Gravitacija kroz Scratch – programski jezik modernog doba

Scratch je jedan od vodećih objektno orijentisanih, dinamički vizuelnih programskih jezika, namenjen prvenstveno deci koja su na početku razvoja svog programerskog znanja. Scratch je programski jezik koji omogućava stvaranje sopstvene interaktivne priče, animacije, igre i upravo zahvaljujući tome daje novu, kreativnu stranu učenju. Formalno, logičko mišljenje neophodno je za razumevanje ma kog programskog jezika. Iz tog razloga se Scratch izučava u petom razredu osnovne škole kroz nastavni predmet Informatika i računarstvo. Kroz ovaj programski jezik razvija se kognitivna sfera detetove ličnosti. Programiranje i sama informatika nikada ne idu samostalno, neophodno je znanje prirodnih, egzaktnih nauka poput: fizike, matematike, logike… Ako interdisciplinarnost ovih nauka sagledamo iz ugla metodičara, videćemo ogroman resurs u pogledu unapređivanja nastave informatike, nastave matematike ili pak nastave fizike. Učenici se prvi put upoznaju sa predmetom fizike u šestom razredu osnovne škole, što sa informatikom nije slučaj. 

Kako najbolje spojiti Scratch i gravitaciju?

Gravitacija predstavlja privlačnu silu između materijalnih tela, recimo planeta u galaksiji, zvezda u univerzumu. Gravitacija jeste sila kojom planeta Zemlja privlači i drži sve materijalne stvari na svojoj površini. Često se još naziva i Zemljina teža. Jedno ovakvo objašnjenje može biti komplikovano učenicima petog, šestog ili sedmog razreda. Razlog je taj što je nastava namenjena imaginarnom prosečnom učeniku sa težnjom pamćenja gradiva. Ukoliko bi jednu ovakvu definiciju pratilo vizuelno objašnjenje poput igrice u Scratchu, animacije, sam pojam gravitacije bi bio bolje usvojen i formiran kod dece. Nastavnu jedinicu Gravitacija mogli bismo jedino uspešno realizovati koristeći se dijaloškom metodom, metodom ilustracije, demonstrativnom metodom uz obavezan samostalan rad učenika. Takođe, za što uspešnije ostvarivanje cilja ove nastavne jedinice potreban je timski rad, sinergija – posebno nastavnika informatike i fizike. Nastavnik je tokom obrade ove nastavne jedinice pre svega voditelj, organizator, saradnik.

Programiranje Isaka Njutna i njegove jabuke

Na početku časa saopštava se učenicima šta je cilj učenja, stvara se problemska atmosfera u učionici. Učenici zatim pristupaju samostalnom pokretanju programa Scratch i vrše postavljanje željene pozadine. Nakon toga dodaju se i likovi (Isak Njutn i jabuka). Tokom samostalnog učeničkog rada nastavnik govori o gravitaciji i ističe sve bitne segmente. Za to vreme učenici su postavili sve neophodne delove (pozadinu i likove) u svom razvojnom okruženju, nakon čega sledi pisanje skripte gde se direktno povezuje znanje Scratcha i znanje fizike. Pošto postoje dva lika, jabuka pada naniže, dok je Isak Njutn hvata i dobija određene poene za svaku uhvaćenu jabuku. Glavni problem jeste programiranje jabuke. Programiranje Isaka Njutna se sastoji iz kretanja levo-desno, dok se za svaku uhvaćenu jabuku vrši dodavanje jednog poena, što je obrađeno kroz nastavnu jedinicu Koordinatni sistem u Scratchu. Problemska situacija se javlja u trenutku programiranja jabuke, jer joj treba dodeliti gravitaciju, odnosno padanje naniže. Pisanju koda prethodi objašnjenje same gravitacione sile i njenog delovanja, nakon toga usmeno objašnjenje algoritma jabuke, a ukoliko je potrebno, nastavnik grafički prikazuje algoritam i potom se uz stalni dijalog i saradnički odnos učenik–nastavnik i nastavnik–učenik vrši pisanje koda.

Za realizaciju ovog časa poželjno je da su i nastavnik fizike i nastavnik informatike prisutni, jer samo tada učenici mogu dobiti potpune odgovore na sva pitanja u vezi sa nastavnom jedinicom. Dosadašnja praksa pokazala je da učenici najviše poteškoća imaju upravo u savladavanju sadržaja fizike, njihov nivo znanja se zadržava na prvom stupnju Blumove taksonomije kognitivnog domena znanja. Ukoliko bi se više pažnje posvetilo ovakvoj realizaciji i organizaciji časa, učenici bi imali usvojenost gradiva na nivou primene, dok bi kod nekih taj nivo dostigao analizu.

Reference:

1. Supriyadi., Heparona, J., Sugiyanto., Ahmadi, F. (2020): 2-Dimensional Simulation of Field Anomaly Gravity Based on Scratch Programming. International Conference on Science and Education and Technology.
2. Programiranje u Scratchu. http://vokainformatika.weebly.com/ra269unarstvo1
3. Gravitaciona sila. https://kluszeljka.weebly.com/gravitaciona-sila.html
4. Đigić, G. (2013): Psihološke osnove Blumove taksonomije i njene primene u obrazovno-vaspitnom radu. Niš: Razvoj i mentalno zdravlje. 

Autor: Jelena Ilić, student završne godine Pedagoškog fakulteta u Vranju, smer Master profesor tehnike i informatike

Jelena je nosilac mnogih nagrada, kao đak generacije na kraju srednje škole imala je čast da prisustvuje prijemu u Belom dvoru. Dobitnica je nagrade pod pokroviteljstvom Ambasade Ruske Federacije. Šestu godinu zaredom dobitnica je nagrade za mlade talente grada Leskovca.

Od prve godine fakulteta stalni je član Studentskog parlamenta. Trenutno priprema naučni rad koji se bavi ozbiljnim problemom današnjice, odnosno bezbednošću mladih na društvenim mrežama. Volontira u privatnoj školi, gde decu školskog uzrasta obučava kako da uspešno koriste programski jezik Scratch. Po završetku integrisanih akademskih studija ima u planu upisivanje doktorskih studija.

Ukoliko želite uvek da budete u toku sa aktuelnim događajima Instituta za moderno obrazovanje pridružite se našoj Viber zajednici.

Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl-adresa: office@institut.edu.rs, sonsserbia@institut.edu.rs ili pozivom na broj: 011/40-11-260.