SEL i zašto je važan za učenike

 

Da li se sećate kako ste igrali žmurke ili školice kada ste bili deca? Deca rođena u prošlom veku provodila su sate igrajući se napolju. Vremena su bila mnogo drugačija nego sada i smatramo da smo imali bolje detinjstvo nego današnja deca. A da li je zaista tako? Moja baka mi je čak pričala da su oni morali da kleče na kukuruzu kao đaci. Iako naši nastavnici nisu bili toliko strogi, naše školovanje nije ni približno ispunjeno tako živopisnim i srećnim uspomenama. Još uvek se sećam svog profesora geografije i njegovog štapa, kojim nas je kažnjavao ispred karte ukoliko ne bismo mogli da pronađemo neku reku ili planinu usred neke nedođije. Detinjstvo nam je bilo bezbrižno, nismo znali ništa o globalnoj ekonomiji ili svetskoj ekonomskoj krizi, ali kada smo odrasli, nismo bili spremni za stvarni život. Usvajali smo nova znanja bez puno pitanja; znali smo da moramo znati sve datume u oba svetska rata, ali ne i zašto.

Nekadašnji obrazovni sistem bio je kreiran tako da razvija veštine potrebne za rad u fabrikama i zanatstvu. U međuvremenu, društvo se umnogome izmenilo i krajnje je vreme da reformišemo obrazovni sistem. Danas u učionicama negujemo međusobnu empatiju i pomažemo učenicima da budu bolji, produktivniji i samosvesniji. 

Do pre nekoliko godina svet je bio poput mravinjaka, a onda je zbog pojavljivanja pandemije sve stalo. Svi smo bili toliko iznenađeni da nismo ni uspevali da funkcionišemo normalno. U jednom trenutku nije bilo gužve u saobraćaju, avioni su bili prizemljeni, škole zatvorene, a većina ljudi na ivici očajanja, zatvorena u svoje kuće. Ovi događaji narušili su i rutinu učenika, onemogućivši im ono najvažnije što škola pruža – lični kontakt sa nastavnicima i drugovima. Iako mnogi nastavnici osporavaju upotrebu tehnologije, za vreme pandemije jedini način da uspostave kontakte sa kolegama i učenicima bile su upravo društvene mreže! Kada se tzv. lokdaun (engl. lockdown) najzad okončao, sumirali smo posledice očigledne već na prvi pogled. Uvideli smo da su empatija, prilagodljivost i sposobnost da se izbore sa stresom imale najveći uticaj na svakodnevni život učenika i da se ubuduće moramo fokusirati na ove veštine u istoj meri kao i na matematiku, istoriju, prirodne nauke i strane jezike. Nastavnici širom sveta koji su uključili društvene i emotivne veštine u svoju obrazovnu praksu u kombinaciji sa celoživotnim učenjem ne samo da su uspešno prevazišli pandemiju već su unapredili i rezultate svojih učenika.

 

Šta je SEL (socijalno emotivno učenje)

Postoji mnogo različitih definicija, ali sve one obuhvataju humanost, pozitivnu energiju i podršku kao koncept celoživotnog učenja, što čini osnovu svakog kurikuluma.

SEL je svuda oko nas – kada učenici pomažu jedni drugima u različitim situacijama, kada nastavnici pokazuju razumevanje i uvažavaju potrebe učenika itd.

 

Kako da implementiramo SEL u kurikulum?

Nema potrebe da činite ništa grandiozno, dovoljno je samo da prihvatite da svi sazrevaju na različite načine i da ih pustite da se razvijaju sopstvenim tempom. Mi osporavamo upotrebu tehnologije i govorimo da deca provode previše vremena ispred ekrana umesto da preokrenemo proces i uvedemo te iste uređaje u nastavni proces. Za upotrebu IKT-a nije potrebno da budete programer ili čarobnjak, već samo malo truda i vremena da istražujete. Zašto ne bismo upotrebili uređaje poput kompjutera i telefona u nastavi i učinili da učenje bude zanimljivo učenicima u 21. veku? Umesto da očekujemo od učenika da zapamte mnoštvo formula, činjenica i podataka, zašto ih ne bismo učili kako i kada da ih upotrebe i prilagode svojim budućim potrebama, uzimajući u obzir da će sadašnji učenici menjati zanimanje nekoliko puta u toku života? Profesija nastavnika je jedina profesija koja pomaže da se obrazuju oni koji će se baviti svim ostalim profesijama, stoga hajde da pomognemo budućim velikim umovima da to i postanu. Učenicima nije potrebna naša asistencija samo kako bi postali uspešni, već i kako bi prihvatili neuspehe kao sastavan korak na putu do uspeha. Naš posao nije samo da ih podučavamo algebri, istoriji, geografiji i jezicima, već i da ih ohrabrimo da kontinuirano napreduju, bez obzira na to kojom brzinom se taj napredak odvija, i da im budemo uzor u procesu celoživotnog učenja!

 

Kojih pet oblasti podrazumeva socijalno emotivno učenje?

CASEL definiše SEL u pet oblasti:

1. samosvest;
2. samoupravljanje;
3. društvena svest; 
4. veštine vezane za odnose;
5. odgovorno odlučivanje.

