo i bogatstvo…), a to uključuje saradnju, dijalog i aktivno učešće, sa mogućnostima ličnog angažovanja u akcijama koje se preduzimaju radi rešavanja globalnih problema i socijalne nepravde.

Sprovođenje obrazovanja o globalnom građanstvu

Globalno građanstvo se može integrisati u niz predmeta, pa će tako kroz književnost učenici izgraditi sposobnost samoizražavanja i razviti osećaj pripadnosti i razumevanja sa drugima. Kroz fizičko vaspitanje učenicima se pruža prilika za razumevanje pitanja kao što su timski rad, različitost, osećaj za pravdu… Da bi se izvukla maksimalna dobit, potrebna je povezanost nastavnika u svim disciplinama. 

Odvojeni kursevi o obrazovanju za globalno građanstvo su ređi iako se u nekim zemljama aspekti učenja povezani sa obrazovanjem o globalnom građanstvu predaju odvojeno, kao na primer u Estoniji. Zalaganjem za globalno građanstvo promoviše se saradnja između nastavnika i učenika i odgovara se na različite potrebe učenika za učenjem i znanjem. U okviru predmeta se mogu napraviti različite aktivnosti koje bi podigle svest učenika i preduzeti akcije koje povezuju škole.

Građansko vaspitanje zahteva kvalifikovane nastavnike koji dobro razumeju transformativnu nastavu i učenje. Nastavnik treba da vodi i posreduje, podstičući učenike da se uključe u kritička ispitivanja i podržavajući znanja i veštine koji promovišu pozitivne lične i društvene promene. S obzirom na to da nastavnici imaju ograničeno iskustvo u vezi sa ovim delom obrazovanja, obuke i stalne mogućnosti za profesionalno učenje i razvoj su ključne kako bi se osiguralo da nastavnici budu osposobljeni za kvalitetno obrazovanje o globalnom građanstvu. „Stoga u procesu učenja globalnog obrazovanja učenici i edukatori zalaze dublje u korene i uzroke događaja i razvoja i dele ideje o mogućim rešenjima u dinamičnoj vežbi opservacije, analize, refleksije i razmene informacija koje stvaraju novi krug znanja i interesa.” (Smernice za globalno obrazovanje, str. 21).

Kako transformisati nastavu?

Kao podršku nastavnicima u ovom procesu Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je izdao priručnike za nastavnike, u prvom i drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Osim kompetentnosti nastavnika, za postizanje željenih rezultata važno je okruženje u kome se nastava odvija. Potrebno je da okruženje poboljšava iskustvo učenja, da podržava različite vrste učenja, da se vrednuje znanje i iskustvo učenika. To će osigurati da se učenici osećaju cenjenim i uključenim, što će kod njih razvijati želju za saradnjom, poštovanje, osetljivost za probleme i druge veštine koje su potrebne za život.

Teme i problemi kojima će se globalno građanstvo baviti zavise od prioriteta škole. Takav pristup pruža priliku za transformisanje sadržaja nastavnog gradiva, okruženja za učenje i prakse nastave i ocenjivanja. Uvek se može početi od onoga što je realno i izvodljivo u datom trenutku, pa iz toga graditi strategiju za dalje. Svakako, treba se voditi praksama koje:

• neguju poštovanje, inkluziju, interaktivan učiteljski i školski etos (npr. rodna ravnopravnost, inkluzija, glas učenika…);
• usredsređene su na kulturu koja odgovara ciljevima učenja (npr. medijska pismenost);
• podsećaju na autentične zadatke (npr. stvaranje prikaza o pravima deteta, kreiranje programa za izgradnju mira…);
• koriste resurse koji pomažu učenicima da shvate kako se uklapaju u svet u odnosu na njihove lokalne prilike;
• koriste strategije ocenjivanja i vrednovanja koji su u skladu sa ciljevima učenja, uz uputstva koja se koriste za podršku učenju (npr. samoprocena, procena nastavnika, povratne informacije vršnjaka…);
• nude mogućnosti učenicima da učenje iskuse u različitim kontekstima, uključujući učionicu, školske aktivnosti i zajednicu, od lokalne do globalne.

IMO kao pokretač razvoja nastavničkih kompetencija za podučavanje globalnih perspektiva u školama LINK Educational Alliance

Institut za moderno obrazovanje, kao deo međunarodne obrazovane kompanije LINK group, kontinuirano razvija nastavničke kompetencije u domenu globalnog građanstva, a sa ciljem da bi učenici LINK škola dobili najkvalitenije obrazovanje, prateći najnovije trendove i neprestano se razvijajući u tom pravcu. U skladu sa tim, IMO prati i ideju globalnog građanstva, jačajući nastavničke ideje za podučavanje predmeta kao što su Građansko vaspitanje i Globalne perspektive. 

