Prednosti algoritamskog razmišljanja za svako dete

Prednosti algoritamskog razmišljanja za svako dete

Svakodnevno možemo da pročitamo i čujemo koliko programera nedostaje u našoj državi ili na svetskom nivou i koliko će ih biti potrebno u narednim godinama. Kakvo je stanje na tržištu poslova, ne možemo da znamo zasigurno, jer se potražnja za određenim profilima budućih zaposlenih menja vrlo brzo. Da li će deca koja sada upisuju prvi razred osnovne škole raditi poslove koji još ne postoje? Neka od njih hoće sigurno, jer pre deset godina nismo ni pretpostavljali da će neki nazivi radnih mesta i poslovi zvučati sasvim uobičajeno u današnjem vremenu, a naročito ne da će dete već pri polasku u školu moći da napravi svoj prvi veb-sajt.

Da li svako dete tog uzrasta treba da „guramo” da krene u svet kodiranja samo zato što mu je potrebno zanimanje budućnosti koje će mu obezbediti siguran posao i dobru zaradu? Naravno da ne. Roditelji i prosvetni radnici, koji su tu kao podrška i mogu da utiču na decu školskog uzrasta, trebalo bi da prepoznaju šta je to što pokreće dete i da poštuju trenutni izbor deteta.

Ali prednosti ranog algoritamskog opismenjavanja višestruke su. Prvenstveno bi oni koji imaju veze sa nastavnim procesom kao predavači ili kao roditelji morali da se upoznaju sa značenjem ovog pojma. Svako dete već koristi algoritme u svojim aktivnostima a da to ne zna. Ova neobična reč za učenike, pa čak i kod male dece, provlači se dok prvi put prave svoj sendvič za užinu, uče da vezuju pertle, organizuju svoje aktivnosti kad stignu kući iz škole ili se upoznaju sa tim kako rade električni aparati u stanu.

 

Sve te radnje koje kao deca učimo i izvršavamo po automatizmu imaju svoj početni korak i ulazne podatke, trajanje i, kao rezultat, uvek imamo neku gotovu informaciju ili saznanje o nečem novom. Kada bismo ovako deci predočili učenje, mislim da bi ga shvatili kao nešto što nije nerešivo i teško.

Zamislite kada bismo od malih nogu znali kako da se uhvatimo ukoštac sa raznim problemima tako što bismo ih razdvajali na sitnije strukture i tako rešavali korak po korak, od prostijih ka složenijim, ili možda u obrnutom smeru, ukoliko nam tako odgovara. Deci školskog uzrasta potrebno je da znaju kako da sagledaju probleme ili zadatke u celini, a da ih onda uproste metodom podele. A u svemu tome može da im pomogne učenje programiranja.

Šta to znači? Deca mogu da uče kroz igru, koristeći današnje informacione tehnologije na što bolji način. Nemoguće je zabraniti im da koriste telefone, tablete, računare i ostale pametne uređaje. Ono što možemo kao predavači i roditelji jeste da ih od tog ranog detinjstva naučimo kako da pametno koriste pametnu tehnologiju. Postoji toliko besplatnih i dostupnih igara i zanimljivih stvari koje možemo da im pokažemo, ali i da im damo početna uputstva, a onda avantura počinje. Samostalno će otkrivati nove stvari, pa će nam za vrlo kratak period sami doći i prikazati da su napravili nešto što mi ne znamo ni da postoji. Moram da priznam da je to draž rada kao predavača u oblasti informatike. Toliko puta se desi da naučimo nešto novo od svojih učenika. Mnogo puta se desi da, kada objašnjavamo kako doći do rešenja, većina učenika potvrđuje tu priču i čas teče po planu, a onda se odjednom na nekom od monitora pojavi rešenje do kojeg je neko od njih došao na potpuno drugačiji a fantastičan način, koji nam u narednom periodu služi kao primer koji navodimo na svim ostalim časovima i koji nam olakšava i ubrzava rad. U tome nam pomaže i saradničko učenje, koje deca veoma lepo prihvataju u radu u manjim grupama.

Već odavno se priča o važnosti digitalne pismenosti i edukacije učenika i građana, ali se malo zna o njenom tehničkom i efikasnom delu – algoritamskoj pismenosti. Mnogi roditelji i kolege se pitaju odakle početi, šta ponuditi deci koja tek kreću da uče slova. Ne postoji striktno uputstvo šta je najbolje za svako dete na samom početku. Ali sigurno je to da pri počecima učenja nije rano da razmišljaju koristeći taj niz koraka koji ih dovodi do lampice koja odjednom zasvetli (rešenje na vidiku). Važno je da kroz učenje i korišćenje algoritama shvate da su neki zadaci i problemi nerešivi u nekom trenutku, ali ako primenimo neku drugu metodu ili promenimo pristup, rešenje pronađemo. Na njihovo samopouzdanje utiče i to što imaju pravo na grešku i naredni pokušaj, sve dok ne pronađu rešenje zadatka ili izazova koje je blizu savršenstva.

