8 SAVETA ZA USPEŠAN TIMSKI RAD KAO FAKTOR

PODSTICANJA KREATIVNOSTI PREDŠKOLACA – rezultati

istraživanja

Koja je uloga timova u predškolskim ustanovama?

Uticaj rada timova u predškolskoj ustanovi na razvoj dečje kreativnosti tema je brojnih studija, rasprava i istraživačkih aktivnosti. Timski rad predstavlja, pre svega, savremenu civilizacijsku tendenciju. Zajedničko učestvovanje u radu, saradnja, zajedničko planiranje i praćenje rezultata rada, poštovanje delovanja drugih i razvijanje različitih pristupa rada sa ciljem što kvalitetnijeg uticaja na razvoj kreativnosti kod dece predškolskog uzrasta samo su neka od obeležja timskog rada koji će biti predstavljen u ovom radu.

Potreba za timskim radom postoji i u oblasti vaspitanja i obrazovanja, kako zbog efikasnosti tako i zbog veličine ustanove, odnosno broja zaposlenih. Kako je u prethodnom delu istaknuto, tim predškolske ustanove mogu da čine predstavnici zaposlenih, roditelja, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja. U predškolskim ustanovama najuži stručni tim koji kreira ukupan razvoj ne samo deteta nego i predškolske ustanove u celini čine stručni saradnici, vaspitači i roditelji. Često se podrška timu prepoznaje i u vidu saradnje sa lokalnom zajednicom. Kada je u pitanju podsticanje dečje kreativnosti od pomenutih timova, bitno je da, pre svega, prihvate dete onakvim kakvo jeste. Da poštuju i uvažavaju dečje spontano, slobodno, samostalno odlučivanje u izražavanju i stvaralačkom procesu u odnosu na spoljašnje intervencije i ustaljene šeme. 

Prijavite se za njuzleter Instituta za moderno obrazovanje i budite uvek u toku sa važnim pedagoškim istraživanjima.

8 saveta za podsticanje kreativnosti od strane predškolskih timova 

Savremene tendencije u vaspitnoobrazovnoj praksi nameću kao potrebu jačanje znanja, veština i vrednosnih stavova u oblasti timskog rada kod svih zaposlenih. Ovakva vrsta edukacije i motivisanja zaposlenih bi mogla doprineti boljem funkcionisanju kako formalnih, tako i neformalnih timova, a samim tim i kvalitetu ukupne vaspitnoobrazovne prakse jer je timski rad „interaktivni proces koji omogućava da ljudi sa različitim stepenom stručnosti proizvedu kreativna rešenja za zajednički definisane probleme, a takvo rešenje je bolje i uspešnije od rešenja koje bi neki član tima samostalno pružio” (Idol, Polucci, Whitcomb & Neven, 1986; prema Pavlovski, Pavlović, 2000). 

Uz stvaranje pozitivne radne atmosfere u kojoj se deca osećaju bezbedno i u kojoj dobijaju podršku za stvaranje novih ideja i rešavanje problema postoji širok spektar načina za podsticanje kreativnosti od strane timova u ustanovi. Sternberg preporučuje osam saveta (Popescu, 2013): 

1. treba podsticati kreativnost kroz sopstveni model ponašanja vaspitača, učitelja, nastavnika ili profesora; 
2. treba stvarati aktivnosti koje uključuju znanja iz različitih oblasti kako bi se razvio interdisciplinaran način razmišljanja; 
3. potrebno je dati deci dovoljno vremena da razmisle na kreativan način; 
4. kreativnost treba nagrađivati; 
5. treba negovati atmosferu u kojoj su greške neophodan deo procesa učenja, a ne negativna pojava; 
6. treba naučiti decu da preuzmu odgovornost kako za svoje uspehe, tako i za svoje neuspehe; 
7. treba podsticati kreativnu saradnju; 
8. treba pomoći deci da gledaju na stvari iz tuđih i različitih uglova, razvijati saosećanje i emotivnu inteligenciju.

