Razumeti PISA testove – I deo

Srpska javnost ponovo se krajem 2019. našla pred poražavajućim rezultatima PISA testova. Dok učenicima većinom niti je jasno šta oni znače niti zašto ih rade, roditelji su zabrinuti za kvalitet obrazovanja svoje dece, a profesori su većinom okrivljeni za ovakvu situaciju. Međutim, rezultatima PISA testova, čini se, bave se svi nakon što stignu i to najviše nedelju-dve dana. Novinari bombarduju kataklizmičkim naslovima, roditelji osuđuju, a ministarstvo se brani i tvrdi da  je za to kriv neko pre, te da će naredno testiranje sigurno pokazati bolje rezultate. 

Da li znamo šta PISA test zapravo jeste i čemu služi?

Cilj PISA (Programme for International Student Assessment) testiranja je da pokaže šta petnaestogodišnjaci znaju iz matematike, nauka i čitanja (da, ne maternjeg jezika) i šta mogu sa tim znanjem da urade. Sama pitanja mogu imati ponuđene odgovore ili se od učenika očekuje da odgovore sami konstruišu. Ono što je interesantno,  jeste da pored ova 3 testa, učenici popunjavaju i još bar jedan upitnik koji se tiče informacija o njima samima, njihovim stavovima, verovanjima, ambicijama, procesu učenja, njihovom domu i školi, ali i upitnik o finansijskoj pismenosti. Upitnik popunjavaju i direktori (o upravljanju i organizaciji školskog života), a u nekim državama i nastavnici (o sebi i svojim nastavnim praksama) i roditelji (o svojoj uključenosti u obrazovanje deteta). Takođe, zemlje mogu da se odluče i za još jedan od tri upitnika – o tome koliko su učenici upoznati sa računarima, o očekivanjima učenika u vezi sa daljim obrazovanjem ili o njihovom odrastanju.

Iz ovoga možemo zaključiti da cilj PISA testiranja nije samo da pokaže koliko mladi u određenoj zemlji znaju, već da dođe da podrobnije analize faktora koji na to mogu uticati, kako bi se osmislile strategije za unapređenje ishoda obrazovanja i isti se uskladili sa budućim potrebama tržišta rada. Još jedan podatak koji široj javnosti često nije poznat, a to je da je PISA testiranje program koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) što nam dodatno govori o tome da je fokus procene na funkcionalnoj vrednosti znanja u budućoj radnoj i akademskoj karijeri mladih ljudi.

 

 

Osvrt na po jedno pitanje iz svakog testa mogao bi da pomogne razjašnjenju značaja testa, a i otvori oči svima da naše obrazovanje pogledamo u svetlu sutrašnjice.

Ako računanje nije bar na pola strane, zadatak nije dovoljno težak kod nas

Matematika: 

Tom je baštovan. Ima fiksnu platu od 20 zeda (izmišljena valuta) plus 30 zeda po satu. Od učenika se traži da napišu formulu koja računa njegovu ukupnu platu u odnosu na broj sati provedenih na poslu.

Složićete se, zadatak nije težak. A šta testira, koja je upotrebna vrednost tog znanja i zašto predstavalja problem našim učenicima? Bazično, zadatak traži od učenika da na problem iz svakodnevnog života primene znanje iz matematike i strategiju rešavanja problema kako bi došli do formule. Dok se od naših učenika obično traži da reše već postavljenu (obično kompleksnu) matematičku jednačinu, ovde je sasvim dovoljno da učenici dođu do postavke formule, samo računanje se nigde ni ne traži.  A zašto, pitate se? Odgovor leži u budućnosti (ili možda već sadašnjosti). Današnji računarski softveri već su sposobni za primenu mnogo kompleksnijih formula od ove za zaradu, i to će na zadati kod učiniti bez greške (što kod ljudskog računanja nije uvek slučaj), ali taj računar ne može sam da osmisli formulu i napiše kod ni za ovako jednostavan zadatak, za to je potreban čovek, programer. Zbog ovoga novi matematički testovi ne traže od učenika da reše već postavljene jednačine, nejednačine, sinuse, kosinuse, već da sagledaju neki životni problem (npr. kredit, kamatu, dividende) i dođu do rešenja koje će im pomoći u životu i radu, tj. da otkriju upotrebnu vrednost znanja iz matematike. PISA  teži da pokaže šta bi trebalo da svi učenici mogu, bez obzira na to da li će se baviti matematikom ili ne, odnosno oni koji će se baviti matematikom svakako će teže stvari detaljno izučavati na fakultetu, a oni koji neće, svakako ovo treba da znaju, teže im verovatno i neće trebati.  