Kako izgleda obrazovanje o globalnom građanstvu u praksi?

„Globalne perspektive razvijaju kritičko mišljenje i samim tim se karakter učenika menja, postaju snažnije ličnosti, izlažu kroz argumente i objektivno”, objašnjava nam Tatjana Koluvija, nastavnica Globalnih perspektiva. 

U International Schoolu predmet Global Perspectives je obavezan za sve učenike. Ovaj predmet razvija veštine empatije i mogućnosti lične evaluacije i refleksije, što omogućava učenicima da razviju svesniji odnos prema svetu i izazovima i problemima, počev od siromaštva, pitanja ljudskih prava, globalnog zagrevanja, nejednakosti i slično. Učenici istražuju različite tipove informacija i samim tim postaju informisani o svetu, što poboljšava odnose među učenicima i podstiče razvoj empatije i boljeg odnosa prema drugima. Ovaj predmet im pomaže da se osnaže u mišljenju i izlaganju mišljenja jer se mladima sviđa to da njihovo mišljenje bude uvaženo, a ideje shvaćene kao potencijal za rešavanje problema. Učenici polako postaju građani sveta. Njihova percepcija se menja, pogledi na svet postaju širi. Učenici postaju mladi intelektualci. Projektna nastava ih uči da bolje sarađuju u timu, da se druže i time povezuju i sa učenicima iz svetskih škola. 

„Verujem da oni koji nemaju ovaj predmet gube dosta: razvoj kritičkog mišljenja, pisanje istraživačkih eseja, rad u grupi i rešavanje lokalnih i globalnih problema, kreativni pristup rešavanju problema”, prepoznaje značaj Tatjana Koluvija, nastavnica Globalnih perspektiva.

Prilagođavanje predmetu je u početku možda naporno, jer ima puno različitih pristupa u radu, ali kada razumeju kriterijum ocenjivanja i rada, uživaju u samostalnom izboru tema, slobodnim modelima razmišljanja i činjenici da je predmet baziran na veštinama istraživanja, a ne samo na pukom reprodukovanju činjenica.

U Osnovnoj školi „Savremena” predmet Globalne perspektive je obavezan za učenike koji pohađaju nastavu po Kembridž programu. „Globalne perspektive mnogo utiču na razvoj karaktera jer zahtevaju od učenika da se često stave u tuđu poziciju i time uče da, kada reaguju, uvek razmisle prvo i o drugima,” objašnjava Melanija Savić, nastavnica Globalnih perspektiva.

Učenici nastavu doživljavaju kao zabavnu igru, ali je primenjuju i van časova. Nastavnici smatraju da su učenici mnogo svesniji okoline i pažljiviji. Lakše se zainteresuju za situacije u kojima nisu bili i proživljavaju ih kao da su im se dogodile. U nekim situacijama im je teško da prihvate nešto sa čime se ne slažu i gde se njihovo mišljenje razlikuje, ali je fokus i cilj da nauče da to ispoštuju. Učenici zapažaju da im predmet daje slobodu da se izraze na različite načine, kroz prezentovanje, crtanjem, pevanjem, pisanjem pesama, pa i glumom, i to im se dopada. Mogu da koriste maštu u nastavi i ne doživljavaju je kao časove već kao radionice gde se druže i razmenjuju mišljenja.

„Mislim da se već posle godinu dana vidi da su usvojili principe globalnog građanstva”, primećuje Melanija Savić, nastavnica Globalnih perspektiva.

Socijalne i emocionalne veštine se mogu predavati u učionici i takvo učenje dovodi do dobrog građanstva. Kada učenici koji su budući građani razviju veštine koje omogućavaju samokontrolu, i uz to empatiju, pažljivost, saosećanje i kritičko ispitivanje, uz znanja koja stiču i unapređuju, postaju ličnosti koje se zalažu ne samo za soptvenu dobrobit već za dobrobit drugih, što je osnovna tema globalnog građanstva. 

„Globalno obrazovanje je obrazovanje koje otvara ljudima oči i um za realnosti globalizovanog sveta.”
– Deklaracija o globalnom obrazovanju u Mastrihtu 2002. godine

Bibliografija:

• Smernice za globalno obrazovanje – priručnik za edukatore kako bi razumeli i sprovodili globalno obrazovanje [Online]. Dostupno na: https://rm.coe.int/168070ebc2 [Pristupljeno 22. 10. 2020]
• Deklaracija o globalnom obrazovanju u Mastrihtu, od 15. do 17. novembra 2002.
• Global Citizenship Education TOPICS AND LEARNING OBJECTIVES [Online]. Dostupno na: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000232993 [Pristupljeno 19. 10. 2020]
• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 26, Ujedinjene nacije, Generalna konferencija, San Francisko, 10. decembar 1948.