Suština okruženja i timova u njima je podsticanje dečje igre koja zauzima važnu ulogu u pogledu razvoja kreativnosti. Maštovitost igre i njen slobodan izbor predstavljaju ključne komponente kreativnog razvoja svakog deteta, podstičući njegovu maštu, rešavanje problema, divergentno mišljenje, sposobnost da izraze emocije i prave izbore i dr. Neophodno je da timovi u PU podstiču decu na razmišljanje i rešavanje problema na kreativan način, poštujući dečje ideje i izbore, pružajući im istovremeno slobodu da načine greške. Učešće u kreativnim procesima jača dečju koncentraciju, dovodi do razvoja interpersonalnih odnosa, stvaranja novih prijateljstava, podstiče fizičku aktivnost, utiče na razvoj empatije, razvoj emocionalne inteligencije i maštovitost, pripremajući ih da i sami kasnije, tokom odrastanja, učestvuju u nekim oblicima timskog rada. Takvim pristupom deca razvijaju osećaj pripadnosti, postaju otvorenija za nova iskustva, jačaju osećanja sopstvene vrednosti, postignuća i samopouzdanja.

Rezultati naučnih istraživanja u pogledu kreativnosti predškolaca

Za potrebe rada koji se prezentuje realizovano je istraživanje tokom 2020. godine na uzorku od 100 vaspitača, medicinskih sestara vaspitača i stručnih saradnika i 100 dečjih roditelja. Problem kojim se bavi rad definisan je samom temom i glasi: u kojoj meri i kako timski rad podstiče kreativnost predškolskog deteta?

Cilj istraživanja je dolaženje do podataka o timskom radu kao faktoru podsticanja kreativnosti deteta kroz odgovor na pitanje kako i na koji način vaspitači i ostali učesnici vaspitnoobrazovnog procesa prepoznaju i podstiču dečju kreativnost.

U prvom delu interpretacije rezultata akcenat je na odgovorima vaspitača, na osnovu kojih se došlo do značajnih podataka:

• Na pitanje da li vaspitači imaju iskustva u radu sa kreativnom decom došlo se do saznanja da najveći broj ispitanika, njih 56, smatra da ima delimično iskustva, a 37 u potpunosti. Najmanji broj ispitanika, njih 7, istaklo je da nikada nije imalo iskustva da u grupi dece sa kojom radi ima dete koje je izuzetno kreativno i darovito. Podaci su ohrabrujući jer ukazuju na to da je visok procenat vaspitača imao makar minimalno iskustvo u radu sa kreativnom decom – ako ne svakodnevno u njihovoj grupi, onda u okviru povremenih kontakata sa decom drugih grupa u ustanovi.

U okviru drugog pitanja – da li vaspitači i roditelji sarađuju kako međusobno, tako i sa ostalim stručnim kadrom radi ranog prepoznavanja i podsticanja dečje kreativnosti – došli smo do saznanja da se međusobna saradnja kada su vaspitači u pitanju najčešće uspostavlja sa drugim vaspitačima (54,00%), potom sa stručnim saradnicima (23,00%), sa stručnjacima van ustanove (13,00%,), a najmanji broj anketiranih vaspitača (10,00%) opredelio se za saradnju sa roditeljima.

• O podatku u vezi sa prioritetnim ciljem formiranja tima u okviru rada ustanove na podsticanju ranog razvoja dečje kreativnosti (Grafikon1) došli smo do saznanja da najveći procenat ispitanika (36,00%) kao cilj prepoznaje rešavanje problema i donošenje zajedničkih odluka, 18,00% podržava jačanje privrženosti i angažovanja svakog člana tima, 17,00% je za koordinaciju, povezivanje i međusobno prenošenje informacija. 

Na pitanje da li vaspitači svakodnevno motivišu i podstiču decu na napredak i razvoj u pogledu njihove kreativnosti došlo se do sledećih odgovora. Visok procenat vaspitača (87,00%) aktivno utiče na prihvatanje dece sa izraženim kreativnim sposobnostima u uzrasnoj grupi vrtića, dok 3,00% anketiranih delimično utiče. 

Prijavite se za njuzleter Instituta za moderno obrazovanje i budite uvek u toku sa važnim pedagoškim istraživanjima.

U okviru pitanja na koje načine motivišu i podstiču kreativno dete na rad, vaspitači su izneli nekoliko predloga:

• davanje deci mnogo materijala;
• proširivanje iskustva;
• upoznavanje i dovođenje stručnjaka iz oblasti u kojem je dete pokazalo kreativnost;
• likovne i kreativne aktivnosti;
• prilikom aktivnosti vaspitač daje deci nove i složenije materijale i nove tehnike rada;
• dramske aktivnosti;
• hor i orkestar;
• postavljanje kreativnih izazova pred dete;
• motivacione priče, pohvale, bodrenje deteta;
• aktivnosti gde dete treba da vidi razlike, sličnosti, da izražava misli.

