Prometeji savremenog doba ili podanici prošlosti

Studenti smo Metafizičke akademije i svaka sličnost s realnim događajima i ličnostima je potpuno slučajna. Na Akademiji se gradivo mistifikuje, spiskovi literature teže beskonačnosti, a o predmetu proučavanja niko ne zna mnogo. Zna se samo da je to nešto strašno komplikovano, namenjeno retkim posvećenicima, onima za koje mentori procene da su vredni upućivanja u tajnu. Postavljanje pitanja vodi ka spiskovima nedostupne literature. Dodatno pitanje – još nedostupnija literatura.

I, kako se tu uopšte studira? – Igra se poslednji tango vrednosti. Ili igraš, ili gledaš. Oni koji shvate i prihvate pravila igre, prolaze lako i brzo kroz Akademiju. Ovi drugi – rezoneri – uglavnom ne prolaze dobro, tj. studiraju dugo, gube elan i energiju, i najčešće studije završavaju kao bezvoljni cinici na birou za zapošljavanje.

Ali, ima i drugačijih završetaka. Najčešće se, međutim, pominje izgnanstvo kao modus disciplinovanja. Ti srećnici obično prihvate ovo rešenje bez mnogo dvoumljenja. Tetkica u Međunarodnoj službi im onda, uz burek i jogurt (jadna žena toliko radi da ne stigne ni da jede), najljubaznije objasni da je najbolje mlade ljude poslati u svet dok se još nisu slomili i dok još imaju snage za pobunu ma koje vrste.

Lažne diplome i prave vrednosti

Vrednost je odvojena od svojih sadržaja i funkcioniše sama, shodno svom obliku. Ostvarilo se Bodrijarovo predviđanje, pa se univerzitetske diplome množe i kreću bez ikakvog referencijalnog kriterijuma, potpuno devalorizovane. Na univerzitetima se nastavlja psihodrama umesto prave razmene rada i znanja. Očajanje profesora koji izdaju lažne diplome i očajanje studenata zamenili su žestinu rada, agona, žestinu koja je neophodna.

U svetu koji se neprekidno menja, zastarele nastavne metode gube bitku pred modernim tehnologijama. Stoga je sasvim razumljiv revolt mladosti kojoj na predavanjima profesori čitaju lekcije iz svezaka starih 10 godina, a na ispitima traže reprodukciju gradiva.

Ako postoji kraj za vrednosti i rad, ali ne i za simulakrum vrednosti i rada, kako uopšte išta promeniti?

Rešenje možda stoji upravo u obnavljanju teorijske žestine i pravog dijaloga. Univerziteti su mesta razmene znanja i na tome treba insistirati – svoj status i svoj rad dostojno braniti, u učionicama, na seminarima, konferencijama. Pitanja postavljati dok se ne dobiju odgovori. Lažne naučnike raskrinkati, lažne profesore s decenijama starim pripremama udaljiti s fakulteta. Boriti se za modernizaciju nastavnih metoda i suprotstaviti se vraćanju u srednji vek, u vek mračnjaštva.

Beg ili borba

Život nije uvek fer, ali to ne znači da se fer igrom ne dobijaju bitke. Šta bi bilo s Teslom da je pristao na život u svetu bez struje? Retki su oni koji beru mesečinu za crne dane. Da li bi se iko danas sećao Galileja da nije istrajavao u svojim revolucionarnim otkrićima? Prkosnim Prometejima danas zahvaljujemo za napredak koji je čovečanstvo dostiglo, a ne konformistima koji su se promena uvek plašili.

Nijedna promena neće doći spolja, nenadano. Na nama i na našoj kreativnosti je da se za nju izborimo. Zato, ne verujte kada vam kažu da vaše vreme nije herojsko doba. Svako je vreme poslednje, ali i jedino vreme iz kojeg se svetlost rađa.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu u Bugarskoj, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su raguzeologija, teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.