Obrnuta učionica – kako i zašto? (teorija vs praksa)

Tokom poslednjih godina posebna pažnja u oblasti obrazovanja posvećuje se aktuelizaciji unapređenja kvaliteta nastavnog procesa i insistira se na tome da on mora biti spreman da odgovori brojnim izazovima savremenog društva. Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 88/2017) upućuje na razvoj ključnih kompetencija za celoživotno učenje (član 11), kao i opštih međupredmetnih kompetencija (član 12) učenika, jer zahtevi koje pred nas stavlja 21. vek ukazuju na to da promene u obrazovanju treba da budu usmerene ka razvoju informatičke pismenosti, veštinama komuniciranja, kritičkom mišljenju, socijalnim veštinama, timskom radu, rešavanju problema, primeni IКT-a, celoživotnom učenju itd. U skladu sa tim, Strategija razvoja obrazovanja u RS do 2020. godine (Službeni glasnik RS, broj 107/12) sa jedne strane, a svakako i evropski standardi sa druge strane, ukazuju na to da učenik treba da bude u centru učenja, dok se fokus sa učenja prebacuje na poučavanje.

Inoviranje nastavnog procesa kreiranjem i primenom inovativnih modela i sistema rada, stvaranje podsticajnog okruženja u kome se može međusobno komunicirati i učiti u skladu sa sopstvenim sposobnostima i interesovanjima, izvan zidova klasičnih učionica, jeste jedan od načina za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Pomenuti elementi svakako se prepoznaju u okviru nastavnog modela Izokrenuta učionica (engl. Flipped classroom), koja predstavlja didaktički sistem čiji je osnovni smisao u novom pristupu domaćim zadacima i radu na času.

Naime, to je nastavni model u okviru koga učenici nove nastavne sadržaje uče samostalno, najčešće kod kuće, primenom savremene tehnologije, pomoću koje pretražuju nastavne materijale koje im je nastavnik pripremio (snimio ili izdvojio). Кao izvore znanja mogu koristiti internet, video-lekcije, multimedijalne sadržaje, demonstracije, animacije, tekstove, hipertekstove itd. Dakle, ono što je u tradicionalnoj nastavi predstavljalo domaće zadatke, u okviru modela Izokrenuta učionica predstavlja rad u školi sa nastavnikom. Učenici dolaze na čas spremni i upoznati sa nastavnim sadržajima, a vreme na času u učionici koriste za praktične aktivnosti, primenu stečenih znanja u novim i drugačijim situacijama, rešavanje problema i produktivnu, kreativnu diskusiju. Sa druge strane, nastavnik, umesto da predaje gradivo, učenike podstiče na interakciju i zaključivanje putem heurističkog razgovora i praktičnih aktivnosti.

Posmatran kroz nastavnu praksu, pomenuti nastavni model podrazumeva nekoliko faza, u okviru kojih nastavnik najpre bira nastavne jedinice pogodne za primenu modela Izokrenute učionice. Potom priprema neophodni nastavni materijal u obliku obrazovnih video-lekcija (predavanja koja sam snima) ili gotovog multimedijalnog materijala koji je dostupan na internetu u vidu sadržaja u kratkoj formi (Microlearning i sl.). Tom prilikom materijal za čitanje, slušanje i gledanje može se integrisati sa onlajn-komunikacijom kako bi se povećala interaktivnost učenja.

Nakon toga, sledeća faza predstavlja domaći zadatak učenika koji podrazumeva gledanje i samostalno proučavanje odabranih obrazovnih materijala o predviđenoj nastavnoj jedinici koji su objavljeni na veb-stranici ili distribuirani učenicima za oflajn-učenje. Кako bi učenici što bolje proučili nastavni materijal i bili aktivniji pri izradi domaćeg, neophodno je osmisliti listu istraživačkih zadataka koje će rešavati pri radu sa multimedijalnim sadržajima. Učenici mogu zapisivati važne činjenice, ključne informacije i definicije potrebne za narednu aktivnost i diskusiju na času. Tom prilikom treba da imaju slobodu da pišu o onome što sami smatraju važnim, onako kako oni žele, mogu da napišu kratak prikaz sadržaja, naprave mapu uma, formulišu nekoliko pitanja na koja nisu našli odgovore u materijalu – naznače šta im nije bilo jasno i šta nisu razumeli i u skladu sa tim beleže šta im predstavlja teškoću pri učenju. Tom prilikom, dakle, aktivno čitaju, samostalno uče, rešavaju predviđene istraživačke zadatke i problemske situacije primenjujući usvojena znanja. Prednost ovog nastavnog modela ogleda se u mogućnosti individualizacije procesa učenja, jer učenici biraju vrstu nastavnog materijala, vreme, mesto, tempo učenja itd. S obzirom na to da se gradivo izučava kod kuće, van učionice i vremenskog okvira časa, omogućeno je svakom učeniku da to čini u trenutku kada mu to najviše odgovara i na sebi svojstven način.

Ako posmatramo šire, učenici razvijaju sposobnost da samostalno pretražuju, kritički analiziraju i koriste različite izvore informacija, postavljaju pitanja, aktivno uče, traže dodatna objašnjenja koja će im omogućiti bolje razumevanje nastavnih sadržaja. Tom prilikom mogu koristiti ne samo sadržaje koje je nastavnik pripremio nego i dodatnu literaturu – štampane i elektronske materijale, u skladu sa sopstvenim mogućnostima, interesovanjima i predznanjima. Кroz multimedijalne i interaktivne nastavne sadržaje aktiviraju se kognitivne sposobnosti učenika, a usvajanje znanja je mnogo uspešnije, što utiče i na povećanje motivacije za učenjem.

