English
4 koraka do ulaska u projektno orijentisanu nastavu
U poslednje vreme se mnogo govori o projektno orijentisanoj nastavi (PBL – Project Based Learning). Mnogo se više govori nego što se u praksi PBL vidi. Pre desetak godina, kada sam počeo da propagiram PBL i obučavam nastavnike da je primenjuju, divio sam se hrabrosti nastavnika koji su krenuli tim putem. To je bilo lepo videti. U gomili nastavnika koji „drže” lekcije i teraju decu da rade neke besmislene zadatke, vidim pojedince koji unose život u učionicu. Deca rade, istražuju, kreiraju, diskutuju i uglavnom ne čuju zvono koje ih opominje da je četrdesetpetominutno mučenje gotovo.
Tako je to bilo nekada, a onda sam stavio na papir prednosti PBL:
1. Deca stiču funkcionalna znanja potrebna za život;
2. Deca su motivisana da uče;
3. Nastavnici na času uživaju – samo obilaze grupice dece koja rade i, ako treba, malo ih motivišu i podrže;
4. Roditelji zadovoljni, prepričavaju jedni drugima kako deca menjaju pogled na svet, više ne traže skupe stvari, razmišljaju o kućnom budžetu, planiraju.
Svima je lepo. U čemu je onda problem? Zašto sam se uopšte divio pojedincima koji primenjuju PBL? Pa, oni su samo krenuli lakšim putem! Ali šta je onda sa ostalima, zašto ne uđu u PBL?
Ali onda sam se setio. Pa, da, hladna voda! Zašto neki ljudi stoje pored bazena i ne ulaze u njega iako je vrućina napolju i prijalo bi im osveženje? Pa, zato što se plaše da je voda suviše hladna.
Ja sam od onih što čim stignu na bazen ili plažu, zalete se i uskoče u vodu. Tako je bilo i sa PBL – kad sam otkrio, odmah sam prihvatio i primenio. I počeo sam da prskam druge, neki su uzvratili prskanje, a ima onih (a to je većina) koji vole da postepeno uđu u vodu, i čini mi se da sam njih isterao iz vode. E, ovo je sada poziv njima da se vrate, a i onima koji još nisu pokušali da uđu u PBL, da uđu. Postepeno, korak po korak. A evo nekih koraka (bez prskanja):
1. Pokvasite noge do kolena. U učionici vam deca sede po dvoje u klupi. Napravite prvi korak – neka spoje po dve klupe, tako da sede po četvoro, a može negde i po petoro ako broj učenika u učionici nije deljiv sa 4. I ništa nemojte menjati u svom radu. Ono što ste im davali da rade na času samostalno ili u paru, sada neka rade u grupi.
2. Uđite u vodu do pojasa. Kada su se deca navikla da rade u grupi (nekoliko časova), napravite sledeći korak. Pitajte ih neobavezno nešto iz svakodnevnog života, nešto što njih interesuje. Na primer, koja je zgrada najviša na svetu? (istraživačko pitanje) Neke odgovore ćete odmah dobiti. (hipoteze) Recite im da su to samo hipoteze i da vam treba dokaz za to. Pustite ih da u okviru grupe istraže i da dođu do odgovora na to pitanje. Već ste do pola ušli u PBL. Dalje nastavite diskusiju u zavisnosti od toga koji predmet držite.
3. Pokvasite grudi i leđa. Došlo je vreme da osetite draži projektno orijentisane nastave. Postavite pitanje za koje ne postoji unapred definisan odgovor, pitanje koje traži ozbiljno istraživanje i diskusiju. Na primer, ako predajete fiziku, matematiku, istoriju ili biologiju u osnovnoj školi, možete ih pitati koji je superheroj najmoćniji. Sva je prilika da će svi uglas početi da uzvikuju imena omiljenih superheroja. Uputite ih da se u okviru grupe dogovore i da saopšte jedno ime. Sada kreće vaša provokacija pitanjima: „A zašto to mislite? Šta je za vas moć, u čemu se ogleda? Hajde sada u okviru grupe nađite što više argumenata za to da je vaš superheroj najmoćniji. Imate 15 minuta, a onda će svaka grupa u 2 minuta da prezentuje svoje argumente.” Sada počinje ozbiljno istraživanje. Dok rade, neprimetno ih podržavajte da koriste moć predmeta koji držite. Posle prezentacije ide diskusija i eto vas „do vrata” u PBL.
4. Zaplivajte. Kada nekoliko puta izvedete čas sličan onom u tački 3, i vi i vaši učenici spremni ste za sve dobrobiti projektno orijentisane nastave. Ostavljam vašoj mašti kako ćete dalje „plivati”.
Autor bloga: dr Ivan Anić
Ivan Anić je doktorirao u oblasti matematike na Prirodnomatematičkom fakultetu u Novom Sadu, a trenutno je zaposlen u Visokoj školi strukovnih studija ITS. Tokom dugogodišnje karijere, u prestižnim časopisima je objavio brojne naučne radove koji se tiču primenjene matematike i nastave iz ovog predmeta. Član je srpskog PISA tima, kao i Nacionalnog saveta za praćenje rezultata PISA projekta, i zamenik glavnog menadžera za TALIS projekat u Srbiji. Trenira nadarene učenike za matematička takmičenja do nivoa matematičke olimpijade.
