Кo su darovita deca i učenici?

Кo su darovita deca i učenici?

Darovitost kao fenomen u kontinuitetu privlači pažnju i opšte i stručne javnosti u određenoj meri. Кod praktičara – nastavnika vaspitača i stručnih saradnika u vrtićima i školama – ovo zanimanje je takođe konstantno, ali zapravo samo izuzetno. Jer, samo izuzetno se darovitost pojavljuje, ispoljava i razvija samostalno i neometano drugim sredinskim uticajima pa se zato samo izuzetno sama ističe i kao takva može uočiti. Čak i kao takva, vidljiva, a tipični primeri su ispoljavanje umetničkih talenata ili nadarenosti, ona zahteva prepoznavanje, razumevanje, prihvatanje, negovanje, podsticanje, razvijanje, usavršavanje…. Za sve ovo nužno je poznavanje i razumevanje samog fenomena darovitosti i njenog pojavljivanja, u meri većoj od one koja nam je data obrazovanjem i koja nam je došla iskustvom.

Pojam darovitosti je interesantan jer shvatanja njegovog obima ima gotovo koliko i definicija darovitosti, a razni izvori pominju da definicija ima čak i preko 140. Može se stoga reći da ne postoji opšta saglasnost oko toga šta to jeste darovitost i dokle sežu obimi drugih sličnih pojmova poput talenta, nadarenosti, kreativnosti, izuzetnosti itd. Neslaganja postoje i u pogledu toga da li se darovitost, talenat i kreativnost nasleđuju, a pored njih, u pokušajima da se stvore poveznice, koncepti i odnosni sistemi istraživači i naučnici pominju još i izvrsnost, lični talenat, darove kao prirodne sposobnosti, ekspertizu, genijalnost, netipičnost, mudrost, inovativnost, i druge. Postoje modeli koji povezuju darovitost i talenat definišući ih i uspostavljajući relacije među njima. U literaturi se navode i mnoge klasifikacije i odrednice oblasti darovitosti, talentovanosti ili nadarenosti te njihovi razni stepeni ili oblici ispoljavanja.

Često su daroviti učenici takozvanog neprilagođenog ponašanja zapravo kreativci. Ali usmerenost obrazovnog sistema je još uvek na produktima i postignućima odnosno na akademskim postignućima, gde darovitost i kreativnost ne pokazuju nužno svoje postojanje i prisustvo. Ima autora, a i praktičara, koji smatraju da kreativno izražavanje ne vodi poželjnim akademskim uspesima te da ga zbog toga ne treba podsticati. Čini se da u ovakvim mišljenjima ima odraza i neke naše ukupne društvene gotovo poslovične priklonjenosti prosečnom, uobičajenom, poznatom pre nego neobičnom, drugačijem ili nepoznatom.

U našoj zemlji zakonska regulativa pominje učenike sa „izuzetnim sposobnostima“ za koje predviđa mogućnosti izmenjenog obrazovnog pristupa i posebnih postupaka i okolonosti za obrazovanje. Domaće zakonodavstvo koje reguliše vaspitno-obrazovni rad koristi termin „izuzetnost“ tj. formulaciju “deca, učenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima“ i to kada govori o onima koji su talentovani i nadareni, bez određivanja ko među njih spada i da li su to npr. i opšte natprosečno uspešni, natprosečno inteligentni ili uspešni i sposobni u nekoj, i kojoj to, oblasti. Izuzetak su muzički i baletski talentovani, koje zakoni prepoznaju kao posebne grupe, za koje postoje posebne škole i programi vaspitno-obrazovnog rada. Još od 2009. godine krovni obrazovni zakon u Srbiji određuje mogućnost izrade individualnog obrazovnog plana tri (IOP3) koji podrazumeva proširivanje i produbljivanje sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za učenika sa izuzetnim sposobnostima a to je onaj učenik koji postiže rezultate koji prevazilaze očekivani nivo obrazovnih postignuća. Međutim, pitanje koje prethodi primeni postojećih ili razvijanju i primeni dodatnih mera u vaspitno-obrazovnom radu sa darovitim učenicima jeste: kako ove učenike uopšte prepoznati, otkriti, uočiti?

Izuzetnost tj. darovitost ne podrazumeva visoku tj. natprosečnu inteligenciju, ali obrnuto bi trebalo da važi. Naime, izuzetnima se mogu smatrati sva deca, učenici i osobe koje su netipičnog razvoja ili funcionisanja, razmišljanja, postignuća, umenja, umeća, osetljivosti, napredovanja, izgleda, izvođenja, izdržljivosti i/ili nečeg drugog. Može se reći da su to su svi oni koji nešto moraju, mogu, umeju ili vole da rade drugačije od drugih ili, koji po nekom ličnom svojstvu, vezanom za razvoj, postignuća i napredovanje, odstupaju od onog očekivanog za njihov uzrast ili čak i društveno očekivanog.

Za prepoznavanje darovite dece i učenika na ranom uzrastu radi adekvatnog obrazovnog pristupa, neophodno je dodatno osnažiti i podržati zaposlene u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Znajući da se upravo planiraju aktivnosti sa ovim ciljem na našim prostorima, ostaje nam da verujemo u njihovu realizaciju i doprinos koji će dati poboljšanju obrazovanja darovite dece i učenika.

Literatura:

1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2017, 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, 88/2017 i 27/2018 – dr. zakoni
2. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – autentično tumačenje i 68/2015
3. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (2018). Službeni glasnik Republike Srbije, 74/2018
4. Maksić, S. (2015). Darovitost, talenti i kreativnost: od merenja do Implicitnih teorija. U: N. Milićević i sar. (ur.), O kreativnosti i umetnosti – savremena psihološka istraživanja: tematski zbornik radova, 11-27. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta. UDК 159.928:159.9.072
5. Šćepanović, M. (2018). Rad defektologa sa izuzetnom decom i učenicima. U: M.Šćepanović (ur.), Zbornik sažetaka XIII međunarodne stručno-naučne konferencije “Položaj i uloga defektologa danas”, Odžaci, 43-44. Društvo defektologa Vojvodine, Novi Sad. ISBN 978-86-80326-09-2
6. Šćepanović, M., & Кalinić, T. (2018). Legislative Conditions and Teachers’ Competencies For Work With Gifted Students In Serbia. In: L. Marinković and M. Šćepanović (Ed.), Thematic Collection of Papers “Giftedness, Education, And Development”, pp. 35-47. Novi Sad: Mensa Srbije. ISBN 978-86-80994-05-5. UDC 376.1-056.26/.36:340.134(497.11)
7. Šćepanović, M., Кalinić, T., Кlepić, S. (2017). Savanti i darovitost. U: Darovitost – tematski zbornik radova međunarodnog značaja, Giftedness – international thematic collection of papers (Scepanovic M. ur), pp. 91-101. Udruženje građana Mensa Srbije, Novi Sad. ISBN 978-86-80994-01-7

Autor: MSc Marinela Šćepanović je master defektolog, doktorand specijalne edukacije i rehabilitacije, nastavnik individualne nastave, pedagoški savetnik, predsednik Društva defektologa Vojvodine i član Mensa Srbije. Uz to, urednik je i Zbornika radova Prve međunarodne konferencije „Specijalna edukacija i rehabilitacija – nauka i/ili praksa” (2010).

Tokom dugogodišnje karijere stekla je veliko iskustvo u inkluzivnom obrazovanju, radu sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i specijalnom edukacijom. Učestvovala je u brojnim obukama i skupovima, nosilac više nagrada i priznanja, autorka više od 100 stručnih i naučnih radova iz oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije i srodnih.