EnglishSada već znamo mnogo: znamo šta je to istraživanje, kako se ono klasifikuje, šta su to naučna metoda, istraživački problem i cilj istraživanja, kao i hipoteze. Kako bismo se spremili za sledeću fazu istraživanja, potrebno je da prikupimo podatke za naučno istraživanje.
Kako prikupiti podatke?
Prikupljanje podataka je metodički proces prikupljanja i analize specifičnih informacija kako bi se ponudila rešenja za relevantna pitanja i procenili rezultati. Fokusira se na otkrivanje svega što postoji o određenoj temi. Podaci se prikupljaju da bi se dalje koristili za testiranje hipoteza koje nastoje da objasne neki određeni fenomen.
Podatke je moguće prikupiti na različite načine. Dva su tipa podataka: primarni i sekundarni. Metode prikupljanja podataka u kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjima se razlikuju. Na osnovu podataka koje želite da prikupite, odlučujete koja je metoda najprikladnija za vaše istraživanje. Eksperimentalno istraživanje je prvenstveno kvantitativna metoda. Intervju, fokus grupa i etnografija su kvalitativne metode. Anketa, zapažanje, arhivsko istraživanje i prikupljanje sekundarnih podataka mogu biti kvantitativne ili kvalitativne metode. Pažljivo razmislite koju ćete metodu koristiti za prikupljanje podataka, jer ona treba da vam pomogne da direktno odgovorite na svoja istraživačka pitanja.
Prikupljanje sekundarnih podataka može biti jednostavan posao, a ove podatke možete koristiti za analizu podataka iz populacija kojima ne možete pristupiti iz prve ruke. Pronađite skupove podataka koji su već prikupljeni, iz izvora kao što su vladine agencije ili istraživačke organizacije, i iskoristite ih za svoje istraživanje, naravno uz pravilno navođenje izvora podataka. Možete koristiti i opensors baze, o kojima smo već pričali, da prikupite podatke koji su vam neophodni.
Kad odaberete metodu, planirajte proceduru za prikupljanje podataka
Kada znate koje metode koristite (moguće je koristiti više metoda za jedno istraživanje), morate tačno da isplanirate kako ćete ih primeniti, kao i koje ćete procedure pratiti da biste izvršili tačna zapažanja ili merenja varijabli koje vas zanimaju. Na primer, ako sprovodite anketu ili intervju, odlučite u kom će obliku biti pitanja; ako sprovodite eksperiment, treba da donesete odluku o svom eksperimentalnom dizajnu.
Kako koristiti anketu za prikupljanje podataka?
Anketa je metoda koja koristi anketni upitnik za prikupljanje podataka, koji dalje treba da budu analizirani uz korišćenje različitih analitičkih metoda. Anketa je onoliko pouzdana koliko su pouzdane same informacije prikupljene tom metodom. Anketiranje se može sprovoditi na dva osnovna načina: kao intervjuisanje i kao upitnik, bilo u direktnom kontaktu ili na daljinu. Činjenica je da anketa ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Kod ankete je vrlo važno odabrati reprezentativan uzorak. Kvalitet anketnog upitnika zavisi od dve psihometrijske karakteristike: valjanosti i pouzdanosti. Anketni upitnik treba da bude teorijski zasnovan, što obuhvata tri područja, i to: saznanja o predmetu istraživanja, saznanja o psihologiji stavova i mišljenja, saznanja o metodologiji anketnih istraživanja (Pokorni, 2020).
Prema svom obliku, postoje dve vrste pitanja u anketnom upitniku: otvorena i zatvorena. Pre početka ispitivanja upitnik treba pažljivo analizirati kako bi se izbegle moguće greške u postavljenim pitanjima. Intervju je razgovor dve osobe određen profesionalnim ciljem. Radi iskorišćavanja prednosti jednih i izbegavanja nedostataka drugih, moguće je kombinovanje dve ili više metoda anketiranja (Pokorni, 2020).
Zbog čega je važan proces prikupljanja podataka?
Ključan razlog za prikupljanje podataka, bilo da se radi o kvantitativnim ili kvalitativnim metodama, jeste da se integritet istraživačkog pitanja zaista održi. Pored toga, pravilna upotreba odgovarajućih metoda prikupljanja podataka smanjuje verovatnoću grešaka u skladu sa rezultatima i smanjuje rizik od donošenja pogrešnih odluka. Pored toga, prikupljanje podataka, u zavisnosti od tipa istraživanja, štedi istraživaču vreme i sredstva, koja bi bila pogrešno potrošena ukoliko ne bi bilo dubljeg razumevanja teme ili predmeta. U nauci, kao i kod drugih tipova istraživanja, da bi se dokazala potreba za promenom nekog pravila ili za uvođenjem novih informacija koje će biti široko prihvaćene, važno je prikupiti podatke kao dokaze koji podržavaju tvrdnje koje istraživači iznose.
CNIR vam može pomoći u razumevanju nauke
CNIR vam može pomoći da se bolje upoznate sa naukom i napredujete u svom nastavničkom zvanju. Kontaktirajte sa Centrom putem imejl-adrese cnir@institut.edu.rs i saznajte šta tačno možemo da uradimo za vas! Mi smo deo vašeg akademskog života!