Analizom odgovora na pitanje da li stručni tim ustanove nudi naprednije programe za decu i obaveštava roditelje o njima došlo se do podatka da se 86,00% anketiranih roditelja slaže sa tvrdnjom da stručni timovi ustanove nude naprednije programe za decu i da ih obaveštavaju o njima – putem Viber grupe, poruka, razgovora sa vaspitačem i sl. Manji broj roditelja (14,00%) delimično se slaže s obzirom na to da se dešava da ne prime informaciju na vreme, ali potvrđuju postojanje naprednih programa za decu u ustanovi.

Odgovori na pitanje da li vaspitači imaju iskustva u radu sa kreativnom decom upućuju na to da vaspitači u najvećem procentu delimično imaju iskustva (56,00%), a manji procenat anketiranih (37,00%) ima u potpunosti iskustva i ono je, prema njihovom mišljenju, vrlo pozitivno. Oni su učestvovali na seminarima kako bi se što bolje informisali na koji način da kreativno dete podstaknu na rad. Najmanji broj ispitanika, njih 7,00%, izjasnio se da ne poseduje takvo radno iskustvo, ali da se nadaju da će u svom predstojećem radu imati priliku da steknu takva iskustva. 

Vaspitačima je postavljeno pitanje sa ciljem da se utvrdi da li se stručno usavršavaju u pogledu rada sa kreativnom decom i kroz koje oblike. Od ukupnog broja ispitanih, njih 56,00% se izjasnilo da se dodatno stručno usavršava pohađajući seminare ili savetujući se sa stručnim licima koja su zadužena za prepoznavanje rane kreativnosti, a 44,00% vaspitača nije imalo dodatna usavršavanja.

Interesantni su odgovori vaspitača na pitanje koje se odnosi na njihovu upućenost u vezi sa preporukama za realizaciju vaspitnoobrazovnog rada. Podaci kazuju da je samo 12,00% ispitanih vaspitača upoznato u potpunosti sa preporukama za realizaciju vaspitnoobrazovnog rada sa kreativnom decom, što je mali procenat u odnosu na broj anketiranih vaspitača. Najveći procenat ispitanika, 56,00%, delimično je upoznat, a 32,00% nije uopšte upoznato sa preporukama. Nesporno je da bi svi zaposleni u predškolskoj ustanovi morali u potpunosti biti upoznati sa preporukama za realizaciju vaspitnoobrazovnog rada sa kreativnom decom, što je suprotno podacima do kojih se došlo istraživanjem i koji upućuju na potrebu za dodatnim obukama i usavršavanjima svih članova tima u ustanovi. 

Na pitanje „Šta formiranje tima omogućava članovima”, najviši procenat vaspitača, njih 43,00%, prepoznaje prilike u okviru dijaloga i iskustva, 36,00% anketiranih smatra da im članstvo u timu omogućava negovanje nezavisnosti i samostalnosti u radu, a svega 21,00% od ukupnog broja anketiranih smatra da u okviru timskog rada dobija dodatnu motivaciju za rad. 

Za potrebe ovog rada od posebne važnosti su podaci u vezi sa saradnjom timova stručnjaka PU sa porodicama kreativne dece.

Dobijeni podaci ukazuju na to da svi anketirani roditelji (100,00%) smatraju da je saradnja sa porodicom vrlo bitna za dalji napredak njihove dece. Smatraju da stručni timovi u PU treba da sarađuju sa roditeljima, da ih uključuju u aktivnosti vrtića i da daju preporuke roditeljima kako i na koji način da podstaknu kreativnost sopstvenog deteta. 

Koliki je roditeljski uticaj na timski rad u predškolskim ustanovama?