 

Na koji način prosečan nastavnik može da implementira SEL u nastavu

Prvenstveno morate izaći iz zone komfora tradicionalne nastave i prestati da se plašite razočarenja! Morate biti dovoljno snažni da pomognete drugima čak i kada ste zatrpani sopstvenim administrativnim obavezama.

„Nastavnici moraju takođe da upotrebe svoje socijalno-emotivne veštine da bi izgradili visoko kvalitetne odnose među učenicima”(Jennings & Greenberg, 2009; Jones, Bouffard, & Weissbourd, 2013). 

Tokom pandemije zbližili smo se sa svojim učenicima održavajući redovne kontakte sa njima. Koristili smo sva poznata sredstva komunikacije sa ciljem da im pomognemo da što bolje savladaju gradivo. Štaviše, i učenici i nastavnici su morali da unaprede digitalne veštine koje su imali i pre pandemije, što je rezultovalo inovativnijom i kvalitetnijom nastavom po povratku u učionice. Digitalne kompetencije su veoma važne za SEL i STE(A)M obrazovanje, zato što se oba baziraju na upotrebi digitalnih tehnologija.

Samo nekoliko godina pre izbijanja pandemije shvatila sam da su moji časovi pomalo šablonski i da im nedostaje inovativnosti, te sam isprobala novije metode. Započela sam svoj blog, na kom redovno objavljujem nove sadržaje, oformila Google učionicu za deljenje dodatnih sadržaja i krenula u istraživanje sadržaja na internetu, koje sam kasnije prilagođavala svojim časovima. Najveći benefit od ovih aktivnosti su, naravno, imali učenici, zato što smo objedinili učenje i igranje igrica.

Kada smo se iz virtuelne učionice vratili u školsku, već smo bili vični korišćenju igrica na časovima engleskog jezika. Učenici su toliko uživali u korišćenju telefona, interaktivnih tabli i ostalih digitalnih sadržaja da su počeli sami da kreiraju obrazovni softver uz moju pomoć. Isprva je samo jedna manja grupa učenika bila voljna da učestvuje, sa ciljem da pomogne svojim drugarima da lakše savladaju gradivo. Ubrzo su ohrabrili i svoje drugove da svojim učešćem doprinesu izradi materijala za nastavu, te mogu sa ponosom da kažem da deca sa kojom radim nisu samo pasivni učenici, već i kreatori obrazovnih sadržaja. 

Pandemija nas je naučila da učionicu ne čine samo zidovi, klupe i stolice, već pre svega učenici i nastavnici, a tehnika u 21. veku nam omogućava da ostvarimo interakciju sa učenicima ma gde se oni nalazili – na blogu, Instagramu, Fejzbuku, Jutjubu itd. SEL je mnogostruko koristan za učenike, ali ja lično smatram da je najvažnije biti deo grupe, osećati da pripadaš timu i da zajedno možemo sve. Jednostavne i male stvari čine ljude srećnima i podižu nivo samopouzdanja, što je veoma važno kod uključivanja svih učenika u obrazovni proces, posebno onih koji pripadaju osetljivim grupama. Nastavnici koji rade u ruralnim sredinama, pored loših tehničkih uslova, suočavaju se i sa problemom rodne ravnopravnosti, jer se devojčice retko opredeljuju za tzv. „muška zanimanja”. Implementacijom SEL-a i STE(A)M-a u kurikulum dobijamo šansu da se ovi negativni efekti umanje i da obrazovanje popularizujemo na jednom višem nivou.

Istraživanja su pokazala da SEL ima pozitivne dugoročne efekte na učenike, uključujući viši nivo akademskih postignuća, smanjen stepen vršnjačkog nasilja, manje emocionalnih problema i veći broj učenika sa školovanjem privedenim kraju. Stoga izađite iz okvira tradicionalne nastave, nemojte se plašiti nepoznatog, budite otvorenoga uma jer „Znanje je najmoćnije oružje koje možemo upotrebiti da promenimo svet” (Nelson Mandela).

 

Zdravka Majkić

Već 20 godina radi kao nastavnik engleskog u osnovnoj školi i poznata je među kolegama kao eduentuzijasta i inovator.Ona veruje da rad u maloj ruralnoj školi zahteva entuzijazam i postizanje rezultata pomoću skromnih sredstava.Autor je i koautor nekoliko časova objavljenih u zbornicima radova „Razmena primera dobre prakse”, gde je pokazala svoje dobre ideje. Bila je finalista prvog SONS festivala u Srbiji, gde je ujedinila prirodne nauke sa nastavom jezika. Digitalno je kompetentna i uspešno vodi blog „English corner” i Instagram stranicu @zm.thequeen za učenje engleskog jezika, gde uspeva da nastavu i učenje engleskog učini zabavnim. Za učešća na različitim konkursima nagrađivana je više puta. Poslednji put nagrađena je na „Danima informatike u školama Vojvodine” za „Reviju obrazovnih softvera u nastavi”.Takođe je koautor veb-sajta „Podelimo znanje” i seminara „Web alatima kroz inderdisciplinarnost do STE(A)M veština”.