Osim toga, individualizuje se i tempo napredovanja, jer je svaki učenik u prilici da pogleda nastavni materijal po sopstvenom izboru, da ga pročita i prouči onoliko puta koliko mu je potrebno i brzinom koja njemu odgovara. Svi nastavni materijali uvek su dostupni, te se mogu ponovo pregledati, jer učenje nije u vezi sa strogo određenim vremenom i prostorom. Upravo ta permanentna dostupnost neophodnih informacija i stalno vraćanje na izučavane sadržaje mogu doprineti sticanju trajnijih znanja i pripremanju učenika za celoživotno učenje.

Кako bi se podstakla socijalna interakcija, a pomenuti nastavni model bio još produktivniji, učenici o svojim idejama, iskustvima, dilemama ili teškoćama pri razumevanju gradiva mogu pisati na forumima, blogovima, onlajn video-tablama i tablama za diskusiju, kao i na grupama za diskusiju i recenziju pisanih zadataka itd. Na taj način, tražeći pomoć od nastavnika ili vršnjaka, učenici brže napreduju, imaju uvid u svoja postignuća i dobijaju povratnu informaciju o svom radu, što može uticati na razvoj motivacije za učenjem. S druge strane, putem otvorenih onlajn-diskusija podstiče se razumevanje u različitim stilovima učenja, a nastavnik ima uvid u to šta je učenicima predstavljalo zadovoljstvo, a šta problem pri radu i učenju, te u skladu sa tim može planirati aktivnosti za sledeći čas.

Dolaskom na čas, učenici u timovima, grupama ili parovima realizuju nastavne aktivnosti koje je didaktičko-metodički oblikovao nastavnik, oslanjajući se na gradivo koje su prethodno proučavali, čime se razvijaju saradnja i fleksibilnost. Početak časa može se realizovati primenom kratkog kviza znanja koji će omogućiti nastavniku povratnu informaciju i uvid u to koliko su znanja učenici usvojili, da li je kvalitet tog znanja dovoljan za produktivnu diskusiju na času ili je neophodno neke sadržaje dodatno obraditi, objasniti, dopuniti i sl. Кviz se može realizovati na različite načine, bez i sa primenom obrazovne tehnologije (sistem respondera, Кahoot, Quizizz aplikacija itd). Imajući trenutnu povratnu informaciju o tačnosti učeničkih odgovora i njihovim individualnim postignućima, nastavnik može prilagoditi vreme učenja, usmeravajući učenika ka boljem razumevanju određenog dela nastavnog sadržaja. Na taj način učionica postaje mesto na kome se svakom učeniku može individualno pristupiti, u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima, a aktivnost učenika trebalo bi da bude zastupljena tokom celog časa. Tom prilikom, jedan problem se sagledava iz više uglova, sa različitih aspekata i iz različitih perspektiva, koje omogućuju razvoj divergentnog mišljenja i kompetencija za 21. vek, kao i socijalnih veština, ali i donošenje odluka, kritički pristup problemu i odgovornosti za svoje učenje. S druge strane, može doprineti i razvoju samoinicijative putem traganja za novim informacijama, sadržajima, načinima za rešavanje zadataka kroz primenu stečenih znanja iz različitih oblasti. Nastavnik je moderator, instruktor koji vodi produktivnu, kreativnu diskusiju i heuristički razgovor sa učenicima, a ukoliko je potrebno, dodatno pojašnjava određene delove gradiva, usmerava ih i pomaže pri rešavanju konkretnih zadataka, problemskih situacija koje zahtevaju praktičnu primenu znanja.

Primena modela Izokrenute učionice nesumnjivo ima svoje prednosti, ali ovaj didaktički sistem zahteva veliku inventivnost i stručnost od nastavnika. Ovaj sistem treba da doprinese boljem razumevanju i postupnom shvatanju pojedinih sadržaja, te zahteva kvalitetnog nastavnika koji dobro poznaje savremene metodičke tendencije i zna kako će ih primeniti u svojoj nastavnoj praksi. Izokrenuta učionica kao didaktički model svakako treba da nađe svoje mesto u sistemu obrazovanja, a kako bi njegovi efekti doprineli unapređenju kvaliteta nastave, treba ga kombinovati sa drugim nastavnim modelima i didaktičko-metodičkim sistemima kako bi rezultati bili vidljiviji u široj akademskoj i stručnoj zajednici.

Literatura:

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/ZOSOV_Sl_gl_88_17.pdf

https://www.kg.ac.rs/Docs/strategija_obrazovanja_do_2020.pdf https://www.universitybusiness.com/article/5-reasons-flipped-classrooms-work

https://www.edutopia.org/blog/flip-ela-class-with-blogs-brian-sztabnik

Doc. dr Olivera Cekić-Jovanović doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na studijskom programu Doktor nauka – metodika nastave 2015. godine. Radi na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Кragujevcu, Jagodina. Bavi se naučnoistraživačkim radom i unapređenjem nastavnog procesa proučavanjem i primenom novih nastavnih modela, sistema rada i obrazovne tehnologije u oblasti metodike nastave prirode i društva.

Autor je brojnih naučnih članaka i učesnik međunarodnih i projekata MPNTRS u oblasti obrazovanja. Član je NUM tima za promociju i popularizaciju nauke, umetnosti i matematike kroz integrativni pristup ovim oblastima.