Rad sa adolescentima – umeće odrastanja (stres, anksioznost, mentalni problemi)

Rad sa adolescentima – umeće odrastanja (stres, anksioznost, mentalni problemi)   

Stres u adolescentnom periodu postaje jedna od značajnih tema na koju se poslednjih godina sve više obraća pažnja. Svima je poznato da je ovaj period propraćen raznim fizičkim, ali i psihičkim promenama u vidu češćih impulsivnih emocionalnih reakcija, uz istovremeno učenje kontrolisanja istih. U tom trenutku naši adolescenti se suočavaju sa raznim izazovima i zahtevima koji postoje u prvim romantičnim vezama, u odnosima sa vršnjacima, porodicom, školom. Kada se ovome pridodaju i zahtevi 21. veka, u kojem važe sasvim drugačija pravila i vrednosti u odnosu na ona sa kojima su naši roditelji odrastali, ne čudi i činjenica da veliki broj adolescenata ne uspe da se u potpunosti snađe u ovom vrtlogu sadašnjice.

Anksioznost, kao jedan od vodećih mentalnih problema, postaje sve zastupljenija kod adolescenata, više nego što je ikada zabeleženo. Štaviše, prema pojedinim podacima NIMH-a (National Institute of Mental Health, SAD), čak jedna trećina adolescenata pokazuje ozbiljnije simptome anksioznosti na koje se često ne reaguje blagovremeno i adekvatno. Kako su svi ljudi iskusili ovo izuzetno neprijatno osećanje brige, straha i nervoze povodom budućnosti (i često ponavljali u sebi: „Šta ako?”), često se na žalbe adolescenata ne obraća pažnja. Mnogi bivaju i ismevani zbog njihovih strahova. Kako ne mogu da objasne svojoj porodici, prijateljima i nastavnicima da ova osećanja prevazilaze njihove granice suočavanja sa stresorima, spas pronalaze u drugim medijumima. Međutim, ti mediji ne rešavaju naše adolescente problema, već ih samo produbljuju i čine da se oni osećaju još više zbunjeno i pod većim pritiskom. A ovaj porast anksioznosti u adolescenciji se, opet, može pripisati i odrastanju u ovom savremenom dobu, dobu kada su tehnologija i mediji zavladali svetom.

Kako Tvengi i saradnici u svom istraživanju navode, kod adolescenata je u poslednjih par decenija, pored porasta anksioznosti i narcisoidnosti kao crte ličnosti, zabeležen i značajan pad u ličnom osećanju samopoštovanja, zadovoljstva životom i sreće. Autori, analizom podataka prikupljenih, analiziranih i objavljenih u prethodnim istraživanjima, zaključuju da je za ovaj pad delimično zaslužna i prekomerna upoteba tehnologije, i to konkretnije interneta i smart telefona. Mnogi autori se slažu da adolescenti koriste ovu džepnu tehnologiju svakodnevno, i to više nego što bi trebalo. Pristup internetu, prema podacima iz 2005. godine, imalo je preko 20 miliona adolescenata između 12 i 17 godina, dok se sada ta brojka značajno povećala. Smart telefonima, kao novoj tehnologiji koja se pojavila 2007. godine u vidu revolucionarog izuma, prema pojedinim podacima pristup ima oko 70% adolescenata, i oni se najčešće koriste u svrhe zabave, kroz surfovanje internetom i beskonačnim dopisivanjima na društvenim mrežama. Internet je sada postao savršeno mesto gde se skrivaju sva neprijatna osećanja, osećanja tuge i depresivnosti, anksioznosti i odbačenosti.

Sada svaki adolescent u svakom trenutku može da zamaskira svoja neprijatna osećanja igranjem igrica, gledanjem videa, stalnim proveravanjima dešavanja na društvenim mrežama. Ovo svakako može da predstavlja problem, pošto adolescenti ne uče kako da se suočavaju sa svojim osećanjima. Sam način komunikacije se, kako navodi Pirs u svom istraživanju, drastično promenio kod savremenih adolescenata. Umesto da sa svojim bliskim prijateljima i porodicom razgovaraju o svojim brigama i nedoumicama, oni rešenje pronalaze na lakši način – izbegavanjem. To stalno izbegavanje razrade problema i njegovog rešavanja potencijalno može da doprinese i razvoju ozbiljnijih mentalnih problema, najčešće u vidu socijalne anksioznosti (straha od negative procene od strane drugih ljudi) i depresije. Kako je u istraživanju Pirsove pokazano, ovim osećanjima su posebno podležne devojke između 14 i 20 godina, koje su učestvovale u istraživanju i koje su prijavile da se češće osećanju komfornije kada komuniciraju putem društvenih mreža nego licem u lice. Prekomerna upotreba mobilnih telefona je, pored spomenutih potencijalnih mentalnih problema, doprinela i smanjenju spavanja i poremećaja ritma spavanja, pošto mnogi adolescenti koriste telefone i do kasno u noć. Društveno angažovanje, interes za sopstvenu okolinu, fizička aktivnost takođe su opali poslednjih godina, a za sve njih je pokazano da pozitivno utiču na subjektivno osećanje zadovoljstva kod adolescenata.

Možemo da primetimo jasan zaključak koji nam istraživanja sugerišu – tehnologija ima znatno veći uticaj nego što mnogi misle. Savremeno doba nosi i savremene izazove za naše adolescente, pogotovo kada je u pitanju samoostvarenje i generalno osećanje sreće i zadovoljstva. Neophodno je pokazati adolescentima da se pojedini problemi znatno lakše mogu rešiti uz nečiju pomoć i da nije sramota pitati za nju ili je primiti. Svakako stoji da moramo da pronađemo nove pristupe adolescentima tzv. iGeneracije kako bi naša pomoć bila shvaćena na adekvatan način i kako ih ne bismo zbunili još više. Složićemo se, u ovom procesu roditelji igraju ključnu ulogu.

Literatura:

Campbell, S. W., & Park, Y. J. (2008). Social implications of mobile telephony: The rise of personal communication society. Sociology Compass, 2(2), 371–387.

Gray, P. (2011). The decline of play and the rise of psychopathology in children and adolescents. American Journal of Play, 3(4), 443–463.

Pierce, T. (2009). Social anxiety and technology: Face-to-face communication versus technological communication among teens. Computers in Human Behavior, 25(6), 1367–1372.

Twenge, J. M., Martin, G. N., & Campbell, W. K. (2018). Decreases in psychological well-being among: American adolescents after 2012 and links to screen time during the rise of smartphone technology. Emotion, 18(6), 765–780. http://dx.doi.org/10.1037/emo0000403

Autor: Nikola Samac, profesor psihologije i školski psiholog, završio je osnovne i master studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegov istraživački rad se najviše ticao problema dece sa ADHD-om, kao i opažanja pratećih odlika facijalnih ekspresija kod socijalno anksiozne populacije. U International School Savremenoj Nikola se trudi da učenicima predstavi najnovija dostignuća u psihološkim naukama i da pomogne učenicima u razvoju njihovog kritičkog mišljenja i održavanju adekvatnog mentalnog zdravlja.