Da li je svaka komunikacija zapravo provokacija?

Provokacija ili izazivanje (lat. provocatio – izazivanje, draženje, čikanje, podbadanje, huškanje) predstavlja izraz koji u najširem smislu označava svaku aktivnost usmerenu s ciljem da se izazove određena, najčešće emocionalna, nasilna ili iracionalna reakcija kod druge osobe, grupe osobâ, ili društva u celini.

Psihoanaliza je promenila naše uobičajeno shvatanje komunikacije. Pojam komunikacije morao bi da obuhvati i otkriće nesvesnog, nove koncepcije želje, odnosno uplitanje telesnog ili somatskog. Analiza provokacije kao vrste komunikacijskog znaka pomaže nam da shvatimo taj udeo telesnog – udeo izostavljen iz razmatranja teorije komunikacija.

Frojdove provokacije

Nakon Frojdovih provokacija, mišljenje nije moglo ostati isto. Koliko je edipovsko uvođenje libida – a posebno dečjeg – bilo provokacija za građansku kulturu, toliko je provokacija za tzv. humanističku kulturu bilo i uvođenje nagona smrti kao primordijalnog. Prvo, povezano s otkrićem nesvesnog, značilo je da više mi ne komuniciramo samo s drugima, „spolja”, već i sa sobom, „iznutra”, sa vlastitim instancama, od kojih su neke – poput instance nesvesnog – upravo takve da remete našu „vlastitost”, pa je stoga i naša sopstvena communio jedno malo poprište nagona, želja, svesti i nesvesnog u zajednici koju svako od nas čini sa „sobom”; i drugo, da ukoliko zaista u nama postoji nagon za smrću, tada communicatio prestaje da bude „saopštavanje” poruka, i postaje jedno „su-delovanje” sila koje ne možemo do kraja kontrolisati.

Lakan i komunikacija

Za Lakana je sopstvo, identitet nominalno određen s ‘Ja’ uvek na nekom nivou Fantazije, poistovećenja sa spoljašnjom slikom a ne unutrašnji osećaj posebnog, celovitog identiteta. Imaginarno je područje slika, predstava, svesnih i nesvesnih, prelingvističko, preedipalno, pretežno zasnovano na vizuelnoj percepciji i ‘ogledalnim slikama’. Upravo u ovom stadijumu shvatamo Drugost kao koncept, što utiče na formiranje predstave sebstva.

Lakan je stava da se, za razliku od Frojdovih teza o razvojnim stadijumima, Simboličko i Imaginarno uvek preklapaju i na izvestan način koegzistiraju. U Simboličkom predominirajući vid komunikacije jeste jezik koji, po Lakanu, uvek kazuje o gubitku, odsustvu, te su nam reči potrebne samo kada je ‘objekat’ kojem težimo odsutan. Koren odsutnosti iznalazimo u nužnosti simbiotskog jedinstva bebe i njene majke, momentu kada se predstave ne-Ja i Ja počinju rađati u detetovoj svesti, istovremeno i u području nesvesnog i njegovih fantazija.

Po Lakanovom mišljenju, svi međuljudski odnosi su u suštini iluzorni. Transfer se, prema njegovom mišljenju, u psihoanalizi javlja kao varka, obmana koja psihoanalitičara stavlja u poziciju onog koji navodno nešto zna. Ukoliko analitičar nije načisto sa sopstvenim narcizmom, lako može, prema Lakanu, upasti u zamku znanja i biti zaveden da klijentu pruži znanje umesto da mu pomogne da dođe do vlastite istine:

Ono značajno počinje tek sa čitanjem teksta, ono značajno za koje nam Frojd kaže da je dato u obradi sna, to jest u njegovoj retorici. Elipsa i pleonazam, hiperbaton ili silepsa, regresija, ponavljanje, apozicija, to su sintaktička pomeranja, metafora, katahreza, autonomaza, alegorija, metonimija i sinegdoha, to su semantička sažimanja pomoću kojih nas Frojd uči da čitamo razmetljive ili demonstrativne, prividne ili ubeđivačke, pobijajuće ili zavodničke namere prema kojima subjekt modeluje svoju oniričku besedu.

Literatura:

Novica Milić, Provokacija kao komunikacija, Beograd: FMK, 2010.
Žak Lakan, Simbol i jezik kao struktura i granica psihoanalitičkog polja, „Treći program”, br. 49, 1981.

Autor bloga: dr Biljana Ćirić

Biljana Ćirić je doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je držala vežbe iz Književnosti od renesanse do racionalizma. Radila je i na Velikotrnovskom univerzitetu, gde je predavala srpski jezik. Uže oblasti njenog istraživanja su teorija kulture i komunikologija. Učestvovala je na velikom broju naučnih skupova međunarodnog karaktera i autor je brojnih naučnih radova. Trenutno radi u Institutu za moderno obrazovanje u Beogradu.