 

Nakon usvajanja ovakvog načina razmišljanja, deci će biti lakše i da pristupe učenju školskih predmeta – osim programiranja i informatike –naročito matematike, fizike i prirodnih nauka. Jednostavno, logičkim razmišljanjem će naučiti na uče, a to je i te kako potrebno današnjim generacijama učenika. Kao primer možemo navesti to što današnji školarci nekada ne umeju da koriste knjige u štampanom ili digitalnom obliku. Dešava se da ne mogu odmah da pronađu oblast ukoliko im ne kažemo na kojoj stranici se nalazi, iako je sadržaj sastavni deo svake knjige ili časopisa. Tako smo na jednom od časova kod petaka naučili šta je to pun krug od 360 stepeni pre učenja uglova tako što je lik u jednom programu (mačak iz programa Scratch, koji koristi vizuelni jezik Blockly) iscrtavao drugom bojom svaki stepen, crtajući krug. Učenici su kroz korišćenje ovog programa uvežbali svoju preciznost i umanjili strah i odbojnost prema priboru za tehničko crtanje kao što je šestar. Primećuje se da su zbog toga deca ranije manje volela da uče geometriju od algebre.

Na isti način možete pomoći i prvacima da utvrde poznavanje smerova kretanja. Sajt code.org već nekoliko godina ima programe koji podržavaju časove programiranja i koji deca različitih uzrasta mogu da koriste za kreiranje sopstvenih igrica i projekata. Pogodnosti ovih programa su i to što im se sve više nudi mogućnost korišćenja materijala i na srpskom jeziku. Osim toga, ukoliko vaše dete želi da usavrši strani jezik i slova ili je možda nadareno za umetnost, dizajn i crtanje, kroz ove aplikacije će svakako moći i to da razvije, a u svakom trenutku će imati utisak da se samo igra. Dakle, možemo da utičemo tako što ćemo deci u predškolskom periodu ponuditi i sadržaje koji su im korisni, a ne isključivo zanimljivi.

 

 

Pri ovakvom načinu učenja i razmišljanja dobro je da deca i učenici imaju povratnu informaciju o svom napredovanju. A kreiranje samostalnih projekata i igara koje omogućavaju programski jezici i kasnije predstavljanje tih rešenja svojim vršnjacima i roditeljima svakako čini da deca shvate kako to rade računari. A ni odraslima neće biti suvišno da usvoje algoritamsko razmišljanje kako bi olakšali svoje svakodnevne poslove i uredili životne aktivnosti.

 

 

Literatura i izvori koje preporučujem:

 

• Wainewright, Max, Code Your Own Games, Sterling Children’s Books, New York, 2017.
• Spalević, Nevenka, Naučite da programirate uz Scratch, CET, Beograd, 2018.
• Dikins, Rouzi, Kompjuteri i programiranje za decu, Kreativni centar, Beograd, 2016.
• Milojević, Zoran, Nove tehnologije u obrazovanju – da ili ne?, Škola bez zidova, 2018. http://www.skolskidnevnik.net/2018/05/nove-tehnologije-u-obrazovanju-da-ili-ne/
• Petlja, Algoritamski način razmišljanja, https://petlja.org/biblioteka/r/lekcije/scratch-support/algoritamski-nacin-razmisljanja
• PC Press, Trka za programiranje, https://pcpress.rs/trka-za-programiranje/
• Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Algoritamske tehnike,  http://tesla.pmf.ni.ac.rs/Dmatem/sem3101/Uvod%20u%20algoritamske%20tehnike.pdf
• https://code.org/
• Code Club, Introduction to Scratch, https://codeclubprojects.org/en-GB/resources/scratch-intro/
• George Lucas Educational Foundation, https://www.edutopia.org

 

Autor: Branka Spajić, profesorka informatike i računarstva. Završila je Fakultet tehničkih nauka, smer Tehnika i informatika. Do sada je radila u osnovnoj školi kao nastavnik informatike i računarstva i u srednjoj školi kao profesor poslovne informatike. Pored položenog ispita za rad nastavnika u školi, pohađala je brojne seminare stručnog usavršavanja u vezi sa školstvom i radom sa učenicima. Kao profesorka informatike i računarstva u Savremenoj zalaže se za rad u kreativnom okruženju u kome će zajedno sa učenicima moći da se usavršava i napreduje.  Slobodno vreme  provodi u druženju sa dragim ljudima, voli da kuva i gleda filmove.