Interesovanje u okviru istraživanja bilo je usmereno i na saznanje koliko su roditelji uključeni u timove rada u PU koju njihovo dete pohađa. Uvidom u odgovore roditelja saznajemo da je 67,00% njih uključeno u neki od timova u ustanovi, a 33,00% nije uključeno u rad timova. U okviru ove grupe roditelja navedeni su razlozi za neuključenost, počev od radnog vremena, prezaposlenosti, udaljenosti vrtića od mesta prebivališta, nedovoljne informisanosti od strane ustanove i sl. Šta god da je navedeno kao razlog izostanka uključenosti roditelja u rad, neophodno je preduzeti sve moguće mere i aktivnosti da se taj broj što više smanji i da angažovanost u radu nekih od timova postane svakodnevna roditeljska obaveza. 

Na pitanje koja je osoba u okviru timova rada u ustanovi najvažnija za razvoj kreativnih sposobnosti dece najviši procenat anketiranih roditelja (82,00%) opredelio se za vaspitače, a 12,00% roditelja smatra da vaspitač nije jedina niti najbitnija osoba u napredovanju deteta. Pored vaspitača, uticaj na napredak deteta, smatraju oni, imaju i stručni saradnici. 

U okviru istraživanja proveravalo se i koliko su roditelji zadovoljni saradnjom sa timovima u PU. Uvidom u podatke zaključuje se da je mišljenje roditelja podeljeno. Da je tim ustanove svakodnevno raspoložen za razne oblike saradnje sa roditeljima u vidu konsultacije, prezentovanja, stručnih skupova, individualnih razgovora i sl., izjasnilo se 54,00% roditelja. Nešto manji procenat, njih 46,00%, delimično se slaže sa tvrdnjom obrazlažući svoj izbor iskazima da su imali situacije kada nisu uspeli da stupe u kontakt sa nekim od članova tima ustanove kada su želeli, ali u nekom narednom periodu to im je bilo omogućeno. 

Prijavite se za njuzleter Instituta za moderno obrazovanje i budite uvek u toku sa važnim pedagoškim istraživanjima.

ZAPAŽANJA AUTORA

Predškolska ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se dete oseća sigurno i prihvaćeno. Tokom boravka u njoj svakom detetu je potrebno omogućiti da se igra, praktično, konstruktivno i stvaralački deluje, da komunicira i sarađuje sa vršnjacima i svim članovima timovima u ustanovi. 

Saradnja u okviru timova je proces u kojem svi učesnici stiču nova znanja, pokazuju zadovoljstvo u radu i spremnost da sarađuju, komuniciraju, uspostavljaju dijalog, imaju razumevanje, poštovanje, uvažavanje i postupaju profesionalno. Otuda potreba da deca budu upućena, a roditelji svakodnevno uključeni u rad timova u PU.  

Jasna vizija rada u predškolskoj ustanovi pomoći će vaspitačima, članovima stručnih službi i roditeljima da oforme efikasne timove i ostvaruju zajedničke ciljeve koji će maksimalno uticati na podsticanje razvoja kreativnosti kod dece.  

Kreativnost se u velikoj meri podstiče kod predškolskog deteta, nudeći mu naprednije programe rada. Takođe, vaspitači i roditelji treba da međusobno svakodnevno sarađuju, ali da je saradnja uspostavljena i sa ostalim stručnim kadrom ustanove s ciljem ranog prepoznavanja i podsticanja dečje kreativnosti. Ona se realizuje kroz razgovore, raznovrsne oblike usavršavanja ili zajedničke aktivnosti u koje se uključuje veći broj anketiranih roditelja.

Na kraju rada, neophodno je istaći da je rad u timu najznačajniji element dobrog i kvalitetnog rada na ranom prepoznavanju kreativnosti kod deteta predškolskog uzrasta, koji zahteva svakodnevnu uzajamnu saradnju i kvalitetnu komunikaciju. Što je saradnja i komunikacija kvalitetnija, razvoj dečje kreativnosti će biti brži i uspešniji. 

Autori:

• dr Milanka Maljković, profesor na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi i član Instituta za moderno obrazovanje
• Adrijana Blagojević, strukovni master vaspitač

Literatura:

• Pavlovski, T. i D. Pavlović. Timski rad u vaspitnoj praksi. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, 2000.
• Pavlović Breneselović, D. i T. Pavlovski. Partnerski odnos u vaspitanju. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, 2000.
• Popescu, T. (2013). Pre-service EFL teacher trainees’ perceptions on developing pupils’ creativity. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 76, 700–705. Preuzeto 15. 4. 2020. godine sa sajta https://core.ac.uk/download/pdf/82095176.pdf 

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adrese: office@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.