EnglishNovi izazov je pred nama. Već znamo mnogo: znamo šta je to istraživanje, kako se ono klasifikuje, šta su to naučna metoda, istraživački problem i cilj istraživanja, kao i hipoteze, kako se prikupljaju podaci za naučno istraživanje. Pošto smo naučili kako da koristimo anketu, kako bismo se spremili za sledeću fazu istraživanja, možemo naučiti i kako da sprovedemo eksperiment.
Šta je naučni eksperiment?
Eksperiment predstavlja plansko, aktivno i kontrolisano proizvođenje veštačkih pojava ili menjanje prirodnih pojava radi provere formulisane hipoteze ili otkrivanja opštih činjenica. Naučni eksperiment se zasniva na pravilu da eksperimentator menja jednu veličinu (nezavisna promenljiva) i meri, tj. prati šta se prilikom promene te veličine dešava (zavisna promenljiva).
Važno je da se ostali faktori (veličine) održavaju kao konstantni, tako da oni ne utiču na ishode eksperimenta. Izuzetno je važno da postavka eksperimenta omogućava da se on ponovi i da se tako dobijeni podaci provere. Obavezno je da se napravi kontrolna proba, to jest kontrolni eksperiment.
Eksperimenti mogu da se podele na prethodne, konačne i krucijalne. Razlika između eksperimenta i posmatranja je samo u činjenici da se pri posmatranju nastoji da se što manje utiče na spontanost toka pojave u sistemu koji je u svom prirodnom ambijentu. Posmatranje je praktično jedina iskustvena istraživačka metoda u astronomiji, geologiji ili istoriji. Eksperimentom mogu da se proučavaju pojave nezavisno od vremena kada se one u prirodi dešavaju (Pokorni, 2020).
Kako sprovesti naučni eksperiment
Eksperiment u najširem smislu jeste bilo kakvo kontrolisano empirijsko prikupljanje podataka (Pokorni, 2020). Različite nauke i naučne oblasti imaju drugačije pristupe organizaciji i sprovođenju naučnih eksperimenata. Ono što može biti zajedničko svima je ovih nekoliko koraka:
1. Napravite opažanje
2. Postavite istraživačka pitanja
3. Predložite hipotezu
Hipoteza je potencijalni odgovor na pitanje, onaj koji se nekako može testirati. Ova hipoteza nije nužno pravo objašnjenje. Umesto toga, moguće je objašnjenje koje možemo testirati da vidimo da li je verovatno tačno ili treba da postavimo novu hipotezu.
4. Napravite predviđanja
Predviđanje je ishod koji očekujemo ukoliko je hipoteza tačna.
5. Testirajte predviđanja
Da bismo testirali hipotezu, potrebno je da izvršimo zapažanje ili eksperiment povezan sa predviđanjem. Rezultati testa mogu ili podržavati hipotezu ili biti u suprotnosti sa njom. Rezultati koji podržavaju hipotezu ne mogu ubedljivo dokazati da je tačna, ali znače da je verovatno da je tačna. S druge strane, ako su rezultati u suprotnosti sa hipotezom, ta hipoteza verovatno nije tačna. Osim ako nije bilo greške u testu, tako da i tu mogućnost moramo razmotriti jer kontradiktorni rezultat ukazuje na to da je potrebno odbaciti hipotezu i tražiti novu.
6. Iteracija
Ako je hipoteza podržana, mogli bismo da uradimo dodatne testove da bismo je potvrdili ili da je revidiramo da bi bila konkretnija. Da hipoteza nije podržana, došli bismo do nove hipoteze. U većini slučajeva naučni metod je iterativni proces, ciklus, a ne prava linija.
CNIR vam može pomoći u razumevanju nauke
CNIR vam može pomoći da se bolje upoznate sa naukom i napredujete u svom nastavničkom zvanju. Kontaktirajte sa Centrom putem imejl-adrese cnir@institut.edu.rs i saznajte šta tačno možemo da uradimo za vas! Mi smo deo vašeg akademskog života!