English
Engleski jezik u ranom predškolskom uzrastu
Oduvek se i laici i nastavnici pitaju kada treba početi sa učenjem stranog jezika i da li je uopšte dete koje je tek izašlo iz jaslene grupe sposobno da ga nauči. Posebno kada se radi o engleskom jeziku, koji je ušao u sve pore društva i života i postao ne više samo potreba nego i obaveza. Često je ovaj jezik obavezan i za decu tog vrlo ranog uzrasta, decu starosti 2–3 godine, koja, hteli to njihovi roditelji ili ne, moraju da ga uče po programu vrtića.
Mnogi roditelji doživljavaju mogućnost učenja engleskog jezika kao veliku prednost vrtića u koje im dete ide (posebno oni koji pohađaju privatne vrtiće), međutim, ima i onih koji smatraju da je engleski jezik na uzrastu od dve godine nepotrebna obaveza ili su pak mišljenja da to učenje neće imati nikakav poseban efekat na tako malo dete. U pravu su i jedni i drugi, jer ne postoji jedno tačno mišljenje, nego samo različita iskustva koja pokazuju opravdane rezultate svih tih iskustava.
Stručnjaci se slažu u jednome, u ovako ranom uzrastu deca su kao sunđeri koji upijaju sve, ali ne treba ni očekivati da će baš svako dete pričati engleski kao izvorni govornik samo zato što pohađa prestižnu školicu jezika ili stalno gleda crtaće na engleskom. Tu su prvenstveno bitni ličnost deteta, njegovi afiniteti i sposobnosti, jer oni najviše utiču na učenje, bez obzira na roditeljske želje i nastavnikov trud.
Stručnjaci iz oblasti lingvistike kažu da mala deca usvajaju jezik baš onako kao što uče da hodaju – postepeno i intuitivno. Dok odrasli moraju da uče strani jezik kao ustanovljen sistem, učeći gramatičke strukture i vokabular, deca uče prirodno, intuitivno upijaju glasove, reči, strukture, intonaciju stranog jezika, baš kao što uče svoj maternji jezik. Mala deca su slobodnija da ponavljaju, pričaju dok uče, mnoga nemaju zadrške i to učenje im ide vrlo lako čak i kad su glasna i kada se nastavniku čini da ga ne slušaju. S druge strane, ima dosta dece koja uče na mnogo „tiši” način i koja se, pogotovo na početku učenja, ne osećaju dovoljno slobodno da se iskažu i probaju to nešto drugačije u novom jezičkom okruženju.
Jedan od problema sa kojima se susreću neki roditelji, ali i nastavnik koji drži časove engleskog jezika u vrtiću jeste da neko dete ne progovara ili pak, kako često umeju da kažu nastavnici, „mumla” nešto nerazgovetno ali to nije engleski. Zar nije problem u tome što dete zapravo u tom uzrastu zna tek nekoliko stotina reči iz sopstvenog, tj. maternjeg jezika? Kako onda očekivati da se ono na engleskom odjednom izražava onako kako mi to želimo? A drugo, zar nisu često neka deca samo stidljiva i zatvorena, pa zato dugo ne „progovaraju”?
Sudeći po nekim roditeljima, sve je to lepo što mi nastavnici radimo, ali avaj, njihovo dete kod kuće ne ume baš mnogo toga da kaže na engleskom jeziku iako ga već neko vreme uči, tj. pohađa časove koji se u vrtiću ili školici engleskog održavaju. Kako objasniti ovaj problem? Učenje jezika je proces. Najpre se, još u ranom uzrastu, stiču određene veštine – razumevanje, izgovaranje reči i izraza, a jedna od najbitnijih veština je slušanje. Mnogu decu razni distraktori ometaju u tom slušanju, a nekada to može biti i njihova sopstvena nesigurnost ili zamišljenost. Širok dijapazon dece koja uče engleski jezik u ranom uzrastu samo potvrđuje da je kod nekih od njih to „progovaranje” dug proces. Neka deca nauče brojne pesmice (ili samo određene delove) i pojedine reči i fraze, ali vrlo često na ovom uzrastu ne znaju ništa drugo, što je sasvim u redu i nema potrebe očekivati više. Drugo, tu je pažnja koja igra vrlo važnu ulogu u svakom učenju, pa tako i u učenju stranog jezika. Pažnja dvogodišnjeg deteta na određenu aktivnost kreće se u rasponu 3–6 minuta, a dvoipogodišnjeg 5–8 minuta i neretko se vrlo brzo usmerava na zvuke koji im najčešće odvraćaju pažnju. Nekad je to nešto sasvim drugo što se dešava u učionici ili su jednostavno detetove misli te koje mu skreću pažnju s teme engleskog na neku sasvim drugu aktivnost.