 

Parroting (ili reprodukovanje ispredavanog)

Nauka:

Ponuđena je uvećana slika pauka i slika spajalice kako plutaju na vodi. Od učenika se traži da objasne razlog zbog kog i jedno i drugo uspevaju da se održe na površini vode. 

Prvo, primetićete da je ovo test iz nauka, znači, fizika, hemija i biologija objedinjene, a zatim primetićete MALO se razlikuje od pitanja na koje naši učenici odgovaraju iz biologije. Opet nije preterano teško, ali… Najveći problemi koje naši đaci imaju jesu:  a) nisu navikli na ovakva pitanja pa su na testu zbunjeni, b) konkretno ovo verovatno nije ni predavano, pa kako onda učenik da zna, i c) odgovori na ovakva pitanja mogu imati i više tačnih formulacija, dok su oni navikuti na tačno/netačno, ili znaš ili ne znaš ili je kako piše u knjizi (ili profesor kaže) ili nikako. Da ne zaboravimo ovde pitanje kojim smo se bavili kod matematičkog testa: zašto je postavljeno i koja je upotrebna vrednost? Ponovo je stvar u novom vremenskom kontekstu. Da li se danas sećate razlike između litorala, batijala, abisala i hadala (inače vrste reljefa morskog dna)? Verovatno ne, ali danas ne morate otići u biblioteku ili do kuće po knjigu ako ovo nemate u svojoj memoriji, već ćete potražiti na internetu i dobiti informaciju za nekoliko sekundi. Zato je ovakvo znanje (reprodukovanje) na najnižem stupnju Blumove taksonomije, dok je kreiranje novih rešenja na najvišem.  Sada, da se vratimo na PISA pitanje, a zašto pauk i spajalica? Konkretno, mnogobrojna velika naučna dostignuća, posebno na polju medicine, potiču iz već postojećih rešenja u prirodi koje samo treba prilagoditi i primeniti, upravo u skladu sa malopre pomenutim najvišim stupnjem učenja. Egzo skelet, bolje igle po uzoru na komarce, održive zgrade po uzoru na mravinjake, samo su neki od inovativnih primera kojih će biti sve više u budućnosti u pokušaju da unapredimo svoj i život budućih generacija na ovoj planeti. A nije li to cilj nauke? Poražavajuće je da naš osmak mora znati jednačinu za molalitet rastvora napamet, kao i ćinjenica da se zivot jednog srednjoškolca pre nekoliko godina možda ne bi ugasio da smo veću pažnju posvetili praktičnom znanju o smrtonosnom ugljen-monoksidu kao produktu sagorevanja u motoru automobila.

 

 

Pročitati nije isto što i razumeti tekst

Čitanje 

Zadatak prikazuje kratak tekst i grafikone o rezultatima istraživanja o sreći. Od učenika se traži da od ponuđenih odaberu ona pitanja koja su postavljena da bi se došlo do grafikona. 

Da li ste ikada u vašem školovanju dobili ovakav zadatak ili ga postavili vašim učenicima? Sada vam je već jasnije zašto smo na 45. mestu. Odgovor je ponovo u kurikulumu i zahtevima, ali i još u nečemu do čega ćemo doći na kraju. Čitanje, tj. razumevanje teksta jedna je od ključnih veština, koju obično testiraju međunarodni testovi stranih jezika (ponovo model iz razvijenih zemalja), ali retko je u našim testovima srpskog jezika. S druge strane, test maternjeg jezika za petnaestogodišnjake u Engleskoj ima ovaj deo. Neko će se pitati zašto, jer podrazumeva da su naučili da čitaju u prvom razredu. Upravo tu i jeste problem. Sigurni smo da su naučili da PROčitaju, ali možda ne i da čitaju, bar ne u današnjem smislu te teči, tj. da izdvoje bitne informacije od nebitnih, odvoje kredibilne od onih drugih izvora informacija i izvedu zaključke na osnovu pročitanog teksta. Ili kraće, da li naši učenici imaju funkcionalnu pismenost? Hoće li umeti da prepoznaju lažne vesti od onih pravih, da napišu CV, da pred pubikom predstave rezultate svoje naučne studije, ili u poslovnim pregovorima jednog dana obezbede posao svojoj kompaniji? Zar nije to ono za šta ćemo koristiti maternji jezik kad izađemo iz škole, ili će nas neko pitati posle kog sloga se pravi pauza kod katrena?

