Uloga odeljenjskog starešine u adaptaciji učenika na novu školsku sredinu
Početak nove školske godine je pomalo stresan za nastavnike, ali mnogo više za učenike, naročito ako su promenili ne samo razred već i školu. Sa stanovišta nastavnika, nova generacija učenika donosi nove navike, nove stilove ponašanja i učenja, nove mogućnosti, ograničenja, očekivanja… Iz perspektive učenika prvog razreda srednje škole, to su nova škola, novi drugovi, predmeti, nastavnici, pisana i nepisana pravila, novi (duži) spisak obaveza… Mi, kao nastavnici, uvek možemo u pomoć da pozovemo stručne organe škole, iskustvo, kolege, literaturu. Ne smemo nikada zaboraviti da je i našim učenicima pomoć neophodna, a da smo mi (nastavnici) prvi koji treba da im je pružimo. U tom važnom poslu, ključnu ulogu ima odeljenjski starešina.
Obaveze i zadaci odeljenjskog starešine određene su Zakonom o srednjem obrazovanju, pravilnicima škole, pedagoškom teorijom i praksom. Žureći da sve obaveze ispunimo na vreme, da ne zakasnimo sa mnogobrojnim izveštajima, planovima, rasporedima, ne smemo zaboraviti da smo mi tu gde jesmo najpre zbog učenika. A oni su, kada govorimo o prvom razredu srednje škole, u vrlo osetljivom životnom dobu, u situaciji koju bismo mogili opisati ovako: ribica u akvarijumu s ajkulama. Ne zaboravimo, do pre dva meseca, bili su najstariji u svojoj osnovnoj školi, u kojoj su znali svaki skriveni ugao. Svoje nastavnike su takođe dobro upoznali, prilagodili se njihovim zahtevima, stilovima predavanja, dobrim i manje dobrim stranama. Na početku nove školske godine, eto ih u potpuno novoj sredini, kao najmlađi učenici, sa mnogobrojnim pitanjima čije odgovore tek treba da saznaju. Da li su nastavnici strogi? Da li su predmeti teški? Hoću li steći nove prijatelje? Da li će me odeljenje prihvatiti? Šta ako zakasnim na čas? Ovo su samo neka od pitanja koja će ih mučiti sve dok se ne adaptiraju na novu sredinu. Na nama je da taj proces adaptacije učinimo što bezbolnijim.
Slika 1
Kada ih prvog dana dočekate, potrudite se da budete smireni, da taj mir prenesete i na njih. Poželite im dobrodošlicu i ohrabrite ih. O kućnom redu se obavezno mora govoriti, ali za prvi dan izaberite da ih upoznate sa kodeksom oblačenja, stavom škole o upotrebi mobilnih telefona, rasporedom zvonjenja i, eventualno, rasporedom prostorija (kabineta i učionica). Na tabli napišite svoje ime i objasnite im gde mogu da vas pronađu u slučaju da im je potrebna bilo koja vrsta pomoći. Obiđite ih nekoliko puta na odmorima, stavljajući im do znanja da brinete o njima.
Period adaptacije će potrajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. To, naravno, zavisi najpre od ličnih osobina učenika, ali i od nas. Na časovima odeljenjskog starešine možemo organizovati različite aktivnosti koje imaju za cilj međusobno upoznavanje. To može biti „intervju“. Ceduljice sa imenima učenika stavimo u kutiju, a zatim ih pozovemo da izvuku jednu. Nakon što obave intervju sa izabranim učenikom, zadatak je da ga predstave i ostatku odeljenja. Poželjno je da i mi budemo učesnici ove igre. Ovo je način da jačamo veze unutar odeljenjske zajednice, stvaramo podsticajnu, zdravu atmosferu u odeljenju, da bolje upoznamo svakog učenika, uočimo njegove jake i slabe strane, a onda ćemo znati i kako da pomognemo u daljem razvoju.
Da bismo saznali sve potrebne detalje iz privatnog života koji su neophodni za uspešnu adaptaciju, potrebno je da napravimo socijalnu kartu – upitnik, elektronski ili štampani. Na mnoga pitanja iz tog obaveznog upitnika učenici prvog razreda ne znaju odgovor, ili ne žele da ga javno daju. Zbog toga je važno da upitnik popune zajedno sa roditeljima ili starateljima i da se obezbedi privatnost. Stanje porodice je naročito važna informacija. Da li je porodica potpuna? Ako nije, ko nedostaje i koji je razlog (roditelji razvedeni, rade u inostranstvu ili je jedan od roditelja pokojni). Ako su razvedeni, s kim učenik živi i da li ima kontakt sa drugim roditeljem? Pitanja o zdravstvenom stanju su takođe jako važna. Adresa i brojevi telefonu su nam neophodni.
Povratna informacija o našem radu sa učenicima i odeljenjskom zajednicom je od izuzetne važosti. Dok ne razvijemo kod učenika veštinu i slobodu da na pristojan način, bez straha, kažu sve što im nije po volji, iskoristićemo kutiju za anonimne primedbe, pitanja, žalbe i slično. Bitno je da ostavimo sujetu po strani, uvažimo njihovo mišljenje i stavove i pokušamo što redovnije da reagujemo na zapise iz kutije.
Individualni razgovori sa roditeljima su jako bitni da period adaptacije protekne što bezbolnije. Odredite jedan dan kada imate dovoljno vremena da se posvetite dužem razgovoru sa njima. Izgrađujte partnerske odnose sa roditeljima, jer nam je cilj zajednički – napredovanje njihove dece a naših učenika. Učenici se ponekad vrlo različito ponašaju u školi, u svom društvu i kod kuće. To nam je signal da postoji problem. Zajednički razgovori u koje ćemo uključiti školskog pedagoga i psihologa mogu biti vrlo delotvorni.
Odeljenjski starešina ne može sve sam. Uz pedagoga, psihologa i roditelje, tu su i članovi odeljenjskog veća. Porebno je da i njih upoznamo sa neophodnim informacijama o učenicima našeg odeljenja, baš kao i da od njih čujemo mišljenja i zapažanja.
Kada prođe tih nekoliko meseci i uzburkano more se smiri, za sav trud koji smo uložili, sledi nagrada. Kada uz reč „razredna“/ „razredni“, učenici dodaju „naša“/ „naš“, znak je da smo uspešno postavili temelje za dalji napredak i razvoj. Razvili smo osećaj pripadnosti, a za svakog učenika „nova škola“ postaje „moja škola“, čak i na proslavi trideset godina mature.
Zorica Prokopić je pedagoški savetnik – nastavnik informatičke grupe predmeta u Tehničkoj školi u Loznici. Realizator je i koautor nekoliko programa stručnog usavršavanja nastavnika iz oblasti metodike nastave i primene IKT-a u nastavi. Koautor je udžbenika Računarstvo i informatika za peti razred osnovne škole. Autor je i zbirke pesama za decu Moja mala beležnica.
Literatura:
- Slika 1 preuzeta sa sajta www.dillydallyfarmingdale.com.