Postepeno, jer usvajanje i učenje imaju svoj tok, baš kao i reprodukcija, dete počinje da vam se obraća onako kako se vi obraćate njemu i usvaja određene izraze čak i kad ne traje čas. E, tad je TO i tad otprilike nastavnik može da kaže da je dete počelo da razmišlja van okvira „pesmica”. Da ne bude zabune, pesmice su odličan način da se deca nauče brojnim veštinama, rečima, jezičkim strukturama, rečeničnim konstrukcijama, one jesu put, ali nisu jezik u svakodnevnoj i živoj upotrebi. Kad vam dete samo jednom iznenada kaže: „Hello, teacher, how are you doing today?” nakon što vi cele godine ponavljate to pitanje kad ulazite u učionicu, tj. u prostoriju vrtića, to je znak da ste kao nastavnik, zajedno sa vaspitačima, veoma doprineli razvoju njegovih veština razumevanja i slušanja. I to je samo jedan od primera primene i aktivne upotrebe.
Nemoguće je dati recept po kome će roditelj tačno odrediti kada je pravi trenutak ili koji je optimalan uzrast deteta kada bi trebalo da počne da uči engleski jezik, a da to učenje ima pozitivan efekat na dete. Jedno je sigurno – u ranom uzrastu učenje jeste poželjno, ali pozitivnim ishodima i rezultatima treba dati vremena. Svako dete ima različit ritam funkcionisanja u tom nekom „školskom” okruženju, kao što ima i svoj tempo učenja i „otvaranja”. Treba imati stpljenja i prihvatiti da je taj proces kod neke dece dugotrajan i ne treba vršiti nikakav pritisak na dete, jer to može samo proizvesti kontraefekat.
Noam Čomski, jedan od najeminentnijih lingvista na svetu, filozof i profesor na Institutu tehnoloških nauka u Masačusetsu (MIT), kaže da postoji tzv. kritični period za učenje stranog jezika, a to je period od rođenja do puberteta. Deca u ovim godinama (od rođenja do 10-11. godine) mogu da nauče strani jezik mnogo lakše nego odrastao čovek tako da, ako dete ima dve i po ili tri godine, ni u kom slučaju nije za njega kasno da „progovori” na engleskom.
Takođe, treba imati na umu da, kao što neka deca prohodaju vrlo brzo, već kao bebe od 9-10 meseci, druga deca prohodaju znatno kasnije. Na sličan način možemo sagledati i učenje i govorenje stranog jezika, jer i ono je individualno.
Reference:
http://teachmetotalk.com/2017/09/14/toddler-attention-span-whats-normal/
https://www.kumon.co.uk/blog/is-learning-a-foreign-language-good-for-kids-at-a-young-age/
https://core.ac.uk/download/pdf/82715343.pdf
https://www.helendoron.com/learning-a-second-language-the-younger-the-better/
Autor: Dubravka Rajić- profesorka engleskog jezika u Savremenoj gimnaziji. Završila je engleski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ima dugogodišnje nastavničko iskustvo u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a radila je i u dve škole stranih jezika. Trenutno radi kao profesor engleskog jezika u Savremenoj gimnaziji gde prethodna iskustva zaokružuje u jednu celinu jer radna atmosfera i izazovi predstavljaju jedan kompletan sistem u kome se od nastavnika traži konstantno usavršavanje i napredak. Takođe, radi i kao nastavnik-saradnik u udruženju Balkan Culture Heritage (Balkansko kulturno nasleđe), kao predavač engleskog jezika deci predškolskog uzrasta, i otuda interesovanje za istraživanje temeučenja stranog jezika u ranom uzrastu.