 

Dodatni upitnici i vredna saznanja

Dovoljno je pogledati  dokument Uvidi i interpretacije koji se nalazi na zvaničnom sajtu OECD-a i otkrićemo pregršt korisnih informacija do kojih se dolazi analizom rezultata upitnika. Između ostalog, saznaje se koji je nivo kompjuterske pismenosti učenika, koji je odnos rezultata među školama u istoj državi i u okviru jedne škole, razlika u rezultatima učenika iz socijalno stimulativnih i nestimulativnih sredina, rezultati testiranja u odnosu na budžet za obrazovanje (zanimljivo je da velika ulaganja ne znače uvek i bolje rezultate (Katar), rezultati u odnosu na vreme utrošeno na učenje (Finska ima izuzetan odnos što znaci da je vreme utrošeno na kvalitetno sticanje potrebnih veština), nivo obrazovanja nastavnika, odnos rezultata i prepoznatog entuzijazma i zalaganje nastavnika,  uticaj migracija (vidi se u koje zemlje migrira obrazovanije stanovništvo i obratno), odnos broja zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem i ambicija učenika, polne razike u rezultatima testova i očekivanim budućim zanimanjima, majndset učenika, mišljenje o vršnjačkom nasilju, i još mnoga druga korisna saznanja. Korisna za one zemlje i sisteme koji se sveobuhvatno bave strategijom obrazovanja na osnovu koje postavljaju dugoročne, a zatim i kratkoročne ciljeve, prema kojima prave akcione planove i opredeljuju sredstva za ulaganje, ne gubeći iz vida prvobitno trasiran put ka svrsishodnosti obrazovanja, ali u svakom trenutku spremni da te trase prilagode novim dostignućima koja mogu uticati na budući život dece i mladih.  

 

Izvori:

• https://www.oecd.org/pisa/
• https://www.oecd.org/pisa/PISA%202018%20Insights%20and%20Interpretations%20FINAL%20PDF.pdf
• https://www.oecd-ilibrary.org/sites/acd78851-en/1/2/1/index.html?itemId=/content/publication/acd78851-en&mimeType=text/html&_csp_=34b83bd6f1788b01629355b271dcc687&itemIGO=oecd&itemContentType=book
• https://www.internationalstudent.com/study_uk/education_system/further_education/
• http//cft.vanderbilt.edu/guides-sub-pages/blooms-taxonomy/

 

Autor: Milica Aleksić, profesorka engleskog jezika, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Engleski jezik i književnost, i stekla diplomu koja je izjednačena sa master diplomom. Iskustvo u pedagoškom radu stekla je u više privatnih škola kroz podučavanje dece i odraslih. Posebnu pažnju posvećuje stilovima učenja i razvijanju materijala i kurseva sa posebnim fokusom na komunikacione veštine i praktičnu upotrebu jezika. Pored nastave, svoje vidike proširuje i znanjima iz oblasti ljudskih resursa, čime se bavila izvesno vreme. Postaje sertifikovani tumač Facet 5 testova ličnosti i radi na proceni potencijala i razvoju zaposlenih. Veoma je ponosna na svoje petnaestogodišnje volontersko angažovanje u Crvenom krstu, kao edukator na teme prve pomoći, komunikacije, humanih vrednosti, tolerancije, pisanja projekata itd. U Savremenoj gimnaziji želi da svojim učenicima prvo predstavi važnost koju engleski jezik ima kako za njihovo dalje obrazovanje, tako i za karijeru, a zatim i da ih motiviše da jezik uče izlažući se njemu i okružujući se njime. Milica veruje da je najvažnije naučiti kako se uči, i zato želi da razvije kritičko mišljenje kod učenika kroz interaktivnu i interdisciplinarnu nastavu.